Trampa je ponovo u modi - Srbija od 1. oktobra dobija Barter berzu

- Barter je brži od kompenzacije i klasičnog prometa – kaže Radoje Božić, direktor Barter berze u Srbiji.

Suština celog sistema, koji bi trebao da služi kao dopuna uobičajenim trgovinskim odnosima i platnom prometu, jeste u tome što se firme zainteresovane za razmenu svoje robe ili usluge pojavljuju s ponudama na berzi i posredstvom nje nalaze zainteresovane partnere (kompanije) koji su spremni da uđu s njima u posao. Oni praktično menjaju robu za robu ili, kao što je recimo slučaj u građevinarstvu, učestvuju u zajedničkom projektu - gradnji stanova ili poslovnog prostora.

Osim Srbije, Barter berzu u Evropi jedino još nemaju Albanija, Crna Gora i Makedonija.

Božić kaže da, iako je bilo pokušaja, ova berza nije mogla ranije u Srbiji da se pokrene jer nije postojao Centralni registar nekretnina koji je osnov za obezbeđenje (kolateral) za svaki posao koji se odvija putem Bartera.

Praktično to znači da kompanija za svaku transakciju na berzi mora garantovati nečim. To može biti hipoteka na nepokretnost (za šta je bio potreban Centralni registar nekretnina), zatim bankarska garancija, kao i hartije od vrednosti. Prema rečima pravnog zastupnika Barter berze, Marka Jovanovića, menice mogu biti dodatna, ali ne i osnovna sredstva obezbeđenja.

Ovi kolaterali služe u slučaju da nešto krene po zlu, pa da se partneri i sama Berza mogu namiriti.

Brater berza osnovana je kao konzorcijum. Da bi neko preduzeće postalo član, neophodno je da podnese zahtev. Zatim, podnosi izveštaje o poslovanju i garancije, na osnovu koga komisija Bartera, odobrava ili neodobrava to članstvo.

Pravila rada i procedure preuzete su od svetske asocijacije Barter berzi – IRTA. Usluga Berze košta učesnike od jedan do tri odsto u zavisnosti od vrednosti posla.

Direktor Barter berze kaže da je svaki postupak u ovom sitemu oslonjen na bankarski i poreski sistem, te da niko ko posluje "na crno" ne može ni da pristupi berzi i da na njoj posluje.

Nema nameštanja cena

Sagovornik "eKapije" rekao je na prezentaciji Barter berze u Privrednoj komori Beograda da će se razmena obavljati po tržišnim cenama. Nas je zanimalo, kako to mogu da garantuju, pogotovu na početku, kada Berza neće imati mnogo igrača i samim tim neće biti velike konkurencije?

- Moguće je da neko od korisnika Barter sistema počne da "zida cena". On je ušao u sistem, prodao robu, i setio se da je pametniji od drugih, pa podigao cene. Berza tu ne učestvuje, ali ta kompanija kada vidi da ne može po toj ceni da proda robu, a dužna je da, na primer, u roku od tri meseca vrati kredit, mora da spusti cene jer je na to tržište tera. Tu nastupa zakon ponude i potražnje i počinje tržišna utakmica – kaže Božić za naš portal.

Sklopljeni ugovori za poslove vrednije od 5 mil EUR

Iako Barter berza zvanično sa radom počinje 1. oktobra, već su završeni prvi dogovori. Božić za "eKapiju" otkriva da su već sklopljeni ugovori čija je vrednost nešto viša od 5 mil EUR.

- U pitanju su četiri finansijska ugovora veće vrednosti i tri manja ugovora – kaže direktor Bartera u Srbiji.

On je napomenuo da će biti zadovoljan da do kraja godine realizuju oko 100 poslova i dodao da su mala i srednja preduzeća najčešći korisnici Bartera.

Barter u svetu

Iskustvo iz sveta govore da je više od 30% kompanija uključenih u Barter sistem iz sektora građevine. Ovaj sistem u svetu nije nikakva novost. Kao primer, Božić je izneo podatke američkog ministarstva trgovine, prema kojima je tokom 2012. godine u SAD posredstvom Bartera razmenjena roba u vrednosti devet hiljada milijardi dolara.

Prema njegovoj proceni u Srbiji bi već sledeće godine, kada se Berza uhoda, ukupan promet mogao biti bar tri milijarde evra.

Osim Amerike, Božić je naveo i primer turske Barter berze koja je za veoma kratko vreme preuzela čak 27% ukupne trgovine zemlje. Inače, Turska je učestvovala u osnivanju Barter berze u Bosni i Hercegovini.

Jelena Đelić