(Ekonomist) Unosna zanimanja : Budite portfolio menadžer

Uprkos tome što se radi o vrlo traženom i izuzetno dobro plaćenom zanimanju, Srbija danas ima samo šest portfolio menadžera; da li je glavni razlog za to činjenica da treba “nabubati” tri hiljade strana i to na engleskom jeziku? U Hrvatskoj ima već stotinak portfolio menadžera a u Crnoj Gori pedesetak.

Minera u Srbiji danas sigurno ima više nego portfolio menadžera. Nema pouzdanih istraživanja, ali po svemu sudeći verovatno su i mesta na svim drugim opasnim i visokorizičnim poslovima bolje popunjena, nego što je to slučaj sa ovim, reklo bi se, kancelarijsko-udobnim i više nego natprosečno dobro plaćenim zanimanjem. Dakle, ako nekog kadrovskog profila Srbiji danas nedostaje, onda su to portfolio menadžeri. Ili, možda je tačnije reći - tek će ih nedostajati, kad se finansijsko tržište još više razvije i kad u većem broju dođu investicioni fondovi. A to vreme nije daleko, jer novi finansijski zakoni, posebno oni o investicionim i dobrovoljnim penzionim fondovima, širom otvaraju vrata za ovu vrstu stručnjaka. O tome, između ostalog, govori podatak da ih u upola manjoj Hrvatskoj već ima stotinak, a u Bosni i Hercegovini, ili Crnoj Gori po pedesetak. (Kako smo došli dotle da „čak” i Bosna i Crna Gora u ovom pogledu više uznapreduju od Srbije, posebno je pitanje.)

Da “zlo” bude veće, ne samo običan svet, nego ni oni koji bi po prirodi stvari, tj. svojoj poslovnoj orijentaciji, trebalo da budu bolje obavešteni, ne znaju ni šta je to portfolio menadžer, a kamoli da su navalili da se za to deficitarno i unosno zanimanje spremaju.
Portfolio menadžer, da pođemo dakle od početka, jeste lice koje upravlja hartijama od vrednosti u ime i za račun drugih lica. Njegov osnovni zadatak je da sredstva koja građani ulože, u investicione ili dobrovoljne penzione fondove, investira u hartije od vrednosti, naravno nastojeći da rizik bude minimalan a dobit maksimalna.

A koliko je portfolio menadžer bitan, takoreći neizbežan, najbolje govori činjenica da bez njega u svom sastavu, ako već ne i na samom čelu, ni jedan investicioni ili dobrovoljni penzioni fond ne može da dobije dozvolu (tj. licencu) za rad. U praksi to, takođe, znači da bez portfolio menadžera ni jedna banka, brokerska kuća ili osiguravajuće društvo, ne mogu da osnuju društvo za upravljanje fondom. A očekuje se, da podsetimo, upravo od iduće godine, pravi bum u ovom delu finansijskog sektora privrede Srbije.

Šest veličanstvenih
U Srbiji danas ima ukupno šest portfolio menadžera. Prvi ispit za dobijanje zvanja, Komisija za hartije od vrednosti organizovala je u junu ove godine. Tada je od pet kandidata, uglavnom zaposlenih u bankama i brokersko dilerskim društvima, ispit položilo njih četvoro. Komisija je organizovala ispit i krajem oktobra kada je od pet prijavljenih kandidata, ispit položilo dva kandidata.

Dva su, dakle, pitanja - zašto je Komisija za hartije od vrednosti tek pre pola godine organizovala kurs za sticanje zvanja portfolio menadžera, a ne 2003. godine kada je i donet Zakon o tržištu hartijama od vrednosti. I drugo, zašto se i danas mnogi ustručavaju da polažu ispit za najplaćenije zvanje u Srbiji.

(Gregor Dolenec)

Na prvo pitanje danas će malo koji stručnjak jasno i glasno da odgovori. Neki bi rekli da je odgovor isti kao i na pitanje zašto je Srbija godinama čekala Zakon o investicionim fondovima? Pitanje je da li se time želela sprečiti konkurencija bankama i (ino)domaćim fondovima koji godinama kupuju akcije ovdašnjih preduzeća ili je u pitanju nešto drugo.
Sa druge strane, trenutno „skroman“ broj portfolio menadžera u Srbiji i kandidati za to zvanje ali i lično nezainteresovani stručnjaci, objašnjavaju prvenstveno time da je ispit težak. Literatura na engleskom jeziku, 3.000 strana koje je neophodno dobro naučiti nije mala prepreka. Pored toga, primedba se stavlja i zbog obaveze da ispit polažu i oni koji imaju svetski priznatu licencu, tzv. CFA, za zvanje ovlašćenog finansijskog analitičara. Gregor Dolenec iz slovenačkog investicionog fonda Poteza, ispit za portfolio menadžera u Srbiji položio je pre oko dve nedelje a istovremeno ima i licencu CFA kaže za Ekonomist «da svi koji imaju ovu licencu ne bi trebalo da i u Srbiji polažu ispit za portfolio menadžera», jer je reč, kako kaže, o izuzetno ozbiljnom ispitu za koji se pripremao tri godine pošto je toliko neophodno da bi se položila sva tri nivoa za sticanje CFA licence. Isto smatra i Nataša Marjanović, portfolio menadžer u Delta Đenerali penzijskom fondu. Nataša je ispit položila u junu ove godine, a prethodno je imala licencu ovlašćenog finansijskog analitičara. Prema njenim rečima svi kandidati koji nemaju to zvanje i imaju samo završen fakultet, moraju da uče minimum tri do četiri meseca da bi položili ispit u Srbiji. Oba naša sagovornika pak u glas kažu da literatura na engleskom jeziku ne bi trebalo da bude problem, jer je reč o „jeziku finansijskog biznisa“.

Da «vetar nezadovoljstva» uglavnom duva iz tog pravca potvrđuju i ljudi iz Komisije za hartije od vrednosti koji kažu da se «primedbe i sugestije» kandidata javljaju pretežno zbog stranog jezika. Takvim kandidatima «nastojimo da izađemo u susret time što predavanja i ispit organizujemo na srpskom jeziku i time što profesori pripremaju prezentacije. Imamo ideje da u budućnosti prevedemo određene knjige, jer činjenica je da o ovoj oblasti nemamo dovoljno knjiga domaćeg izdanja“, kaže za Ekonomist Sanja Milanović iz Komisije za hartije od vrednosti.

(Nataša Marjanović)

Komentarišući organizovanost kursa u Srbiji, Rade Rakočević direktor brokerske kuće Senzal, smatra da ispit treba da bude ozbiljan, jer je reč o vrlo odgovornom poslu. Ipak smatra da regulisanje rada, način i kontrola fondova treba da bude mnogo važnija i kvalitetnija u odnosu na dobijanje licence za portfolio menadžera. Problem u Srbiji nemaju, međutim, samo oni koji tek treba da uče za portfolio menadžera, nego i oni koji su ispit položili u drugoj zemlji. Svi oni nemaju mogućnost da nostrifikuju diplomu u Srbiji i na taj način primene stečeno znanje. Rakočević je položio ispit za fond menadžera 2001. godine u Republici Srpskoj, koji je organizovala Svetska banka. Sa tom licencom može da osnuje društvo za upravljanje fondom u Republici Srpskoj, ali ne i u Srbiji.

Kako postati portfolio menadžer?
Komisija za hartije od vrednosti organizuje kurs, nastavu i ispit za portfolio menadžera. Na nastavu mogu da se prijave svi kandidati koji imaju završen bilo koji fakultet i koji su dostavili dokaz o uplati naknade od 220.000 dinara. „Da bi neko izašao na ispit prethodno mora da odsluša nastavu. Izuzetak od toga jesu kandidati koji imaju jedan od tri nivoa koja su potrebna za sticanje zvanja ovlašćenog finansijskog analitičara (CFA)“, kažu u Komisiji za hartije od vrednosti.

Svi kandidati koji polože ispit stekli su, međutim, samo zvanje portfolio menadžera, što ne znači da mogu i da se bave tim poslovima. Konačnu dozvolu za rad mora dati Komisija za hartije od vrednosti, a uslovi su da kandidat nije krivično osuđivan i kažnjavan i da ima tri godine rada na poslovima sa hartijama od vrednosti. Taj zahtev upravo i brine stručnjake. Mnogi smatraju da bi zvanje portfolio menadžera mogli da dobiju ljudi koji nemaju praktično iskustvo u trgovini hartijama od vrednosti. Zbog toga i tvrde da bi najbolji portfolio menadžeri bili brokeri ili analitičari iz brokerskih kuća.

Nastava za portfolio menadžera traje dva meseca, a ukoliko je kandidat prethodno stekao zvanje investicionog savetnika, nastava traje mesec dana. Da bi položio ispit, kandidat mora da položi sve četiri ispitne oblasti. Ako položi najmanje dve ispitne oblasti u jednom ispitnom roku, ima pravo da u naredna tri ispitna roka polaže preostale dve ispitne oblasti. Ako pak, prođe četvrti ispitni rok i kandidat ne položi sve četiri ispitne oblasti, onda mora da počne sve iz početka. Ispite je moguće polagati dva puta godišnje, u januaru i junu. Predviđeni su i vanredni, septembarski i aprilski ispitni rok, za koje je potrebno da se prijavi najmanje pet kandidata.

Sve to može da znači da bi Srbija kroz godinu dana mogla da ima recimo još dvadesetak portfolio menadžera. Pitanje je samo da li će i oni biti najtraženiji i najplaćeniji. Ili bi tada daleko više moglo da se cene oni koji znaju da naprave dobar portfelj i analiziraju tržište?

Investcioni savetnici

(Vesna Korać)

Vesna Korać, broker u Ilirici investment, prvi je i za sada jedini investicioni savetnik u Srbiji. Od ukupno pet kandidata koji su krajem oktobra izašli na ispit, Vesna je jedina položila. „Ispit je obiman i složen, a obuhvaćene su oblasti koje su bitne za obavljanje aktivnosti investicionog savetnika. Čini mi se da je problem to što su svi polaznici ambiciozni i dosta uspešni u dosadašnjoj karijeri, pri tom zaposleni na odgovornim i stresnim poslovima, pa je teško naći dovoljno kvalitetnog vremena za pripremanje ispita“, kaže Korać. Pošto je postupak dobijanja licence za investicionog savetnika u postupku, Vesna i dalje radi kao broker. Čim se međutim, steknu uslovi trebalo bi da savetuje investitore.

(Vesna Tabački)

Vesna Tabački iz Sinteze invest grupe položila je dve od ukupno četiri ispitne oblasti. „Uzimajući u obzir da su predavanja bila u letnjim mesecima, nakon radnog vremena i vikendom, malo je reći da je bilo naporno. Ako tome dodate da je literatura za polaganje ispita (a knjige su zaista izuzetno kvalitetne), uglavnom na engleskom jeziku, angažovanje oko ispita je ozbiljan poduhvat“, kaže Tabački.

Cena kursa za investicionog savetnika je 180.000 dinara, a nastava traje od mesec i po do dva.

poziv na pretplatu na na www.ekonomist.co.yu