Spoljnotrgovinski deficit Srbije smanjen za 27% u prvih osam meseci 2013.

Spoljnotrgovinski deficit Srbije u prvih osam meseci ove godine bio je 2,92 mlrd EUR, što 27% manje nego u istom periodu prošle godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku (RZS).

Kako se navodi u saopštenju, ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za period januar-avgust iznosila je 16,97 mlrd EUR, što je porast od 11,2% u odnosu na isti period prethodne godine.

Izvoz robe je imao vrednost od 7,02 mlrd EUR, 24,8% više nego u prvih osam meseci prosle godine, dok je uvoz bio 9,95 mlrd EUR, što je više za 3,3%.

Napominje se da je trgovinska razmena u prvih osam meseci izraženo u dolarima bila 22,31 mlrd USD, što je porast od 14,1%, a da je deficit bio 3,84 mlrd USD, što je smanjenje od 25,3% u odnosu na isti period prethodne godine.

Pokrivenost uvoza izvozom u prvih osam mesecu ove godine bila je 70,6% i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 58,3%, navodi se u saopštenju RZS.

Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Šumadije i Zapadne Srbije (33,2%), zatim sledi Region Vojvodine (32%), Beogradski region (21,7%), Region Južne i Istočne Srbije (12,8%).

Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (42,2%), a slede Region Vojvodine (28,7%), Region Šumadije i Zapadne Srbije (20,3%), Region Južne i Istočne Srbije (7,9%).

U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri bili su Italija sa 1,5 mlrd USD, Nemačka sa 1,1 mlrd USD, Bosna i Hercegovina sa 740 mil USD, Rusija sa 682,6 mil USD i Crna Gora sa 563 mil USD.

Iz Srbije je naviše izvezeno robe u Italiju - za 1,5 mlrd USD, na drugom mestu je Nemačka u koju je izvoz iznosio 1,52 mlrd USD, zatim slede Rusija s miliijardu dolara, Kina sa 967,9 mil USD i Mađarska sa 653,1 mil USD.

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama s kojima Srbija imam potpisane sporazume o slobodnoj trgovini, a navodi se i da zemlje članice Evropske unije čine 62,9% ukupne razmene.

Najveći suficit u razmeni ostvaren je sa bivšim jugoslovenskim republikama - Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Makedonijom. Od ostalih zemalja, ističe se i suficit s Rumunijom, SAD i Ukrajinom, navodi RZS.

Kako se dodaje, najveći deficit javlja se u trgovini s Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i lap topova), Kazahstanom i Rusija (zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa), a sledi deficit s Poljskom, Mađarskom i Nemačkom.