Mršavi ulozi, a mršave i kamate - Šta možete očekivati od ovogodišnje Nedelje štednje?

Na pragu još jedne Nedelje štednje, banke sa svih strana bombraduju sa svojim ponudama. Verovatno nijedna od njih nije preskočila da u ponudu uvrsti reč atraktivna.

Sa druge strane, i dalje su u većini oni koji se pitaju "pa šta da štedim, kad nemam ni za tekuće potrebe". Bilo kako bilo, u proteklih godinu dana, od septembra prošle do septembra ove godine, devizna štednja je povećana za 5,6%, ili za 470 mil EUR, a dinarska za 32,6%, ili za više od 5,8 milijardi dinara. Ukupna štednja dostigla je 8,4 mlrd EUR.

Kako su nedavno rekli u Narodnoj banci Srbije, banke danas vode mnogo odgovorniju politiku kamatnih stopa, s većom odgovornošću prema sopstvenoj stabilnosti i stabilnosti finansijskog sistema.

Odakle mi pare?

Iako se mnogi pitaju odakle, štednja postoji, raste u bankama kao i u slamaricama. To što je nama slamarica i dalje značajna nije ni čudo, i komšije Austrijanci u prošlom kvartalu smestili su više para u slamaricu nego u banku.

Vesna Milivojević, suosnivač i glavni i odgovorni urednik sajta Uporediustedi.rs smatra da najčešće štede "srećni naslednici koji su jednu nekretninu prodali, pa čekaju, da pre nego što ulože u novu (ili dve manje da obezbede i finansijski zavisnu, a već udatu ili oženjenu decu), ostave novac na štednju da nešto i zarade, a najviše da sklone novac i od sebe i od drugih."

Oni bogati, po mišljenu države Srbije sa platom preko 100.000 dinara, svakoga meseca uštede nešto "za ne daj bože".

- A gde spada ona većina koja sa prosečnom platom jedva sastavlja kraj s krajem? Oni su zaduženi, vraćaju rate kredita, ali ne uspevaju da uštede, ni za bele ni za crne dane! Njih su banke počele da uče da štede mesečno 10, 20 EUR, da kad prime platu izdvoje odmah i na taj novac ne računaju u svoj mesečni budžet. 10% primanja (kolika god da je suma) može da se izdvoji. i više od toga izdvaja se za ratu za kredit. Pa kako onda za kredit može, a za štednju ne može?! – pita se sagovornica portala "eKapija".

Što baš u oktobru

Zašto treba štedeti od oktobra? Verovatno pomilsite prvo na to da banke zbog obeležavanja Dana, Nedelje i Meseca štednje daju povoljnjije uslove. Međutim, poučeni prošlogodišnjim sličnim iskustvom, većina građana koja je zainteresovana za štednju, prati ponude banaka od početka godine, čim prođe period trošenja i slavlja. Jer, oni koji su svoje uloge poverili nekoj banci na period kraći od 6 meseci gledaju ponude već od februara.

Evo kako to interesovanje raste po mesecima prema podacima sa www.uporediustedi.rs :

Kako da izaberem banku

Na pitanje kako da izabere banku, naša sagovornica kaže da "nije lako, ali ni teško".

- Svaki ulog do 50.000 EUR po banci je osiguran od strane države-pola problema je rešeno. Šta je motiv: skloniti pare ili se "obogatiti" od kamate? Najvažnija pitanja koja treba postaviti bankaru kada odete da se raspitate jesu koliko su pare dostupne u svakom trenutku i šta ako vam zatrebaju pre isteka perioda oročenja? Koliki je minimalni ulog i kolika je kamata u slučaju prekida oročenja? - kaže Milivojević.

Šta da gledam

- Iako se banke zdušno trude da naprave nove i bolje štedne ponude, po podacima sa www.uporediustedi.rs i dalje najveći broj zainteresovanih za štednju, 53% gleda ponudu klasične oročene štednje. Ne čudi činjenica da se kompleksni proizvodi ne uzimaju dovoljno u razmatranje, kad je samo 18% građana u Srbiji, prema istraživanju Gfk u septembru, izjavilo da je finanijski pismeno – objašnja generalna direktorka i glavna urednica sajta Uporediustedi.rs.

Dinari ili evri

Analize Narodne banke Srbije ukazuju na i dalje veću isplativost štednje u dinarima koja, pored viših kamatnih stopa, nije "opterećena" porezom na prihod od kamate, poput devizne štednje.

Tako, na primer, štediša koji je 1. septembra 2012. godine oročio 100.000 dinara na dvanaest meseci po kamatnoj stopi od 10,2 % (koliko je tada u proseku iznosila stopa na dinarsku štednju oročenu na taj period), posle godinu dana štednje dobio je 110.180 dinara, odnosno njegov ulog je bio viši za 10.180 dinara. Štediša koji je u istom periodu položio 100.000 dinara u evrima (844 EUR) po kamatnoj stopi od 4,1 %, po isteku perioda oročenja i odbitku poreza dobio je 100.116 dinara (874EUR), ili 10.064 dinara (88 EUR) manje od štediše koji je štedeo u dinarima.

Zlatna pravila za štednju:

1. Napravite plan – Kada postavite sebi jasne ciljeve, trebalo bi da počnete da pravite plan kako bi se oni i ostvarili. Primera radi, ako Vam je cilj da za godinu dana uštedite 1.000 evra, izračunajte, koliko novca nedeljno ili mesečno treba da odvojite sa strane.

2. Informišite se o uslovima – Ako se vaš plan štednje odnosi na štednju u banci i tu je potrebno da preuzmete određene korake. Pre nego što donesete odluku da štedite, vrlo je važno da budete informisani o uslovima pod kojima ćete štedeti u banci.

3. Kolika je kamatna stopa – Zatražite informacije o kamatnoj stopi koja se primenjuje za vaš štedni ulog, da li je fiksna ili promenljiva i ukoliko je promenljiva od kojih elemenata zavisi njena promena. Raspitajte se da li banka primenjuje konformni ili proporcionalni metod obračuna kamate, odnosno koji biste iznos kamate ostvarili za određeni period za sredstva koja ste namenili za štednju.

4. Proverite šta se dešava u slučaju prevremenog razročenja depozita – Ukoliko niste odabrali štednju kod koje je dozvoljeno povlačenje novca pre isteka ugovorenog perioda obavezno se informišite kakav uticaj na glavnicu depozita ima prevremeni raskid ugovora o oročenju depozita. Ovo bi trebalo da spreči neprijatna iznenađenja ukoliko vam oročena sredstva zatrebaju pre isteka perioda oročenja.

5. Budite uporni - Kada počinjete da štedite, najbolje je da počnete od manjih suma. Kod štednje je zapravo, najvažnija upornost.

6. Odredite rok – Raspitajte se o vrstama oročene štednje. Uobičajena ponuda je po viđenju, na mesec, tri, šest meseci, na godinu, dve...U zavisnosti od ročnosti, zavisi i koliku ćete kamatnu stopu dobiti. Trenutno su kamatne stope za štednju u evrima od 1,15 do 4,5%, dok su za dinarsku od 7 do 12% za oročenje na godinu dana. Inače, to je i najčešći period oročenja.

7. Dinarska bez poreza – Imajte na umu da ukoliko štedite u dinarima ne plaćate porez, dok ako imate depozit u evrima, porez je 15%, i obračunava se na iznos kamate. Konkretno, ako vam je kamata 100 EUR, za porez ćete dati 15%, što znači da vam na kraju ostaje 85%.

***Većina banaka spremila je posebne ponude. Detaljnije pogleadjte u našoj rubrici Lične finansije.

Jelena Đelić