Rasipamo milijarde evra - Srbija troši tri puta više energije u stambenim, poslovnim i industrijskim zgradama od Evrope

Srbija troši tri puta više energije u stambenim, poslovnim i industrijskim zgradama od Evrope. U vreme globalne ekonomske krize, kada su nam potrebni poslovi i ekonomski oporavak, zgrade su neiskorišćeni prirodni resurs.

Prošle godine Evropa je samo za uvoz energenata izdvojila čak 400 mlrd EUR. To bogatstvo je moglo da bude potrošeno za podstrek ekonomiji umesto da se rasipa na grejanje i hlađenje energetski neefikasnih zgrada. Isti taj novac mogao je da se uloži u zapošljavanje ljudi na lokalnom nivou, radi renoviranja zgrada umesto da se pune već ionako ogromni inostrani investicioni fondovi.

- Evropski parlament je u izveštaju o "Energetskoj mapi do 2050" uputio poziv svim državama članicama da smanje energetsku potrošnju u postojećim zgradama za 80 odsto do 2050. godine - kaže Ejdrijen Džojs, generalni sekretar Evropske alijanske za eneregetsku efikasnost zgrada Euro ACE i direktor kampanje "Renoviranje Evrope" u Briselu.

- Direktiva o energetskim karakteristikama zgrada uslovljava da sve zgrade, koje budu izgrađene posle 2020. moraju imati nulti nivo potrošnje energije.

Kako će 90% zgrada postojati i narednih tridesetak godina, neophodno je da se nešto učini po pitanju korišćenja energije u njima.

- Kad se Srbija pridruži EU, biće joj dodeljena sredstva za energetsku efikasnost radi tranzicije - kaže Pol Hodson, šef jedinice za energetsku efikasnost pri Evropskoj komisiji.

- Poljoprivreda bi dobila najveći deo, pa regionalni projekti, ali najmanje 20% od toga mora da bude odvojeno za energetsku efikasnost.

Hrvatska je, kako kaže Hobson, "obavila dobro posao na papiru", ali će se videti kako je to u praksi, odnosno u samoj primeni, kada postane sada i punopravni član EU. Hrvatska, Makedonija i Norveška postale su i deo programa "inteligentna energija Evrope", ali Srbija nije tome pristupila. Hobson dodaje da će od juna 2014. godine po novoj Direktivi o energetskoj efikasnosti svi objekti u državnom vlasništvu u članicama EU morati da se rekonstruišu tri odsto godišnje.

Kod nas u Srbiji 80% porodičnih kuća i dalje nema izolaziju, teško je još govoriti o visokoj ili bilo kakvoj svesti o energetskoj efikasnosti.

- Kao potencijalni član Unije, sa velikim brojem zgrada koje zahtevaju renoviranje, smatramo da je od presudnog značaja da Srbija već sada započne sa ozbiljnim procesima obezbeđivanja energetske efikasnosti i starih i novih zgrada - kaže Anđelina Kuzmanović, rukovodilac marketinga u kompaniji "Knauf Insulation" za južni Balkan.

Energetski pasoš

Pravilnici o energetskoj efikasnosti zgrada primenjuju se u Srbiji od prošle godine, što će doprineti velikoj uštedi energenata. Sve nove zgrade kod izdavanja upotrebne dozvole moraće da imaju i "energetski pasoš", koji će kasnije biti jasno prikazan na ulazu u zgradu. To će poskupeti izgradnju objekata, možda za 10 do 15%, ali će zbog uštede energije tokom korišćenja nekretnina sigurno uticati na njihovu cenu. Do sada je na cenu najviše uticala lokacija.

Brojke

400 mlrd EUR potrošeno u EU za uvoz energije

80% kuća u Srbiji još nema izolaciju

15% skuplji stan sa energetskim pasošem

Kinezi traže kamenu vunu

Kompanija "Knauf Insulation Srbija" prošle godine u svojoj fabrici u Surdulici proizvela je i prodala rekordnu količinu proizvoda namenjenih termoizolaciji. Reč je o kamenoj vuni sa maksimalnim kapacitetima od oko 40.000 tona godišnje. Proizvodi surduličke kompanije su, osim na tržištu Srbije i zemalja u regionu, svoje kupce pronašli i u Kini, čime je "Knauf Insulation Srbija" postala jedna od retkih kompanija koja, izvozi na kinesko tržište.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista Novosti" od 01.07.2013.)