Kompanija "MasterCard" predstavila novo istraživanja o finansijskoj inkluziji

Kompanija "MasterCard" je danas predstavila izveštaj "Put ka inkluziji" koji pokazuje da su predrasude prema ljudima u potpunosti isključenim iz finansijskih tokova netačne, na osnovu novog istraživanja najvećeg te vrste.

Rezultati su danas predstavljeni u Rimu na "MasterCard konferenciji o pripejd karticama 2013". Istraživanje je sprovedeno u šest evropskih zemalja: Ujedinjenom Kraljevstvu, Francuskoj, Italiji, Španiji, Poljskoj i Rusiji, a rezultati pokazuju da se stavovi i ponašanja ne razlikuju mnogo po geografskim regijama, što ukazuje da su problemi osoba koje su delimično isključene iz finansijskih tokova slični širom Evrope i izvan nje.

Istraživanje je naručeno kako bi pomoglo kompaniji "MasterCard" i njenim partnerima da bolje razumeju šta potpuna ili delimična isključenost iz finansijskih tokova znači za milione ljudi u okviru ove grupe i šta je iniciralo njihove izbore i životne stilove, a sve to kako bi na bolji način pružali usluge koje uključuju ovu marginalizovanu grupu i izgradili poverenje za budućnost.

Prosečna starost ljudi koji su u potpunosti isključeni iz finansijskih tokova – tj. onih koji nemaju pristup formalnim bankarskim uslugama, iznosi 40 godina. Neznatno češće su to žene (55%), a 51% njih je u braku. Najveći deo ove finansijski isključene grupe (40%) u poslednja tri meseca nije primio nikakav vid uplate, plate, socijalne pomoći ili nečeg sličnog. Njih 35% je primilo neku vrstu zarade u tom vremenskom okviru. Njih 81% živi u svojoj državi čitavog svog života.

Prosečna starost ljudi koji su delimično uključeni u finansijske tokove – tj. onih koji nemaju pristup bilo kakvom obliku elektronskog plaćanja, takođe je 40 godina i ponovo su 55% njih žene. Verovatnoća da su pripadnici ove grupe u braku je manja i iznosi 37%. Najveći deo ove finansijski delimično uključene grupe (36%) je primio socijalnu pomoć u poslednja tri meseca, dok je jedna trećina njih (33%) primila neki oblik plate. Njih 83% živi u svojoj državi čitavog svog života.

Obema grupama je zajednički najpopularniji razlog zbog kog nemaju račun u banci – jedna četvrtina njih kaže da nemaju dovoljno novca. Ostali razlozi su da oni "ne žele ili im nije potreban" račun u banci, nije im dozvoljeno da ga imaju ili ne vole banke ili im ne veruju.

Umesto da imaju koristi od karakteristika bankovnih računa kao što su prenos sredstava sa jednog računa na drugi, elektronsko bankarstvo ili čak i naknadna mogućnost da kupe robu sa popustom preko interneta, većina ljudi iz ovih grupa koristi gotovinu da plati stanarinu (98%) i račune za komunalne usluge (95%), a svoj novac čuvaju u šerpama, kutijama i na tajnim skrovištima u kući.

Imajući to u vidu, ograničavaju se njihove mogućnosti da imaju koristi od interneta uopšteno. Mnogi više vole trgovinu u stvarnom svetu i njihovo korišćenje tehnologije je ograničeno na društvene mreže, umesto na uživanje u pogodnostima jednostavnosti i uštede koje su povezane sa kupovinom na internetu i elektronskim bankarstvom.

Dok dve trećine ljudi poseduje standardni mobilni telefon (66%), isti broj ljudi nije čuo za mobilno bankarstvo kao alternativu kompletnom pristupu bankovnom računu. Otprilike četvrtina onih koji su u potpunosti isključeni iz finansijskih tokova u Evropi ima ograničeni pristup kompjuterima i laptopovima.

Tokom testiranja da li bi pripejd kartice bile privlačne ljudima koji uopšte nemaju račun u banci, ovo istraživanje je pokazalo da 54% ljudi smatra da su pripejd kartice zanimljiv proizvod i želeli bi da dobiju više informacija, a 39% je reklo da smatraju da su pripejd kartice relevantne za njihove finansijske potrebe.

Dženifer Rejdmejker, viša potpredsednica sektora za proizvode za Evropu kompanije "MasterCard", komentariše:

- Samo u zapadnoj Evropi, postoji 93 miliona ljudi koji uopšte nemaju račun u banci ili delimično koriste bankarske usluge. Ono što je zanimljivo je da pripejd kartica zaista mogu biti rešenje za mnoge da se osete uključenim u finansijske tokove, da im novac bude siguran i da nauče više o vođenju budžeta. Ovaj put je i deo društvene i tehnološke uključenosti, a mi moramo da uradimo više kako bismo obrazovali ove grupe o mogućnostima koje postoje. Jasno je da ne postoji univerzalno rešenje, ali proizvodi mogu lako da se prilagode kako bi se različite životne okolnosti ljudi uzele u obzir.

Za pripejd kartice je čulo 43% ljudi isključenih iz finansijskih tokova, ali ih nisu koristili, a 47% nije čak ni čulo za njih. Ipak, uprkos ovoj ograničenoj obaveštenosti, 41% ispitanika shvata da bi imali koristi od pripejd kartica time što ne bi morali sve vreme da nose gotovinu sa sobom. Njih 25% je potvrdilo da bi im pripejd kartice pomogle da kontrolišu svoje troškove.

Dženifer Rejdmejker je dodala:

- Jasno je da nas čeka dosta posla kako bismo premostili jaz za mnogo ljudi koji su isključeni iz finansijskih tokova u Evropi. Još uvek postoje prepreke za inkluziju i mi moramo biti obazrivi kako bi zakonsko okruženje u Evropi bilo pogodno za odlučno smanjenje stepena finansijske isključenosti. Posedovanje nekog oblika elektronskog plaćanja pruža veći stepen nezavisnosti, sigurnosti i upravljanja novcem – i na internetu i van njega. Dobra vest je da 54% ljudi iz ove grupe želi da čuje više i da krene putem ka finansijskoj uključenosti.