Srbiji će biti bolje tek od 2018.

Ako je verovati procenama Međunarodnog monetarnog fonda, Srbiji neće biti ništa bolje u narednih pet godina. U redovnom oktobarskom izveštaju ove međunarodne finansijske institucije, koji se bavi glavnim ekonomskim pokazateljima do 2018. godine, naša bliska budućnost je poprilično crna. Što bi rekli ekonomisti "naše neravnoteže se nastavljaju".

Ukoliko se, međutim, uzmu u obzir najave da država pravi ozbiljno spremanje u ekonomiji i da se pravi fiskalna strategija za naredne tri godine i ukoliko nam MMF poveruje da smo odlučni u nameri da sprovedemo reforme, možda njihov naredni izveštaj u aprilu 2014. godine bude pokazivao optimizam u glavnim ekonomskim pokazateljima.

Možda jedina svetla tačka u ovom izveštaju jeste inflacija, koja je po standardima razvijenih zemalja i dalje visoka, ali po MMF-u će biti za naše prilike u padu. S ovogodišnjih 5%, dogodine bi se zaustavila na 4,8%, zatim bi u naredne dve godine bila četiri, a onda bi pala na 3,5%.

MMF nam, nažalost, ne predviđa veće stope privrednog rasta. Ovogodišnja stopa rasta od 2% rasta bruto domaćeg proizvoda manje više se preslikava i u narednom periodu i tek u 2018. godini BDP bi mogao da se poveća za 3%.

Boljitak će se možda i osetiti, jer će BDP po stanovniku u ovom periodu da se poveća sa šest na 8.000 USD.

Investitorima, što stranim što domaćim, nećemo biti interesantniji nego sada. MMF je investicije odmerio na petinu BDP-a i tako s neznatnim izmenama ostaje do 2018. godine. I nacionalna štednja ostaje na nivou od 12,5% BDP-a. Stopa nezaposlenosti od 25% takođe se zadržava i tek u 2018. godini "pada" na takođe velikih 23,2%.

Rečju, i dalje ćemo da sanjamo lepšu prošlost iz, na primer, 2007. godine, kada nam je BDP porastao 5,4% i kada su investicije dostigle 29% BDP-a.

Ova finansijska institucija ne vidi da ćemo smanjiti javnu potrošnju. Ona će, po njima, ostati na sadašnjih oko 47% BDP-a.

Po nas je poražavajuća i njihova procena o javnom dugu, koji bi s ovogodišnjih 66% mogao da naraste na čak 87,9% BDP 2018.

Po MMF-u, ukoliko se uzme u obzir naš tempo zaduživanja i javne potrošnje, mi nismo u stanju da smanjimo budžetski deficit. Minus u državnoj kasi s ovogodišnji sedam procenata porašće na 8,2% BDP. Visok nam je i deficit tekućeg bilansa, koji s ovogodišnjih 7,5 može da naraste na 8,8% u 2018. godini.

Miroslav Zdravković, urednik sajta makroekonomija.org kaže da nas uz rast deficita u javnoj potrošnji i javnog duga, i uz neznatni privredni rast, očekuje i spoljna neravnoteža merena deficitom tekućeg računa. Nakon pada od jedan procentni poen u idućoj godini (sa 7,5 na 6,5% BDP) opet će povećanja te neravnoteže u 2018. godini od 8,8% BDP-a.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" od 25.10.2013.)