Pljačkaju kupce i na popustima - Sezonske rasprodaje najčešće farsa

Ništa ne privuče više kupaca u radnje takvom brzinom kao veliki natpisi "sniženje", "rasprodaja", "50% popusta" na izlozima. U organizacijama potrošača smatraju da u Srbiji prava sniženja ne postoje, ali je zato lažne rasprodaje, najstariju trgovačku varku, nemoguće zaobići. Iako su ovakve obmane kažnjive zakonom, trgovce to, čini se, ne plaši mnogo.

U Srbiji se teško mogu pronaći prave rasprodaje po ugledu na one evropske, gde se odeća može pazariti za 5 do najviše 20 EUR. Dok se u Evropi garderoba na sniženjima nudi po cenama nižim barem za 70%, kod nas popust jedva dostiže 30%.

- Naših 30% i 30% u inostranstvu nisu isti, jer su marže domaćih trgovaca neuporedivo veće. Zbog slabe konkurencije, prodavci mogu da manipulišu sa lažnim rasprodajama. Kada bi postojali veliki lanci prodavnica koji bi spustili cene i preoteli kupce, i ostali trgovci bi to morali da prate. Lažno reklamiranje sniženja smatra se obmanom potrošača i zabranjeno je zakonom - kaže Petar Bogosavljević iz Pokreta potrošača.

U organizacijama za zaštitu potrošača objašnjavaju da su žalbe zbog lažnih sniženja gotovo svakodnevne i navode da postoje četiri najčešća načina varanja kupaca na sniženjima.

- U Srbiji su najzastupljenije prevare s oglašenom visinom sniženja, odnosno pogrešnom informacijom o tome da li je roba stvarno snižena, recimo za 70%, ili nije. Osim toga, čest problem kod rasprodaja su i male količine robe koja se nudi u akciji, pa se neretko desi da se ono što je na sniženju rasproda veoma brzo. Pritom trgovac i dalje u izlogu reklamira veliki popust, a da od te robe zapravo nekada nema niti jedan primerak. Zato bi trebalo odrediti koju količinu robe čiju akciju prodavac oglašava on mora i da poseduje u prodavnici ili u zalihama - kaže za "Blic" Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.

Treći način na koji trgovci zavaravaju kupce su takozvane stalne akcije. To su situacije kada na izlogu prodavnice tokom cele godine stoji natpis "stalno sniženje od 50%". Ovde je u pitanju, smatraju stručnjaci, očigledna prevara koja ne postoji nigde u svetu. U ovom slučaju nemoguće je ne postaviti pitanje od koje cene se skida 50% ako je sniženje non-stop. Još jedna od zastupljenih obmana je i povećanje cene neposredno pre njenog sniženja.

- U jednoj prodavnici u centru Beograda ženske čizme početkom sezone koštale su 14.000 dinara sa cenom istaknutom na đonu. Tri meseca kasnije cena robe je snižena za 50% i na istim tim cipelama na đonu je precrtana stajala cena 19.000 i nova, duplo manja cena, 9.500 dinara - objašnjava Jelica Smiljanin (35) iz Beograda.

Građani koji požele nešto da urade povodom lažnih sniženja mogu da se jave nekoj od organizacija za zaštitu potrošača. Oni će zatim da alarmiraju tržišnu inspekciju, koja će potom da izađe na teren. Kako inspektori ne mogu da izreknu novčanu kaznu, njihovo je da podnesu prijavu nadležnom sudu za prekršaje koji nakon toga pokreće prekršajni postupak.

Oglasi sa prevarnim porukama

Tržišna inspekcija kontroliše prodaju sezonske robe. U toku ove godine izvršene su 554 kontrole u kojima je u 36 slučajeva konstatovano oglašavanje sniženja cena na nedozvoljen način. Oglasi su imali prevarne poruke u pogledu vrste robe, trajanja sniženja i drugih nepravilnosti.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Blic" od 17.07.2013.)