Bojan Stanojević, gradski menadžer - "Tata koji popravlja Beograd"

Posao koju trenutno obavlja doneo mu je određene privilegije: lepu kancelariju, vozača, intervjue za novine, putovanja po svetu... Otvorio mu je mogućnost da nešto ostavi iza sebe i biće važna referenca za buduću karijeru. U biografiji Bojana Stanojevića ostaće upisano da je bio prvi gradski menadžer u istoriji Beograda.

Raditi ovakav posao u Srbiji, međutim, znači često biti i meta neargumentovanih kritika, čak i vulgarnosti i uvreda. „Takve stvari me više ne pogađaju, ali osećam odgovornost za ono što se dešava u gradu. U Beogradu traju veliki radovi, pa su i pritisci za dobijanje poslova veliki i po ličnim ili stranačkim osnovama. Dešava se, recimo, da nas zovu čak i ambasadori. Razvio sam odbrambeni mehanizam koji u 90 odsto slučajeva uspeva. Pre nego što legnem, ubedim sebe da će problemi postojati i ujutro. Uspevam na taj način da odspavam nekoliko sati, a problemi zaista i ujutro budu tu“, otkriva svoju strategiju borbe protiv stresa Stanojević. Priznaje, ipak, da zbog nedavne nesreće izletanja tramvaja iz šina u Nemanjinoj ulici nije spavao celu noć, iako taj incident nema nikakve veze sa njim niti je odgovoran za takve događaje.

Radnim danima se ne vozi gradskim prevozom, već na posao dolazi kolima. Ponekad vikendom uđe u neko od vozila GSP-a da proveri kako se vozi „običan svet“. „Beograđani olako zaboravljaju da pre šest godina praktično i nisu imali gradski prevoz, a danas s jednom markicom mogu da se voze u nekom od oko 1.500 vozila, gradskih ili privatnih, svejedno. Mislim da je u javnom prevozu učinjen najveći pomak“. Sledi i obećanje: „Do kraja sledeće godine Beograđani će sigurno moći da se voze u prvim niskopodnim klimatizovanim autobusima i trolejbusima, a verovatno i tramvajima. Vremenom će, međutim, morati da prihvate da će benefiti biti sve manji. Beograd i dalje ima najnižu cenu karte gradskog prevoza u Evropi, jer je grad subvencioniše sa 50 odsto.“

Pogled u budućnost
Sugrađani Stanojevića često mogu sresti dok pešači gradom, ne libeći se da ih opomene ukoliko se nepristojno ili nedolično ponašaju. Ovo posebno važi za nesavesne vozače. Baš pre nekoliko dana raspravljao se sa čovekom koji je, parkiravši se gde ne treba, sedeo u kolima i slušao muziku. „Čoveče, kako možete ovde da stanete?, upitao je i dobio odgovor: „Ja mogu sve. Druga je stvar da li je to u redu“.

„Ne volim takvu bahatost, podseća me na Miloševićevo vreme. Dajte da budemo civilizovani. Ne košta ništa, a život čini prijatnijim. Mnogi problemi koje danas imamo nisu uzrokovani nedostatkom novca već nevaspitanjem. Verujte, onog trenutka kada grad bude imao komunalnu policiju, kao što je slučaj u većini gradova sveta, uvešćemo red za dva meseca“.

Vizija Bojana Stanojevića je da će u budućnosti grad kojim trenutno upravlja postati centar jugoistočne Evrope. Glavni indikator za to su velike strane banke koje su u Beogradu podigle sopstvene zgrade. „Nažalost, ili na sreću, Beogradu novac više nije problem broj jedan. Sada su glavna ograničenja duga procedura i loša zakonska rešenja, pre svega po pitanju centralizacije. Nadam se da će posle usvajanja novog ustava i dobar deo regulative biti popravljen“, kaže Stanojević i kao primer navodi model privatno-javnog partnerstva koji bi bio veoma povoljan za neke velike gradske projekte, ali je zbog važećeg Zakona o koncesijama gotovo neizvodljiv za lokalnu samoupravu. Da se, nekim slučajem on u takvom partnerstvu nađe u poziciji privatnika, novac bi prvo uložio u najunosniji posao u Beogradu, a to je gradnja. „Da me neko pita u šta da uloži novac, savetovao bih ga da kupi zemljište oko trase kojom treba da prođe obilaznica oko Beograda, izgradi infrastrukturu i kasnije ga proda ili iznajmljuje. To će biti profitabilno.“

Iako je po obrazovanju ekonomista, a po trenutnom zanimanju direktor, Stanojević sebe svrstava u političare, jer ga je na sadašnji položaj postavila Demokratska stranka. Nije član niti jednog upravnog odbora koji ima bilo kakve veze s Beogradom, izuzev u pribojskom FAP-u gde ne prima nikakvu naknadu. Ponude za članstvo u upravama sportskih klubova i raznih društava kategorično odbija, a za jednu od svojih velikih grešaka smatra to što je svojevremeno prihvatio da bude predsednik UO Robnih kuća Beograd.

Ne žali se, jer „na to nema prava“ što mu posao koji je izabrao ne ostavlja puno slobodnog vremena. Uglavnom se trudi da nedelju sačuva za sebe i petogodišnjeg sina Nikolu. Njih dvojica sami odlaze i na letovanja i zimovanja, jer tada mogu da provedu 24 sata zajedno. „Kada sam prošle subote parkirao ispred Skupštine grada, Nikola je primetio: „Tata, ti ovde radiš“. Pitao sam zna li šta radim, a on me pogledao s čuđenjem i rekao: „Ti popravljaš Beograd“.
„Vrlo mi je draga ta njegova izjava“.

Izduvni ventili
Stanojević je veliki ljubitelj knjiga. Najviše voli istorijske romane i beletristiku, koje čita uveče, vikendom i na odmoru. Letos na moru je „u dahu“ pročitao roman Irvinga Stouna o Mikelanđelu, „Agonija i ekstaza“ i „Priče Jevrejina lutalice“ Žana Omersona. „Ukupno, oko 1.000 strana“. U Beogradu mu je, međutim, 20 do 30 strana na dan veliki uspeh.
Menadžer Beograda uglavnom ne stiže da ide u pozorište, ali zato, kad god mu to obaveze dozvole, ne propušta koncerte. U Beogradu je ove godine slušao Fila Kolinsa i Brajana Ferija. Nestrpljivo očekuje 7. decembar, Beč i Red Hot Čili Pepers, njegov omiljeni bend. Oni su mu posebna strast. Karte je već kupio preko interneta.

Ne zna kako bi živeo bez interneta. Retko surfuje, ali preko kompjutera prati vesti, čita sajtove velikih gradova i biografije ljudi sa kojima treba da se sretne. Internet je koristan i kada traži jeftine hotele i avionske karte za putovanja u inostranstvo. Ipak, na Stanojevićevoj vizit karti stoji e-mail adresa njegove sekretarice. Jedini razlog za to je što „ne želi da na službenoj vizit karti ima privatnu komunikaciju“. Iznenadio se kada je čuo da su ga posetioci sajta serbiancafe proglasili za najboljeg gradskog funkcionera i s osmehom prokomentarisao: „Svakom je drago kad je u nečemu najbolji“.

Tri puta nedeljno vežba, a uveče šeta oko Ade Ciganlije. „Nedavno sam bio sa drugom iz Švajcarske koji 20 godina nije bio u Beogradu. Kad je video Adu, šokiran je rekao: „Kada bi Švajcarci imali ovakvu Adu, pravila bi milijarde. To mi je velika satisfakcija“. Navija za Crvenu zvezdu, ali je davno prestao da se nervira zbog nje. Veliki je fudbalski fan, ali gleda samo strane lige, jer „nema razloga za nerviranje, a kvalitet fudbala je neuporediv“.

Posle razgovora Stanojević je otišao sa Nikolom u bioskop da gledaju „na svu sreću sinhronizovan“ crtać „Sezona lova“. Prošle nedelje Stanojevići su gledali neki film o mravima. Pored njih je sa tatom sedeo jedan školarac koji je sam sebi čitao prevod, tako da je „stariji komšija“ prespavao ceo film. „Zavideo sam mu sve vreme“, otkrio nam je Stanojević.

poziv na pretplatu na na www.ekonomist.co.yu