(Ekonomist) Ištvan Pap, Cisco Systems - Zašto smo u Srbiji ?

U Beogradu je sredinom ovog meseca, šestu godinu za redom, održana Cisco Expo konferencija. Više od 800 učesnika upoznalo se tom prilikom sa najnovijim proizvodima i rešenjima Cisco Systems. Osnovan 1984. godine od strane grupice naučnika Stenford Univerziteta (SAD), Cisco je danas sa svojih 47 hiljada zaposlenih širom sveta globalni lider na polju mrežnih tehnologija koji, kako vole da kažu u kompaniji, “menja način na koji se ljudi povezuju, komuniciraju i rade”. Otuda i zvanični slogan konferencije “Oblikujemo budućnost”.

(Ištvan Pap)

Generalnom direktoru Cisco Systems za Adriatic regiju Ištvanu Papu - s kojim smo razgovarali neposredno nakon što je otvorio Konferenciju - blisko je i geslo “Humana mreža”. “Internet je dostigao novu fazu razvoja, oslanjajući se prvenstveno na ljudsku interakciju i kreativnost, pri čemu je ‘mreža’ tek platforma pomoću koje se to ostvaruje”, objašnjava za Ekonomist magazin Pap.

Kako bi, kao generalni direktor Adriatic regije, opisali “novu” situaciju na ovim prostorima?
Ištvan Pap: Glavna aktivnost kompanije u regionu je - investiranje. Jer, verujemo da će politička i ekonomska, kao i transformacija industrije, koje su u toku u svim zemljama regiona, stvoriti povoljnu klimu i za nas. Štaviše, ako se uzmu u obzir prosečni godišnji rast BDP od 5-6 odsto, pripreme za prijem u EU i rapidno jačanje malih i srednjih preduzeća, zahvaljujući, između ostalog, činjenici da su mnoga postala deo strukture velikih multinacionalnih kompanija koje su proteklih godina uložila značajna sredstva na ovom prostoru - sasvim sam siguran da je ovo i pravo mesto i pravo vreme za investiranje.

Da li, konkretno, i Srbija spada u privlačna odredišta za kompanije kao što je Cisco?
I. Pap: Kada je reč o privlačnosti zemlje za direktna strana ulaganja (FDI), bitne su četiri stvari. Prvo, obrazovni sistem i njegova usklađenost sa zahtevima tržišta. Ukoliko, dakle, on stvara potrebno znanje i veštine, magnet je za FDI. Drugo, značajna je razvijenost telekomunikacione infrastrukture, i to ne samo za ICT kompanije, nego i za sve velike internacionalne, koje su vrlo zavisne od telekomunikacija i, uopšte, visokih tehnologija. Treće, vrlo je važno da je vlada dotične zemlje otvorena za dijalog i, četvrto, da stvara i neguje ambijent podsticajan za inovacije i investicije. Imajući sve ovo na umu, može se reći da Srbija raspolaže velikim potencijalom u smislu privlačenja FDI.

Kako bi uporedili Srbiju sa drugim zemljama regiona?
I. Pap: Srbija se trenutno nalazi usred političkih, ekonomskih i promena na socijalnom planu. Mislim da vlada vrlo dobro upravlja ovim procesom transformacije i da ima jasan akcioni plan - kako u pogledu unapređenja ekonomske situacije, tako i u vezi prijema države u EU. S druge strane, međutim, da bi Srbija postala punopravni član evropske porodice, potrebno je da uradi još nekoliko stvari.

Da li Srbija još uvek znatno zaostaje za ostalim zemljama u okruženju?
I. Pap: Ne bih rekao da Srbija kaska za ostalim zemljama regiona. Naprotiv, u nekim oblastima je čak lider!

Pardon?! Možete li navesti oblasti u kojima je Srbija regionalni lider?
I. Pap: Naravno. Primera radi, Srbija ima informaciono-tehnološki sistem u zaštiti zdravlja koji spada u “svetsku klasu”. Pogledajte samo kako su vaše zdravstvene ustanove povezane u jedinstvenu mrežu, mogućnosti pristupa zdravstvenih radnika podacima o pacijentima, broj i vrstu transakcija koje je moguće obaviti... Srbija je u tom smislu postavila visoke standarde ostalim evropskim zemljama. Osim ovog, mogao bih navesti i niz sličnih primera.

Kakvi su planovi kompanije Cisco u Srbiji i, uopšte, u regionu?
I. Pap: Organizaciono se značajno širimo. Prošle godine smo zaposlili veliki broj ljudi i nastavljamo sa istom politikom, jer smo ubeđeni da u svakoj zemlji moramo imati čvrstu organizacionu strukturu koja će omogućiti što bolji kontakt sa klijentima i pružiti im što bolju uslugu. Takođe, intenzivno radimo na uspostavljanju novih partnerskih veza. To podrazumeva partnerstva zasnovana na zajedničkom interesu sa kompanijama sistem-integratorima, kao i partnerstva sa lokalnim IT kompanijama, koje, preuzimajući ulogu podugovarača, postaju integralni deo Cisco sistema i razvijaju Cisco proizvode u samoj Srbiji.

Delujete vrlo zadovoljno do sada učinjenim u Srbiji i celom regionu...
I. Pap: Tako je. Obim poslovanja nam je prošle godine uvećan za 62 odsto i, štaviše, verujemo da će se stopa visokog rasta održati i u naredne 2-3 godine.

Možete li to potkrepiti i finansijskim pokazateljima?
I. Pap: Nažalost, ne mogu, jer je korporativna politika takva da se obnaroduju samo globalni finansijski pokazatelji poslovanja.

Šta bi poručili sadašnjim i, još važnije, potencijalnom korisnicima Cisco proizvoda i usluga? Kakvu korist to donosi i, naravno, koliko košta?
I. Pap: Za pojedince, informatička tehnologija je nezamenjivo sredstvo za izgradnju i jačanje uzajamne komunikacije, kao i za razvoj celokupne zajednice. Krupnim, ali i malim i srednjim preduzećima, pak, IT daje mogućnost značajnog povećanja produktivnosti, odnosno smanjenja troškova poslovanja. Drugim rečima, tako postaju znatno konkurentnija na novom evropskom tržištu. Zato sam čvrsto uveren da se svaka investicija u IT višestruko isplati.

Da li Cisco, osim proizvoda i usluga, nudi svojim klijentima i podršku u primeni IT rešenja?
I. Pap: Treba prvo istaći da prednost korišćenja informacione tehnologije ne počiva na pukoj primeni određenih proizvoda i rešenja, nego u mogućnosti redizajniranja celokupnog poslovnog procesa. Upravo je to vrednost koju nudimo svojim klijentima, deleći, pri tome, sa njima svoje bogato međunarodno iskustvo i dragoceni “know-how”.

Ištvan Pap - Kako sam uspeo ?

Ištvan Pap ima impresivan CV. Diplomirao je ekonomiju i magistrirao na Warnborough University u Irskoj. Ima više od deset godina radnog iskustva u IT industriji: sedam u Cisco Systems, od avgusta 1999. godine, i tri u American Anixter Distribution Company. Avgusta 2005. godine, postaje odgovoran za sve poslove i aktivnosti kompanije u novoformiranom Adriatic regionu, koji obuhvata Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Makedoniju, Srbiju, Crnu Goru i Sloveniju.

Pap, međutim, ima svega 33 godine, a svoj uspon započeo je iz Mađarske, u kojoj je, ne tako davno, malo ko mislio da će ova zemlja uskoro postati nešto više od “komunističkog izloga okrenutog Zapadu”, a kamoli punopravni član EU. Kako mu je to pošlo za rukom?

Ištvan Pap: Tokom svoje profesionalne karijere naučio sam nekoliko stvari. Pre svega, odluke se moraju donositi onda kada mnogo toga nije očigledno većini. To jeste rizično, ali pojednicu i njegovoj kompaniji može doneti veliku komparativnu prednost.

Kada ste i kako Vi doneli takvu prelomnu odluku?
I. Pap: Mnogo puta. Gotovo svakodnevno sam u situaciji da donosim važne odluke koje se odnose na to kako i gde kompanija treba da investira i izgrađuje svoju organizacionu strukturu. Takođe, mnogo vremena treba posvetiti timu saradnika, posebno u situacijama kada dolazi do zastoja u poslovanju, što je, rekao bih, dobitna taktika.

Rođeni ste i odrasli, međutim, u komunističkoj Mađarskoj, tako da Vam nije bilo preterano lako da donosite dalekovide odluke...
I. Pap: Pa, moram priznati da odluku koja je odredila moju životnu i profesionalnu putanju nisam doneo ja, nego - moji roditelji. Oni su, naime, bili ti koji su mi, kada sam imao svega 4,5 godine, našli učitelja engleskog, koji me je naučio ne samo jeziku, nego i, verujem, otvorio vrata sveta. Inače, nisam “tehnomanijak”, tako da sam o tehnologiji počeo da učim mnogo kasnije. Ali, to je kao kad jedete kikiriki - jednom kad počnete, ne možete da se zaustavite.

Magistrirali ste u Irskoj, koja je, mnogi će reći, najbolje mesto za sticanje znanja iz oblasti ICT, ali i o tome kako visoke tehnologije predstavljaju “prečicu” u razvoju i pojedinca i celog društva. Kako se to desilo?
I. Pap: Radilo se, zapravo, o “long distance” MBA kursu Warnborough univerziteta. Učio sam, dakle, “iz daljine”, u Mađarskoj, a Irsku sam tek kasnije počeo redovno da posećujem. Inače, u potpunosti se slažem da je “irski model” sjajan primer za sve nas u Centralnoj i Istočnoj Evropi za to kako se različite političke platforme mogu artikulisati u jedinstvenu nacionalnu strategiju. Štaviše, uveren sam da je to jedini ispravan put i da ne postoji drugi. Ne mislim da je to “grčki model”, odnosno često vrlo neefikasno korišćenje sredstava dobijenih iz fondova EU.

Imate svega 33 godine, a uspešan ste poslovan čovek. Kako ste uspeli?
I. Pap: Ne mislim da je sve u mladosti, pogotovo zato što nikako ne mogu reći da kiptim od stečenog iskustva. Istina, Cisco mi je omogućio pristup globalno stečenom i proverenom znanju i globalnoj kulturi, koji su od ogromne koristi za posao koji obavljam. Sjajan ste primer za to da se obdareni i posvećeni ljudi i sa ovih prostora mogu nadati uspehu na globalnom nivou.

Šta bi poručili lokalnim menadžerima i ambicioznim mladim ljudima koji to žele da postanu?
I. Pap: Prvo, definišite vlastiti sistem vrednosti i potrudite se da vaša poslovna strategija i lični menadžment stil budu s njim u skladu. Drugo, ponavljam, odluke se moraju donositi pravovremeno, odnosno pre konkurenata. Treće, neophodno je izgraditi snažnu poslovnu kulturu u preduzeću. Jer, ona je ta koja će kao magnet privući kvalitetne ljude, a samo se uz njihovu pomoć možete dodatno vinuti.

Mnogi lokalni menadžeri će, međutim, reći: “Ma, ja bih rado radio na ličnom i unapređenju celokupnog poslovanja moga preduzeća, ali, avaj, to u nedovoljno izgrađenom okruženju jednostavno nije moguće, jer ima previše prepreka”. Vaš komentar?
I. Pap: Pa, smatram da je sve u tome kako određujete prioritete. Ako ste zaokupljeni preprekama i problemima koje imate u poslovanju, naravno da nećete imati previše vremena i energije da se bavite ličnim i usavršavanjem rada kompanije. Zato mnogo efikasnijim smatram posvećivanje vlastitom obrazovanju, ali i kolegama i klijentima.

Frustriran je, međutim, i veliki broj povratnika u zemlje u tranziciji zato što smatraju da znanja i iskustva koje su stekli u razvijenim zemljama ne mogu primeniti u željenoj meri zbog toga što je korporativna kultura u njima još uvek na prilično niskom nivou...
I. Pap: Uveren sam da povratnici iz inostranstva i domaći stručnjaci koji rade za multinacionalne kompanije imaju ne samo šansu, nego i veliku odgovornost da što više doprinesu povećanju poslovne kulture u svojim zemljama, deleći najbolje od onoga što su naučili sa zemljacima koji nisu imali priliku da se stručno obrazuju u inostranstvu i usavršavaju u multinacionalkama. To je najbolji recept za pozitivne promene na nacionalnom nivou.

poziv na pretplatu na na www.ekonomist.co.yu