Rate otplaćuju novi dug - Za servisiranje kredita Srbiji do kraja 2013. potrebno 1,34 mlrd EUR, u 2014. godini obaveze 3,7 mlrd EUR

Do kraja godine Srbiji stiže na naplatu 153,3 milijarde dinara zajmova ili oko 1,34 mlrd EUR, potvrđeno je "Danasu" u Upravi za javni dug Ministarstva privrede i finansija. Od tog iznosa, za otplatu glavnica pristiže 119,4 milijarde dinara, dok ostatak čine kamate.

- Republika Srbija redovno servisira svoje obaveze prema stranim i domaćim investitorima i kreditorima. Dakle, pored dospeća obaveza po osnovu hartija od vrednosti emitovanih na domaćem i na stranom tržištu, dospevaju i obaveze prema Pariskom i Londonskom klubu poverilaca, komercijalnim bankama, međunarodnim finansijskim institucijama (IBRD, IDA, EIB, EBRD), kao i obaveze po osnovu kredita stranih vlada i preuzetih obaveza, kao što su obveznice stare devizne štednje - objašnjavaju u Upravi za javni dug.

Naredne godine nas očekuje još teža situacija, jer bez ikakvog dodatnog zaduživanja, dakle sa stanjem duga na kraju avgusta u 2013. godini, Srbiji dospeva 2,74 mlrd EUR obaveza, "dok će za kamate biti potrebno izdvojiti, uzevši u obzir i planirana zaduženja do kraja tekuće godine, do 1 mlrdf EUR".

U Upravi za javni dug su ipak uvereni da Srbija može da vrati ovaj novac, ali ne iz tekućih prihoda, već strategijom, koja je i do sada primenjivana: uzimanjem novog duga da se vrati stari.

- U budžetu su za ovu godinu predviđena ukupna sredstva za otplatu duga u iznosu od 3,8 mlrd EUR. Iz kredita su planirana primanja od 5,4 mlrd EUR, dok su ukupni prihodi budžeta predviđeni u obimu od 7,6 mlrd EUR - navode u Upravi.

U ovoj instituciji objašnjavaju da prema projekcijama Ministarstva finansija najveći deo otplata duga đ 82,5 milijarde dinara, odlazi na otplatu duga po osnovu emitovanih hartija od vrednosti, "koje će biti zamenjene novim emisijama na domaćem tržištu, dok raspoloživa sredstva na računima Republike Srbije omogućavaju nesmetano izvršavanje preostalih obaveza po osnovu javnog duga".

Dokle će metodologija presipanja iz jedne kofe u drugu biti uspešna u Upravi ne kažu, ali je jasno da će se sistem urušiti čim presahne interesovanje investitora za kupovinu dužničkih hartija srpske Vlade. Do tog trenutka očito da još nismo došli, ali su prvi znaci već tu. Promena politike američkih monetarnih vlasti uslovila je povlačenje ulagača sa tržišta u razvoju, poput srpskog, i okretanje američkim obveznicama. Trend još nije dostigao tačku u kojoj Srbija ne može da nađe kupce za svoje hartije, ali jeste dovelo do njihovog poskupljivanja. Tako se desetogodišnje srpske evroobveznice u dolarima prodaju uz kamatu od 7,5%. Sedmogodišnje obveznice dolaze s kamatom od nešto manje od sedam odsto, a koliko u februaru, Srbija je plaćala 5,15% prinosa na svoje evroobveznice.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Danas" od 29.08.2013.)