(Ekonomist) Srđan Bošnjaković, generalni direktor NIS-a - "Strateški partner što pre"

Kada je letos obelodanjena strategija privatizacije Naftne industrije Srbije privatizacioni savetnik, konzorcijum Meril Linč i Rajfajzen Investment ocenio je da je trenutak za prodaju ove kompanije odličan. Umesto tendera, čije je objavljivanje već jedom pomereno sa prvobitno najavljenog kraja avgusta na sredinu oktobra, iz Vlade Srbije stigla je najava da se prodaja NIS-a prolongira zbog referenduma o novom ustavu Srbije i izbora.

Da li i šta ovo odlaganje pronalaženja strateškog partnera znači za samu kompaniju, o njenom trenutnom poslovanju i budućim planovima za Ekonomist govori Srđan Bošnjaković, generalni direktor NIS-a.

Može li zbog pomeranja početka privatizacije „odličan trenutak“ da se pogorša i kako ovo odlaganje utiče na NIS?

Srđan Bošnjaković: U svetu nafte prognoze su veoma nepopularne. Odličan trenutak za tri meseca može biti još bolji. Početkom godine marže rafinerijske prerade u okruženju, posle dugog perioda hibernacije, počele su da daju velike efekte. Taj period još traje, iako možda margine nisu tolike kolike su bile na početku, ali nema pravila kakvi će trendovi biti u narednom periodu. Što se nas tiče, onaj deo u kojem smo aktivni i koji nam je Vlada opredelila u procesu privatizacije se ne remeti. NIS nije strana koja je u ovom trenutku opredeljena kao pregovarač. Privatizacioni savetnik je potpuno autorizovan da vrši predkvalifikaciju i da podatke koje mu je dostavio NIS daje potencijalnim strateškim partnerima u sklopu njihove pripreme za predstojeću privatizaciju. Naše je opredeljenje da pružimo punu podršku Vladi i privatizacionom savetniku da na što bolji način zajednički definišemo sudbinu Naftne industrije Srbije koja bi što pre morala da nađe odgovarajućeg strateškog partnera i po pitanju ulaganja neophodnih sredstava i po pitanju dinamičkog i strateškog plana koji je definisan na nivou NIS-a. Radimo kao da se ništa nije desilo, svi započeti procesi i investicije idu. Moj stav je da bi bilo dobro da strateškog partnera dobijemo što pre.

Vlada Srbije uputila je Narodnoj Skupštini predlog izmena i dopuna zakona o carinskoj tarifi koji predviđa postepeno ukidanje carina na uvoz derivata nafte, koji je trenutno uredbom zabranjen. Šta će ove izmene značiti za NIS?

S. Bošnjaković: Govorimo o postepenoj liberalizaciji tržišta koja bi trebalo idealno da se poklopi sa našim i potrebama investicionog ciklusa da u rafinerijama u vrlo kratkom, ali po prvi put definisanom roku uspemo da se kvalitativno i kvantitativno približimo, ako ne i da budemo bolji od rafinerija u okruženju. Izmene i dopune o carinskom zakonu trebalo bi da verifikuje Skupština Srbije. Trenutno je nepoznanica da li će se to desiti do kraja ove godine. Plan smanjenja carina na uvoz derivata nafte je dinamički napravljen tako da je 2007. godine zaštita najveća da bi 2010. godine zaštita za sve po svim derivatima pala na nulu. Tržište Srbije je ograničeno po pitanju plasmana naftnih derivata. Na njemu može doći do repozicioniranja određenih naftnih kompanija koje su tu već prisutne u odnosu na NIS. Ukoliko liberalizacija zaista bude onakva kako je i predložena, nadamo da ćemo uspeti da ostanemo tu gde smo, čak i da u naredne tri godine promet povećavamo pet odsto godišnje.

Malo je verovatno da će se drugim kompanijama isplatiti da uvoze derivate po stopi od 30 odsto. Znači li to da vas država i dalje štiti kao što je slučaj i sa uredbom o zabrani uvoza koja je trenutno na snazi?

S. Bošnjaković: Mi danas imamo uredbu koja nas obavezuje da 25 odsto nafte prerađujemo za treća lica, kao i slobodan uvoz evrodizela. Koliko mi je poznato, jedina smo zemlja u bližem ili daljem okruženju koja ima tretman uslužne prerade nafte trećih lica kao kategoriju koja je uslovljena. Sve naftne kompanije prerađuju naftu onda kad se to njima iz bilo kog razloga isplati.

Država se opredelila da sačuva naftnu industriju i da joj da određeni vremenski period do kraja 2009. godine da se modernizuje i da u tom periodu nađe strateškog partnera.
Druga dimenzija vredna razmatranja je pitanje šta je kotacijska vrednost robe i pitanje koliko i po kojoj ceni rafinerije i njihovi vlasnici u okruženju mogu da proizvedu derivata, kao i po kojoj cenu, bez obzira platili carinu ili ne, mogu ovde da prodaju svoje proizvode. Predlog vlade je kotacija plus određeni procenat koji ide iznad nje. Takvom liberalizacijom tržišta počinje jedna vrlo sofisticirana igra između nas i kompanija iz okruženja koje imaju veoma širok manevarski prostor u toj ravni.

Kada je NIS nedavno počeo proizvodnju evrodizela, čiji je uvoz slobodan, najavili ste da ćete zatražiti zaštitu. Šta ste uradili po tom pitanju?

S. Bošnajković: Liberalizacija tržišta je nešto što treba i mora da se dogodi, ali u periodu u kojem ćemo kao nacionalna naftna kompanija biti spremni da odgovorimo konkurenciji. Tokovi ulaska evrodizela, ili onoga što se tako naziva, na tržište Srbije se, nažalost, vrlo teško kontrolišu. Imamo puno derivata pod različitim tarifnim brojevima koji po našem mišljenju nisu adekvatno predstavljeni. Zato smo inicirali više predloga koji se, pre svega, odnose na definisanje i kvalitetnu kontrolu graničnih prelaza za uvoz, praćenje robe do skladištenja u našim rezervoarima, kao i njene dalje distribucije. Nadamo se da će takva inicijativa biti razmatrana jer se u međuvremenu pojavila inicijativa za delimičnu i sukcesivnu liberalizaciju tržišta.

Zašto se Skupština NIS-a nije izjasnila o odluci Upravnog odbora kompanije o izdvajanju preduzeća TNG iz sistema. Da li bi se na taj način smanjila vrednost NIS-a?

S. Bošnjaković: Skupštine je odlučila da tu dokumentaciju dostavi privatizacionom savetniku i Vladi. Izdvajanjem TNG-a, vrednost kompanije se ne bi umanjila jer je reč o potpuno zavisnom preduzeću, a svejedno je da li je imovina iskazana u aktivi ili pasivi. TNG je preduzeće koje je od samog početka bilo predviđeno za privatizaciju. Sredstva koja bi se za njega u ovom trenutku dobila bila bi usmerena u investicije, tako da bi samo promenila status.

Objavljeno je i da NIS namerava da kupi koncesiju za eksploataciju sirove nafte u Angoli. Da li su ovakve odluke suprotne strategiji privatizacije. Kontaktirate li sa privatizacionim savetnikom pre njihovog donošenja?

S. Bošnajković: U stalnom smo kontaktu bilo radi skupljanja podataka ili priprema za potencijalne strateške partnere koji dolaze u dogovoru sa savetnikom. Privatizacioni savtenik ni u jednom svom istupu nije imao ništa protiv odluka i procesa koji su se događali u NIS-u. Što se tiče koncesije, direktor NIS Naftagasa, jednog od ogranaka NIS-a, treba da definiše ugovor, koji će potom biti predmet verifikacije Skupštine.

U prvoj polovini godine NIS je ostvario profit za trećinu bolji od plana. kako ćete rasporediti ostvarenu zaradu?

S. Bošnjaković: Što se tiče profita, na njega bi ipak imao određenu rezervu. Na tržištu su ogromne fluktuacije cena nafte, kao i kursa dolara i evra i za neko optimalno sagledavanje bi ipak trebalo sačekati period od godinu dana i na osnovu toga utvrditi prave parametre šta će se i na koji način ostvariti, kao i šta i na koji način će se od ostvarenog eventualno moći usmeriti u dalje investiranje.

Plan modernizacije ipak postoji?

S. Bošnajković: Privatizacioni savetnik je procenio da budući strateški partner mora da svojim činjenjem, ne definišući u ovom trenutku egzaktno o čemu se radi, dovede do ostvarenja dva cilja: evropski standardi 2009+ po pitanju kvaliteta i strukture. Bez obzira na tu odluku, i sami smo napravili plan koji bi trebalo da dovede do istog rezultata. Optimalno bi bilo kada bi strateški partner sve to verifikovao i da se nađe mogućnost da se ta dva modela, da tako kažem, preklope, a da ishod na kraju 2009. godine bude isti.

NIS je usvojio strateški plan koji predviđa neophodne investicije do tog magičnog roka, kraja 2009. godine, kada bismo bili spremni da se ravnopravno uključimo u utakmicu sa rafinerijama u okruženju, sa ili bez strateškog partnera. Po prvi put smo napravili master plan koji je investicionu aktivnost pozicionirao tako da danas u potpunosti znamo šta kada treba da uradimo i koliko novca za to da izdvojimo, kao i kada će sredstva od svake te investicije biti vraćena.

Koji su investicioni prioriteti NIS-a?

S. Bošnajković: Generalno, do 2009. godine NIS-u su potrebna ulaganja 700 miliona evra. Ove investicije obuhvataju i Naftagas koji se bavi istaraživanjem i proizvodnjom, deo Petrola koji obuhvata i rafinerijsku preradu, kao i promet. Prioritet su, naravno, rafinerije i to njihova modernizacija, ali i delimično repozicioniranje kako bi se konačno uspostavio simultani rad pogona u Pančevu i Novom Sadu. Ekološki plan vezan za rafinerije vredan je oko 50 miliona evra i prošao je Vladu, tako da ga treba odvojeno posmatrati. Predviđa sanaciju svih emitera u atmosferu, zemljište i vodu koji su prepoznati na lokalitetaima rafinerija.
Prometni deo je taj koji robu treba da proda i koji ostvaruje maloprodajnu maržu. Zato će u taj deo u narednom periodu biti ulođeno oko 200 miliona dolara, kako bismo održali sadašnju poziciju, ako ne i popravili je. Za ovu godinu predvideli smo ukupna izdvajanja oko pet miliona dolara i 280 miliona dinara. Već u 2007. godini strateškim planom je opredeljeno je da sredstva za investicije budu obezbeđena od dokapitalizacije. Sve je dinamički uklopljeno i u tom kontekstu bi, s obzirom na strateški plan, bilo dobro da se privatizacija što pre desi.

U kojoj fazi je sada saradnja sa Šelom po pitanju optimizacije rada NIS-a i da li bi ona mogla uticati na vaše kontakte sa potencijalnim stratetškim partnerima?

S. Bošnjaković: Po savetu privatizacionog savetnika Šel je napravio studiju koja bi trebalo da, u slučaju njene implementacije, donese određene uštede. Na nama je da li ćemo započeti sprovođenje tog plana. Privatizacioni savetnik je rekao da, ali ne duže od godinu dana, a onda je na strateškom partneru da odluči da li će ga nastaviti ili ne.
Budući da već sledeće godine računate na sredstva od dokapitalizacije, odlaganje tendera za privatizaciju NIS-a ipak će uticati na kompaniju?

S. Bošnjaković: Nekoliko meseci ne bi trebalo da napravi nikakav ozbiljan poremećaj sredstava za ulaganje.

Akcije i otpremnine

Da li i dalje pregovarate sa reprezentativnim sindikatima NIS-a o kolektivnom ugovoru i socijalnom programu?

S. Bošnjaković: Kolektivni ugovor je naša zakonska obaveza, nešto na čemu radimo i što ćemo završiti. Socijalni program je široko pregovaračko polje i proces oko njegovog definisanja će sigurno potrajati.

Da li su sindikati ozvaničili zahtev da otpremnina bude 1.000 evra po godini staža, kako se spekulisalo u javnosti?

S. Bošnjaković: Sindikat je imao više platformi i prilično različit pristup rešavanju tog problema. NIS ima dva reprezentativna sindikata i ideja je da oba izađu sa zajedničkom platformom, nakon čega ćemo mi izneti našu i pokušati da u sklopu već definisanog plana poslovanja za 2007. godinu opredelimo sredstva i za tu namenu. Oni nam takvu zajedničku platformu još nisu ponudili.

Mnogi bi želeli da akcije NIS-a izađu na berzu. Kada će njima moći slobodno da se trguje?

S. Bošnjaković: Da budem iskren, ne mogu da dam tačno opredeljenje kad bi akcije NIS-a mogle da izađu na berzu. Privatizacioni savetnik se opredelio za prodaju 25 odsto kapitala, dokapitalizaciju od 12,5 odsto i ostatak do 49 odsto po nekom modelu u drugoj fazi. Tu postoji više segmenata. Jedan je pošao od pretpostavke da svi radnici NIS-a imaju 35 godina staža i da niko od njih nije ostvario pravo u nekoj drugoj privatizaciji u prethodnom periodu, tako da ćemo posle jedne dublje analize spoznati mogući broj akcija. Što se tiče slobodnog trgovanja akcijama na berzi, to je takođe opredeljenje privatizacionog savetnika.

Deo akcija ići će u privatizacioni registar odakle bi deo trebalo da bude dostupan građanima koji do sada nisu ostvarili pravo na besplatne akcije. Pojedine fantonske firme, navodno, za određenu novčanu nadoknadu građanima nude upis u spiskove za podelu takvih akcija. Znate li nešto o tome?

S. Bošnjaković: Ne znam da neko plaća da bi se upisao u spiskove za podelu besplatnih akcija NIS-a.

Raport o snabdevenosti

Snabdevenost tržišta svim naftnim derivatima je stabilna. Trenutno je povećana tražnja za mazutima i bitumenima. Tražnja za mazutom je izuzetna zbog više stvari. Prva je konjunktura cena koja je u ovom trenutku izuzetno atraktivna za sve one koji imaju mogućnost supstituisanja mazutom nekih energenata koje su koristili u prethodnom periodu. Druga je aranžman sa toplanama koje su se, po prvi put ove godine, udružile i izvršile objedinjenu nabavku mazuta za potrebe nastupajuće grejne sezone. Zaključno sa 15. aprilom sledeće godine, u obavezi smo da im obezbedimo 140.000 tona mazuta. Privatne benzinske stanice mogu da se snabdevaju evrodizelom u NIS-u i iz uvoza.

Proizvodnja drugih dizelskih komponenti će u potpunosti zadovoljiti potrebe tržišta, bez obzira na to što je u prvih desetak dana oktobra promet dizela dostigao oko 30.000 tona. Ako se nastavi takva dinamika, u oktobru bismo mogli da ostvarimo rekordnu prodaju oko 100.000 tona dizela. Od ostalih olovnih i bezolovnih benzina, spremni smo da odgovorimo na sve veću tražnju tržišta za bezolovnim komponentama. Trenutno je potrošnja na nivou 55:45 u korist bezolovnih benzina, a očekujemo dalju fluktuaciju tržišta ka većoj potrošnji bezolovnog benzina, kaže Srđan Bošnjaković

poziv na pretplatu na na www.ekonomist.co.yu