Analiza trgovanja na Beogradskoj berzi od 13.11. do 17.11.2006.

Na Beogradskoj berzi se oseća nedostatak novca, tako da je prosečan dnevni promet pao na 2,12 miliona EUR. Akcije su učestvovale sa 1,96 miliona EUR, a obveznice sa 157.691 EUR. Prosečno učešće stranih investitora je palo na 34,30%.

Razlog treba tražiti i u dokapitalizaciji Agrobanke koja je u toku. Očigledno je da su investitori veoma zainteresovani za kupovinu akcija iz dokapitalizacije. To potvrđuje i nedavno završena dokapitalizacija Privredne banke Beograd čija je celokupna emisija čak 33 puta preplaćena. Kao i prilikom II emisije akcija Agrobanke, i ovoga puta se akcijama ove banke trguje u velikim obimima u toku dokapitalizacije uz rast cene, koja je dostigla 35.500,00 dinara.

U sredu, 15. novembra su u Centralnom registru uknjižene akcije Privredne banke iz dokapitalizacije, nakon čega su ove akcije bile među najtrgovanijim hartijama na Beogradskoj berzi. U četvrtak 16. novembra je vrednost prometa ovih akcija dostigla maskimalnih 1,86 miliona EUR, a obim je bio 2.805 akcija. Država je najavila da će uložiti oko 3 miliona EUR kroz nekretnine da bi u Privrednoj banci zadržala 20% vlasništva. Uvećani kapital, na oko 30 miliona evra, biće osnov za ubrzani razvoj banke koja planira da otvori još 33 filijale. Menadžment banke je izjavio da će banka odlučiti da li će se ponovo dokapitalizovati ili će za kapitalno jačanje uzeti kredit od EBRD-a ili IFC-a Svetske banke. Njihov plan je da se najkasnije za dve godine, posle restrukturisanja i jačanja, banka proda nekoj stranoj banci ili ostane u većinskom domaćem vlasništvu.

Nakon prošlonedeljnog buma akcije Vode Vrnjci su se zaustavile na 10.489,00 dinara, uz zanemarljiv obim prometa.

Evropska banka za obnovu i razvoj procenila je da će Srbija ove godine, sa stopom ekonomskog rasta od 6,3% biti šampion ekonomskog uspona u jugoistočnoj Evropi. U izveštaju o ekonomskim kretanjima u zemljama Jugoistočne Evrope, EBRD je navela da će, osim Srbije, ove godine solidan privredni rast, od blizu 6%, ostvariti još Rumunija i Bugarska, koje bi trebalo početkom iduće godine da postanu članice EU. EBRD, kao glavne karakteristike kretanja u regionalnoj privredi, navodi oživljavanje pojedinih industrijskih grana, prvenstveno metalskog sektora, rast izvoza, kao i jaču domaću tražnju, zahvaljujući ekspanziji kreditne aktivnosti banaka.

Analizu pripremio : Nebojša Aranđelović, finansijski analitičar

Ilirika Investments, a.d., Beograd

nebojsa.arandjelovic@ilirika.co.yu

Nadzorni organ: Komisija za hartije od vrednosti, Beograd