Mirjana Zakanji, Procredit bank - "Ne podižem glas"

Dok je bila na zadnjem semestru studija, 2001. godine, prijavila se na konkurs u ovoj banci. Pošto prema novom Zakonu o bankama institucije generalnog direktora i zamenika više ne postoje, bankom sad upravljaju izvršni odbori. Mirjana je član tog tela u Prokredit banci. Smatramo da preduzetnički duh običnih ljudi može da doprinese razvoju zemlje. Zato kreditiramo mikro, mala i srednja preduzeća

------------------------

Njen fizički izgled pre podseti na slikarku, ili na istoričarku umetnosti nego na bankara. Tu impresiju upotpunjuju i priča sa njom, njeni stavovi, pogled na svet.
Mirjana Zakanji, rođenjem Novosađanka, životnim i poslovnim opredeljenjem Beograđanka, za relativno kratak period stigla je do mesta zamenika generalnog direktora Prokredit banke. Pošto prema novom Zakonu o bankama institucije generalnog direktora i zamenika više ne postoje, bankom sad upravljaju izvršni odbori. Mirjana je član tog tela u Prokredit banci.

Dok je bila na zadnjem semestru studija, 2001. godine, prijavila se na konkurs u ovoj banci, videći u tome šansu za ozbiljnu praksu koju će kasnije itekako kapitalizovati. Nije bila ubeđena da će je primiti. Onda je došla obuka u Bosni, prvi posao u filijali ove banke u njenom Novom Sadu i od 2003. rad u beogradskoj Centrali.
Odaje utisak žene prezadovoljne svojim poslom.

Posao koji inspiriše
Kaže da zbog svega što nam se dešavalo tokom “onih” deset godina “imate čitavu jednu generaciju koja nije ušla u banku”. Takvi ljudi zahtevaju edukaciju o tome šta sve mogu da rade sa paketima usluga koje im banke nude. “Klasični mediji u koje ulažemo sredstva za oglašavanje, dakle, taj indirektni marketing jeste deo marketing budžeta, ali vrlo veliki deo u samom budžetu imaju direktne aktivnosti filijala na tržištu. Akcenat je na rezultatima koji se mogu ostvariti našim direktnim prisustvom na terenu sa ljudima, u priči i edukaciji tih klijenata. Naši zaposleni organizuju promocije, prezentacije, idu blizu ljudima”.

Mirjana podseća da “bankarsko tržište koje je zdravo i koje ide ka zdravoj privredi” postoji tek od 2001. godine. Ono na šta se njena banka usredsredila su prosečni ljudi. “Smatramo da preduzetnički duh tih ljudi može da doprinese razvoju zemlje. Zato kreditiramo mikro, mala i srednja preduzeća. U momentu kad smo došli na ovo tržište, bili smo monopolisti. Mogu da kažem da smo i danas monopolisti, što nije dobro za naš bankarski sektor. Druge banke ne vide taj segment kao zanimljivo tržište i te ljude kao zanimljive klijente”.

Kaže da se u Prokredit banci trude da rade upravo suprotno. Negovanje kulture komunikacije, odnosno omogućavanje klijentima da razgovaraju sa službenicima banke, da imaju kontakt sa čovekom a ne sa papirom. Deo strategije banke je i edukacija klijenata jer kod njih još postoji neka vrsta nesigurnosti. “Kvalitet koji nas izdvaja od drugih banaka je to što se trudimo da palet naših proizvoda stvarno odgovara potrebama naših klijenata. Mnoge druge banke od klijenata traže da se oni uklope u ono što je banka već razvila za neke druge vidove privrede. Mi se trudimo da to bude takva vrsta proizvoda koja tom klijentu i treba a ne da se on uklapa u naš scenario”.

Mirjana smatra da banke treba da povedu računa i o društvenoj odgovornosti. “To nije priča o doniranju bolnica, mada i to radimo, već o jednoj široj kategoriji. Neki od kredita sa aspekta društvene odgovornosti nisu bili opravdani jer idu ka zaduživanju stanovništva bez toga da se izvrši uvid da li to stanovništvo može da podnese, već se ide na masovnu priču. Na profit koji će biti ostvaren na 50 hiljada korisnika, a ako svaki deseti klijent omane, Bože moj, to smo ukalkulisali u cenu proizvoda”, kaže Mirjana, konstatujući da su ekonomski mnogo smeliji bankari nego klijenti.

Prognozira da će se srpsko bankarsko tržište ukrupnjavati, odnosno da će se broj banaka smanjiti. “Trenutno ima 38 banaka. Ima tu dosta velikih igrača i to će sigurno da se konsoliduje. U narednih pet godina taj će broj pasti na nekih 30, ako ne i 25 banaka koje će opsluživati ovaj broj stanovnika”. Napominje da je što se tiče uslova koje nude banke na ovom tržišti konkurencija uradila ono što je mogla. “Ostalo je vezano za kreditni rejting koji imamo. Taj rejting je ispod investicionog rejtinga tako da su mesta gde možemo da apliciramo za sredstva - neke finansijske razvojne institucije i štediše”. Naručuje mocarelu. Kaže da voli italijanske restorane i da se trudi da što više sedi u njima.

Dan joj počinje tako što pročita novine, “konsultuje” pres kliping, pogleda kako se oglašava i šta radi konkurencija. Onda sastanci, razgovori…”Volim da započnem posao na sastanku gde pogledamo urađeno, damo nove ciljeve”. Posao ne nosi kući. Kaže da je to sama sebi zabranila. “Nije mi to radno okruženje i to me ne stimuliše na rad”.

Dobri menadžeri
Zanimljiv je i njen odnos prema podređenima. “Mislim da i ako treba da se napravi ‘misteri šoping’, ja to ne treba da radim. Ocenu zadovoljstva naših klijenata moramo uvideti na mnogo sistematski način”, jasna je Mirjana. Napominje da želi da ljudi imaju poverenje u nju, a ne bojazan da će doći direktor koji će proveriti ovo ili ono. “Procedura kako neki posao treba da funkcioniuše ne može da se primeni u praksi ako nije napravljena na bazi iskustava u praksi”.

Deluje smireno. “Nikad ne umem da podignem glas. Ni na poslu, ni privatno. Ranije sam impulsivno reagovala, ali se i ti promeni sa iskustvom”. Smatra da čovek koji čitavog dana daje naređenja, preti otkazima i daje ih, ne može da uživa u poslu. “Menadžment koji je više organizovan prema rezultatima nego prema ljudima može samo kratkoročno da da rezultate. Takvi menadžeri ne daju ljudima oruđe za rad a to oruđe nije samo da ga staviš na neko mesto i kažeš radi to i to. Možda osoba ne zna na najbolji način da se postavi, potrebno je dnevno raditi sa tim ljudima”.

Za političke partije nema vremana. “Teško je biti političan sa izborom koji nam se nudi. Ukoliko pratite šta se u toj sferi svakodnevno dešava teško da niste svim time razočarani”
Živi sa sestrom koja studira. Zavolela je Beograd. “Mislim da Beograd može da bude izuzetno zanimljiv i kad sebi možete da priuštite sve stvari koje on pruža”. Kaže da bi bila nerealna kad bi rekla da nije zadovoljna otvarenim. “Ali ne gledam jesam li zadovoljna pa da se opustim, nego gladam uvek koji su to delovi ili sfere mog života u koje bi mogla više da se uključim, da ih popravim. Da unapredim”.

Voli skijanje. Trudi se da što više dana provede na snegu. “Sve sam sportove probala ali mi ništa nije leglo da bih se time amaterski ili profesionalno bavila. Igram tenis ali nemam stalni termin”. Voli knjige. Čita istovremeno više njih. Počne da čita nešto pa se stalno na to vraća.

Nije filmofil. “Ne drže mi pažnju. Ne volim nasilne filmove a oni jedino mogu da drže pažnju. A sve ovo što bi bilo mekanije ne mogu da izdržim do kraja. Ako vidim poentu mnogo mi je draže da ja razmišljam o toj poenti”. Kaže da malo vremena provodi u kući. Voli da šeta, posećuje prijateljice. Putuje. “Volim dosta tih malim slatkih restorančića, kako ne živim sa mamom nemam ko da mi kuva”.

Omiljena pesma joj je Slovenska od Balaševića. Kaže da se životni moto menja u odnosu na godine i okolnosti života. “Sreća je jedna od stvari koja nije univerzalna. Mislim da vam se život sadrži od mnogo malih sreća. Treba biti osoba koja će svaku tu malu sitnicu da primećuje i od toga da pravi sreću”.

Ne žali novac na putovanja, knjige i poklone dragim prijateljima. Od onih je osoba koje će pre primiti savet i kritiku nego poklon.

Kako bi sebe opisali slepom čoveku. “Verovatno bi osetio moj parfem. Za moj parfem smatram da je blag, decentan, da nije napadan, da je prijatan”.

poziv na pretplatu na na www.ekonomist.co.yu