(Ekonomist) Veroslav Janković, Victoria Group : Biodizelom u EU

U klub zemalja proizvođača biodizela od nedavno se uključila i Srbija. Doprinos dobijanju te važne neformalne članske karte dala je kompanija Victoria Group koja je investirala oko 20 miliona evra u fabriku tog goriva u Šidu. Veroslav Janković, izvršni direktor Victoria Group, kaže da je finansiranje investicije obezbeđeno delom iz sopstvenih sredstava i većim delom komercijalnim kreditom Hypo Alpe-Adria banke.

Proizvodni kapacitet fabrike u Šidu biće sto hiljada tona biodizela godišnje, što će zadovoljiti oko tri odsto ukupnih potreba za gorivom na tržištu Srbije.
Koliko bi tržište tog alternativnog goriva u Srbiji moglo da bude, nije teško odrediti. Država bi, naime, trebalo da uskladi svoje propise sa pravilima EU i po pitanju potrošnje bio goriva. Evropska strategija predviđa da udeo potrošnje tih goriva raste po stopi od 0,75 procentnih poena godišnje. Na kraju 2005. godine, dva odsto potrošenog goriva u državama članicama Unije činila su bio goriva. Do 31. decembra 2010. godine, na teritoriji EU godišnja potrošnja bio goriva trebalo bi da dostigne 5,75 odsto ukupne količine prodatog goriva.

Srbija danas godišnje potroši oko pet miliona tona fosilnih goriva, što znači da bi, u skladu sa evropskim preporukama, već u sledećoj godini trebalo da proizvodi 175.000 tona bio goriva (3,5 odsto od ukupne potrošnje fosilnih goriva). Većina zemalja u okruženju, uključujući i Sloveniju i Hrvatsku koriste biodizel.

Da li kompanija već ima poznate kupce u Srbiji?
V. Janković: Victoria Group ili njene članice uspešno sarađuju sa više od hiljadu poslovnih partnera u zemlji. Ciljne kategorije na domaćem tržištu su gradska saobraćajna preduzeća, komunalna preduzeća, transportni sektor i naravno, poljoprivredne mašine. Sa početkom proizvodnje biodizela ta će se saradnja proširiti na poljoprivredna preduzeća kao kupce biodizela za mehanizaciju i na transportna preduzeća kao kupce za kamione. Ostatak proizvodnje je namenjen novim poslovnim partnerima u zemlji, pre svega NIS-u, uvoznicima dizela, gradskim saobraćajnim preduzećima...Pored toga značajna količina će ići u izvoz.

Da li kompanija planira proizvodnju drugih vrsta alterantivnih goriva?
V. Janković: U toku je izrada studije opravdanosti proizvodnje biogasa iz otpadnih voda obogaćenih organskom materijom koje nastaju iz procesa proizvodnje izolovanih sojinih proteina, što je sledeći planom predviđeni projekat Victoria Group. U perspektivi razmišljamo i o gorivima koja se dobijaju iz biomase.

Na koje tržište računate u srednjoročnom periodu?
V. Janković: Kompanija priprema bazu potencijalnih korisnika u Srbiji. Naše procene su da jednu trećinu proizvodnje možemo da prodajemo u zemlji. Ali, ukoliko umešavanje pet odsto biodizela u fosilna goriva bude obaveza u Srbiji kao što je u Evropskoj Uniji, značajno bi bio povećan udeo plasmana na domaćem tržištu. Interesovanja za prodaju na inostranom tržištu su velika jer u EU postoji takva obaveza.

Sledeće godine bi u Srbiji trebalo da se potroši 175.000 tona bio goriva. Uz to, procenjuje se da, ako Srbija odluči da se uskladi sa Evropskim propisima, potrošnja bio goriva do kraja 2010. godine treba da dostigne 300.000 tona. Planirate li da proširujete kapacitete, ili ćete deo tržišta prepustiti konkurenciji?
V. Janković: Što se biodizela tiče mi smo pogon od sto hiljada tona tačno dimenzionisali na osnovu naše maksimalne proizvodnje ulja u Šidu i Bečeju koja iznosi do 120.000 tona godišnje. Uzeli smo u obzir mogućnosti uvoza, pre svega palminog ulja, logistiku prijema pomoćnih materija – katalizatora, aditiva i sl, i mogućnosti otpreme i došli smo do zaključka da je ovakav pogon za kompaniju optimalan.

Sada se otvara prostor za druge investitore kroz velike pogone ili manje pogone od nekoliko hiljada do 30.000 tona. Verovatno i NIS razmišlja o takvoj investiciji. Konkurencija je dobro došla. Pre pet godina niko nije mogao da predvidi takav „bum“ na tržištu. Tehnologije su se brzo razvijale, većina država je stvorila zakonski milje za podršku sličnim projektima, a na ruku su išle i političke krize koje su dovele do visokih cena nafte na svetskom tržištu.

Investicija će biti uspešna ukoliko kompanija raspolaže sirovinom, mada i tu postoje ograničenja. Najveći deo ulja ipak mora da ode u hranu kroz jestiva ulja, biljne masti, margarine, majoneze...

Sve više se usavršava tehnologija dobijanja biodizela iz korištenih ulja (iz friteza) i životinjskih masti. Takvi pogoni su neophodni i u Srbiji, ali je perspektiva u biodizelu II generacije, koji će kao sirovinu imati biomasu. Mi gledamo u tom pravcu jer hoćemo da zadržimo lidersku poziciju na tržištu, i uvek kada smo investirali išli smo samo u vrhunske tehnologije i bili prvi ne samo u Srbiji već i šire.

VICTORIA GROUP

Novosadska kompanija Victoria Group vlasnik je sedam srpskih preduzeća - Subotičkog veterinarskog zavoda, kompanija Fertil i Sojaprotein, fabrike ulja Mladost iz Šida, privatne laboratorije u Bečeju, Poljoprivrednog imanja Kinđa u Kikindi i Luke Bačka Palanka.
Kompanija je prošlu godinu završila sa 238,5 miliona dinara dobiti. Ove godine u kompaniji očekuju prihod od 160 miliona evra i profit od oko deset miliona evra.

BIODIZEL

Termin biodizel odnosi se na tečno, obnovljivo gorivo (energent) koji se proizvodi od različitih sirovina, uključujući biljna ulja, životinjske masti, upotrebljena ulja i masti i ulja dobijena od algi (kao sirovina mogu da se koriste i - kukuruzno ulje, ulje od lana, lešnika, kafe, semena kaučuka, pamuka, konoplje, uljane repice, masline, jojobe, semena bundeva, susama, pirinča, suncokreta, kikirikija, uljane palme, ovsa). Najčešće se kao osnovna sirovina upotrebljava zrno uljane repice, suncokreta i soje.
U različitim delovima sveta se kao osnovna sirovina za dobijanje biodizela koriste različite kulture – uljana repica se koristi uglavnom u Zapadnoj Evropi, soja u Sjedinjenim Američkim Državama, palmino ulje u tropskim delovima. Kokosovo i suncokretovo ulje se, takođe, često koriste. Procesom trans-esterifikacije se od ovih sirovina dobija biodizel.

Biodizel je po hemijskom sastavu veoma sličan fosilnom (mineralnom) dizelu i može da se koristi kao potpuna zamena za mineralna goriva ili kao smeša (miks) biodizela i fosilnog dizela. Zbog toga što je biodizel obnovljivi izvor energije, zato što može da zameni mineralna goriva kao osnovno pogonsko gorivo bez ikakvih modifikacija postojećih motora i zato što može da se transportuje i distribuira koristeći već postojeću infrastrukturu, biodizel je najverovatniji kandidat koji će zameniti foslina goriva na mestu osnovnog svetskog izvora energije za transport.

Može se koristiti nezavisno ili u mešavini sa dizelom dobijenim rafinacijom sirove nafte i to u bilo kom odnosu. U zavisnosti od udela bio-goriva u mešavini, biodizeli se nazivaju B100 (čist, 100 odsto biodizel), B5 (mešavina koja sadrži pet odsto biodizela i 95 odsto fosilnog dizela), B20 (mešavina koja sadrži 20 odsto biodizela i 80 odsto fosilnog dizela), itd.

poziv na pretplatu na na www.ekonomist.co.yu