Predlog za raspodelu sredstava iz potencijalnog kredita Ujedinjenih Arapskih Emirata

Ekonomski analitičar David Đumić, osvrnuo se na najavljeni kredit koji bi Srbiji trebao da stigne od investitora iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Tako on predlaže sledeću formulu za raspodelu potencijalnih sredstava:

-1 mlrd EUR za otplatu postojećih, skupih kredita;
-1 mlrd EUR za investicije u sisteme za navodnjavanje+sredstva dobijena od potencijalne prodaje Telekoma;
-0,5 mlrd EUR za kreditne linije namenjene proizvođačima, izvoznicima;
-0,5 mlrd EUR za zapošljavanje, postojećih nezaposlenih, kao i budućih viškova zaposlenih iz administracije i javnih preduzeća;

Kako kaže, ovde će se ograničiti na predlozima, koji se odnose na navodnjavanje i nezaposlene.

Srbija ima solidno razvijenu prehrambenu industriju, ali za njeno unapređenje je neophodno preduzeti mere na razvoju poljoprivredne proizvodnje, ali i osposobiti velike firme iz ove branše, poput, nekadašnjih velikih poljoprivredno-industrijskih kombinata. Agrar i agrarna proizvodnja su najveća šansa Srbije u okolnostima kada imamo potpisan sporazum o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom, koji se gotovo uopšte ne koristi,a koji podrazumeva da, ukoliko se radi o realnim ekonomskim parametrima(cena+kvalitet), srpska hrana, bez ikakve dileme, nema konkurenciju na datom tržištu. Slične mogućnosti nam se pružaju i na azijskom tržištu, najnovijim aranžmanima sa UAE. Osnovni problem za relizaciju predstavlja nemogućnost isporuke količina sa naše strane i nepostojanje standardizacije u kvalitetu.

Da bi se ovo promenilo potrebno je oformiti krupne agrarne kompanije koje bi bile nosioci izvoza, i koje bi za sebe vezivale veliki broj individualnih proizvođača kroz kooperantske odnose. No ,kao uslov svih uslova, neophodne su investicije u sisteme za navodnjavanje (moj predlog je da 1 mlrd EUR iz potencijalnog kredita, kao i sredstva dobijena prodajom telekoma idu u ovu investiciju, uključujući i prilagođavanje nekih od postojećih preduzeća u restruktuiranju,proizvodnji ovih sistema, čime bi se digla čitava jedna industrija i zaposlila značajna radna snaga), kako bi se njima pokrile sve obradive površine, gde god, je to moguće. Bez ovog dobro odrađenog posla teško se možemo nadati boljim ekonomskim vremenima. Takođe, mogu se primeniti i dodatni modeli, koji bi sem povećanja proizvodnje imali i za posledicu smanjenje nezaposlenosti.

Prvi model predstavlja strategiju pokretanja poljoprivredne proizvodnje uz subvenciju nezaposlenima sa spiska Nacionalne službe za zapošljavanje, kao i budućih viškova zaposlenih iz administracije i javnih preduzeća, koji imaju na raspolaganju poljoprivredna dobra. Primera radi nezaposleni ima mogućnost povratka na selo, u kojem ima na raspolaganju određene poljoprivredne površine i objekte, u cilju zasnivanja poljoprivredne proizvodnje. Država mu dodeljuje subvenciju u vidu sadnica, plastenika, osnovnog stada, mehanizacije…, što bi se sve, opet, proizvodilo u privrednim subjektima, koji se bave datim delatnostima, (instituti, rasadnici, proizvođači mehanizacije), i koji su u državnom vlasništvu, a novim investiranjem bi značajno uvećali kapacitete, i zaposlili novu radnu snagu. Institucija koja bi vodila ovaj program morala bi vršiti strogu kontrolu namenskog trošenja ovih sredstava.Od Velikog značaja je, u tom kontekstu, osmisliti modalitet koji će maksimalno onemogućiti zloupotrebe i nenamensko trošenje, kao do sada što je bio slučaj sa sredstvima Fonda za razvoj. Prema našoj računici sa 500.000 EUR bi se, na ovaj način, mogao rešiti problem sadašnje polovine nezaposlenih...

Treba istaći da se zaista radi o više nego prihvatljivom iznosu, ako se ima u vidu broj ljudi koji bi pronašli zaposlenje. Spiskovi zainteresovanih bi se, naravno, pravili na lokalnom nivou, a bavili bi se onim vrstama proizvodnje za koje im daju preporuke lokalni agronomi, u zavisnosti od pogodnosti pojedinih regiona za određene kulture, i u saglanosti sa nacionalnom strategijom razvoja poljoprivrede, koju je potrebno usvojiti. Na ovaj način bi se značajno podigao nivo poljoprivredne proizvodnje i povećao izvoz.

Drugi model bi se odnosio na programe podsticanja dela dijaspore, koja potiče iz seoskih sredina, da umesto beskorisnih stambenih jedinica i slanja doznaka, kapital ulaže u formiranje savremenih poljoprivrednih gazdinstava, gde bi posao mogao pronaći veliki broj njihovih rođaka kojima šalju doznake, ali i ostalih nezaposlenih lica.

Takođe se mogu osmisliti i programi za iseljavanja nehigijenskih naselja, uglavnom lociranih, na obodima gradskih sredina, na lokacije napuštenih planinskih sela.

Projekat izgradnje "Srpskog kvantaša u Moskvi" bio bi od presudnog značaja, kako za realizaciju navedenih modela, tako i za razvoj poljoprivrede u celini. Njegovu realizaciju Država treba da ostvari u dogovoru sa nekoliko najuspešnijih domaćih agro kompanija.On bi obuhvatao izgradnju objekta u Moskvi u kojem bi se, na veliko, prodavali poljoprivredni proizvodi iz Srbije, obuhvatao bi i formiranje avio kompanije, koja bi se bavila transportom poljoprivrednih proizvoda, koji zahtevaju brzo prometovanje u svežem stanju (malina, kupina, trešnja, višnja, šljiva, breskva, kajsija, zeleniš, paradajiz, paprika itd). Za te namene bilo bi neophodno prilagoditi i aerodrome poput vazdušnih luka Lađevci, Ponikve i "Konstantin Veliki". Na ovaj način bismo organizovano nastupili na ogromnom tržištu, na kojem nam je pristup zagarantovan bilateralnim sporazumima , koji omogućavaju konkurentniji nivo prodajnih cena u odnosu na istovetne proizvode iz ostalih zemalja.

Očigledno je da imamo sve predispozicije u izvozu hrane na rusko tržište,kao i dobru najavu,za slične mogućnosti,za azijsko.Na nama je da unapredimo poljoprivrednu proizvodnju i uvežemo je sa industrijskim kapacitetima,što bi nam dugoročno omogućilo visoke prihode,posebno u svetlu svih procena koje govore o dugoročnom trendu rasta cena prehrambenih proizvoda.

Autor teksta je ekonomski analitičar David Đumić.