Još života ostalo je - Poslednja bitka za beogradske kafane

(Foto: Aleksandar Parezanović)

Nešto para za ulaganje i brojna poznanstva, danas se uzimaju kao dovoljni razlozi da otvoriš kafanu. Trka za profitom nadjača dobru uslugu, a za dobar pazar "i majku bi prodali". Grubo zvuči ali tako bar tvrde oni koji u svojim sećanjima nose uspomene na prave beogradske kafane.

Birtije i karirani stoljnaci deo su uspomena, a "boemi" nove generacije imaju potpuno novi doživljaj kafana.

Tradicionalni "Bermudski trougao" u Makedonskoj ulici iščezao je potpuno, čuveni "Ruski car" postao je "Vapiano" a pre nekoliko dana čuli smo da ni "Manježa" više nema. Ima li više uopšte pravog ugostiteljstva u Beogradu i hoće li kafane posustati pred naletom brze hrane, kafića i japi restorana?

- Kafane će nadživeti novu modu – tvrdi Žarko Ratković, direktor ugostiteljske grupe "Višnjica".

U ovoj grupaciji punih 60 godina neguju tradiciju dobrog domaćina i vode "poslednju bitku za očuvanje beogradskih kafana".

- Duh je neuništviv, a moda je nagon za promenom. Pogledajte kako se u Beogradu menjaju atraktivne lokacije. U jednom trenutku to je bila Strahinjića bana, sad je skoro zamrlo. U naletu su kafići, mesta gde se komunicira sa telefonom, internetom, gde se čovek osamljuje a to je van čovekove prirode. Nekada se išlo u kafanu da vas neko vidi i da nekog vidite, da pričate sa nekim, slušate poeziju i držite se. Novi stil života, promena komunikacije dovelo je do toga da se menja i stil ponude u kafanama.

Sećaš li se one noći...

Beograd je prvu kafanu imao pre Beča i drugih evropskih metropola. Kroz tradiciju dugu više od dva veka u kafanama smo slavili i tugovali, a najčešće nam za odlazak nije ni trebao razlog.

Prema podacima Turističke organizacije Beograda, u srpskoj prestonici danas postoji oko 3.000 ugostiteljskih objekata. Opšte govoreći, turistička infrastruktura je u ekspanziji poslednjih desetak, a u trci za novcem, kafane pred naletom novih "fancy" mesta polako posustaju.

Novi lokali ipak zatvaraju se brže nego se posao i razradi, pa novac, čini se ne igra jedinu ulogu. Ima nečega i u iskustvu.

("Pivski susret" u "Džakarti")

- Ovo jeste profitna delatnost, ovim se bavimo da bismo stvorili profit. Tražimo rešenje i dajemo ponudu u zamenu za novac. Zbog toga se prilagođavamo promenama, ali ne smemo zaboraviti na gosta. On je uvek na prvom mestu. Gost treba veseo da dođe u kafanu, još veseliji da izađe, i da nikada ne izađe sam. Kafane koje su zadržale taj stari kafanski stil, danas čini mi se najbolje posluju – kaže direktor "Višnjičinih" restorana.

U restoranima ove grupacije "Ima Dana", "Stara Hercegovina", "Toišinom bunaru" još uvek se okuplja veliko društvo, čuje kafanski žamor i dobra pesma. Jedni su od retkih utočišta "kafanski obrazovanih", koji čuvaju kafane od zaborava.

- Mi nudimo doživljaj i želju – objašnjava Ratković.

- Kafana je tamo gde ima mnogo ljudi, da se razveseli, razgali duša. Tamo gde nastaju uspomene. Često zaboravite šta ste negde jeli, pili ali nikad i kad je neko u vama probudio neka lepa osećanja. Ćosić je to lepo rekao: "Ako želite da vidite nekog ko vam je bio drag, odlazite na mesto gde ste sa njim bili".

Kažu da nema studenta koji bar jednom nije popio pivo u kafani "Tošin bunar", popularnoj "Džakarti ". U najstarijoj kafani sa novobeogradske strane proslavljali su se ispiti, prvi poljupci i poznanstva, pa i danas bivši beogradski akademci rado posete ovaj restoran ne bi li se podsetili studentskih dana.

Sa namerom dođoh u veliki grad..

Uspomene na beogradske kafane ne nose samo Beograđani. Noći ispunjenih pesmom, gurmanluka i dobre kapljice u Srbiji, sećaju se i stranci, gosti Beograda. Održati kafanski kontinuitet zato nije važno samo zbog nas samih već i slike koju šaljemo svetu. Evropa nema ono što mi imamo, a mi ne treba da kopiramo Evropu.

- Volite da idete negde gde će vam se neko obradovati kad dođete. Nije sve u hrani i piću. Snop odnosa u kafani - enterijera, eksterijera, dočeka, ponude i ispraćaja, to je ono što čini gostoljublje. Mi na Balkanu mogli bismo da izgradimo brend gostoljublja. Nije to baš tako svuda u svetu. Današnjim lokalima nedostaje profesionalnog odnosa i autentičnosti - kaže Ratković.

Skadarlija (Foto: Beograd.rs)

Da je tako potvrđuju i u Turističkoj organizaciji Beograda. Skadarlija se kažu, kao ambijentalna celina koja je svojevrstan opus gastonomske ponude kroz kafane, nalazi u TOP 10 preporuka za posetu i boravak u Beogradu.

- Strani turisti vole da posete srpske kafane, da probaju nacionalne specijalitete i nacionalna pića i uživaju u muzici karakterističnoj za takvu vrstu ugostiteljskog objekta. One su specifikum našeg grada u kome se prelama duh i tradicija, budući da veliki broj njih nosi jedinstveno istorisjko i kulturno nasleđe, po čemu su specificne. U tom smislu, otvaranjem novih, modernih i "koncept" restorana ne moze ugroziti smisao i duh postojanja kafana već je samo obogatiti.

Doviđenja društvo staro...

U doba tranzicije sa mape prestonice nestalo je na desetine legendarnih ugostiteljskih objekata, a na njihovom mestu sada su banke, pekare, kladionice, parfimerije... U čuvenoj "Zlatnoj moruni", kafani u kojoj se pripremao atentat na Franca Ferdinanda 1914, danas se nalazi kineska radnja!

Popularni "Šumatovac" koji je nedavno zatvoren, na sreću, ostaće kafana. Tradicija i ime biće zaštićeni. Kada se steknu uslovi za izdavanje u zakup JP "Polsovni prostor" Stari grad će to učiniti, pa će "Šumatovac" opet primiti goste.

I.B.