Uskoro preporuke za sprečavanje stresa na radnom mestu

Stalna izloženost stresu na radnom mestu često prevazilazi sposobnost pojedinca da se izbori sa posledicama, pa društvo treba da radi na sistemskim merama koje bi ih otklonile ili ublažile, upozoreno je u utorak na simpozijumu "Bezbednost i zdravlje na radu u zdravstvu".

- Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je preporučila mere za preveniranje posledica stresa na radu, kao sastavni deo novog evropskog akcionog plana za mentalno zdravlje - izjavila je direktorka Instituta za mentalno zdravlje prof. dr Dušica Lečić Toševski i najavila da će one biti sadržane i u novoj Nacionalnoj strategiji za razvoj mentalnog zdravlja.

SZO je proglasila stres na radnom mestu za svetsku epidemiju, rekla je ona i dodala da su najnovija istraživanja pokazala da njen intenzitet dodatno pojačavaju globalna kriza i nezaposlenost.

Dr Lečić Toševski je citirala podatke Evropske agencije za sigurnost na radu i zaštitu zdravlja da stres na radnom mestu postoji kod svakog trećeg zaposlenog u Evropskoj uniji, više među ženama nego muškarcima.

Ističući da u Srbiji o tome nema preciznih podataka, dr Lečić Toševski je rekla da su "građani naše zemlje u poslednje dve decenije doživeli mnogobrojne stresore" i da je veliki broj osoba pod hroničnim stresom, "koji se poslednjih godina održava i problemima uzrokovanim socijalnom tranzicijom i predominantnim siromaštvom".

- Naša istraživanja pokazuju da su zdravstveni radnici posebno skloni razvoju sindroma izgaranja - rekla je ona na skupu koji je prvenstveno posvećen unapređenju uslova rada u zdravstvu.

- Zanimanja iz zdravstvene struke spadaju među najugroženije i najopterećenije profesije", a tome treba dodati i finansijsku krizu i socijalnu nesigurnost, "što za posledicu ima ljudsku iscrpljenost", rekla je predsednica Udruženja medicinskih sestara - tehničara Kliničkog centra Srbije "Sestrinstvo" Zorica Milošević.

- Loši uslovi rada, nedostatak sredstava za rad, nedovoljan broj izvršilaca, uz stalno povećanje radnih zadataka, još jedan je negativan faktor za zdravlje zaposlenih - rekla je ona u ime udruženja "Sestrinstvo", koje je organizovalo skup u saradnji sa Upravom za bezbednost i zdravlje na radu Republike Srbije.

Predsednik Udruženja za bezbednost i zdravlje na radu Srbije Dragoslav Tomović istakao je da su "međuljudski odnosi jedan od najčešćih uzroka stresa na radnom mestu".

Posledice stresa se "mogu smanjiti ili otkloniti nekim tehnikama, a pre svega organizacionim merama", rekao je on i kao primer naveo da relativno često treba organizovati sastanke sa poslodavcem ili šefom, na kojima bi se razjasnilo "šta se od zaposlenog očekuje na radnom mestu, koji su planovi ustanove i gde se zaposleni nalazi u tim planovima".

- Zdravstvena profesija sama po sebi podrazumeva visok nivo stresa, a najčešći oblici stresa su sindrom sagoveravanja na radnom mestu i mobing - rekla je Ljiljana Cvejanov Kezunović, vanredni profesor na Medicinskom fakultetu u Podgorici.

- Ono što posebno zabrinjava je visok procenat nezadovoljnih zdravstvenih radnika i onih koji razmišljaju o napuštanju profesije - istakla je ona i preporučila da više pažnje treba obratiti "na edukaciju i pripremu onih koji žele da se bave poslovima u zdravstvu".

Trodnevni skup, koji je počeo juče, održava se u okviru obeležavanja Evropske nedelje bezbednosti na radu, a teme su, pored stresa, i "Nasilje na radnom mestu", "Mobing na radnom mestu" i "Zadovoljstvo na radu".