Napredak leži u đubretu - Zanemareni potencijali reciklažne industrije

U reciklažnoj industriji u Srbiji moglo bi da se zaposli bar tri puta više ljudi nego što je sada angažovano. Međutim, neophodna je promena zakonske regulative, napominju vlasnici firmi koje se bave reciklažom. U resornom ministartsvu najavljuju izmene zakona, ali i izdvajanje novca za finansiranje projekata iz oblasti zaštite životne sredine i reciklaže.

Firme koje se u Srbiji bave reciklažom žale se na teške uslove poslovanja. Dok je postojao Fond za zaštitu životne sredine finsansirale su se i od naplate ekološke takse proizvođačima baterija, akumulatora i svih proizvoda koji posle upotrebe postaju opasan otpad.

Iako je električni i elektronski otpad svrstan u kategoriju opasnog, a reciklažom se mogu dobiti značajne sirovine za dalju preradu, kod nas se reciklira svega 5% tog otpada.

Ekološka taksa uvedena je po načelu "zagađivač plaća" i trebalo je da podstakne reciklažnu industriju. Međutim, mnogi od onih koji su započeli taj posao sada imaju problem jer ne dobijaju dogovorena sredstva.

Nikola Egić iz "BIS Reciklaža" iz Omoljice kaže da u tom preduzeću ne znaju kako da se postave i šta dalje da rade - da li da zbrinjavaju otpad koji je blizu granične vrednosti lagerovanja od 12 meseci.

- Dužni smo da ga izvezemo, ali ako izvezemo opasan otpad, moramo da platimo onome ko taj otpad tretira u inostranstvu - objašnjava Egić.

U reciklažnoj industriji ima 50 preduzeća sa oko pet hiljada zaposlenih, a najmanje još toliko angažovano je na prikupljanju otpada. Međutim u Srbiji ne postoji ozbiljan sistem prikupljanja sekundarnih sirovina - prerađuje se manje od 10% otpada, dok se u Evropskoj uniji reciklira više od 80%.

Predsednik Udruženja operatera industrijskog i opasnog otpada "Hrabri čistač" Miodrag Mitrović ističe da su potencijali u Srbiji veliki.

- Prosto da kažem - srpski resurs je đubre i na ovaj način bi moglo da se zaposli bar tri puta više ljudi nego što sad imamo angažovanih. To naravno podrazumeva i uređenje zakonske regultive - napominje Mitrović.

U resornom ministarstvu kažu da su prošle godine zatekli sedam milijardi duga bivšeg Fonda prema reciklerima. Deo sredstava isplaćen je kroz hartije od vrednosti.

- Izmenama Zakona o upravljanju otpadom i strategije upravljanja otpadom predviđeno je formiranje budžetskog fonda za početak naredne godine. Kada kažemo budžetski fond ne mislimo na fond koji ima upravni odbor i direktora, nego je to jasna stavka u budžetu iz koje se će finansirati projekti iz oblasti zaštite životne sredine, ali i reciklaže - najavljuje Ksenija Hajduković iz Ministarstva zaštite životne sredine

Pripremaju se izmene zakona iz oblasti zaštite životne sredine i ti predlozi će, kako kaže Hajdukovićeva, na jesen biti u Skupštini.