Srbiji još 73,3 mil EUR donacija Evropske unije za ekologiju

Evropska unija je Srbiji obezbedila još 73,3 mil EUR donacija za ekološke projekte u narednom periodu, izjavio je u petak (21. juna 2013. godine) menadžer Delegacije EU za te projekte Rajner Frojnd.

Od toga je za reformu zakonodavstva i jačanje kapaciteta namenjeno 6,45 mil EUR, zaštitu voda 15,55 miliona, zaštitu vazduha 15,2 miliona i upravljanje otpadom 36,1 mil EUR.

U projekte zaštite životne sredine u Srbiji, EU je od 2000. godine do sada namenila ukupno 700 miliona bespovratnih sredstava, a pomoć za projekte koji su u toku iznosi 113,8 mil EUR.

Frojnd je rekao da je zaštita životne sredine jedno od najvažnjih pitanja u EU i da je predviđena značajnija pomoć za nove članice EU.

Zaštitom životne sredine upravlja se na nivou EU, koja donosi obavezujuće uredbe za članice, od kojih su mnoge u svoja lokalna zakonodavstva unele još strožije kriterijume.

EU ima oko 300 uredbi i direktiva iz oblasti ekologije, a Srbija će, kao kandidat za članstvo, morati da primeni veći deo, s tim što će za skupe investicije moći da dobije prelazni rok, o kome će pregovarati sa predstvnicima EU, istakao je Frojnd.

On je naveo da je u EU više od 70% građana zabrinuto za stanje životne sredine, a u Srbiji samo 7%. Prema njegovim rečima Srbija će morati da pooštri propise, dodajući da se sistematsko kršenje propisa o zaštiti životne sredine u EU, tretira kao krivično delo, što u Srbiji nije slučaj.

EU je upravo usvojila novi sedmogodišnji progam zaštite životne sredine, od kojih je najvažnije pitanje zagađenja vazduha, koje je povezano sa zdravljem.

Frojnd je predočio da u Srbiji osam najvećih gradova ima problema sa lošim vazduhom, dodajući da je zahvaljući pomoći EU, Srbija dobila 42 stanice za praćenje kvaliteta vazduha.

Drugo važno pitanje je voda, a cilj EU je da sve slatke površinske vode dobije kategoriju dobar, mada se predviđa da će do 2050. godine to biti ostvarivo tek sa 50% voda.

On je najavio da će se mnogo pažnje posvetiti sprečavanju industrijskih zagađenja, preko izdavanja dozvola za otvaranje fabrika.

Prema njegovim rečima veliki je problem otpada, koji je od 1995. do danas porastao za 20%, što je neodrživo i istakao da Srbija jako malu količinu otpada reciklira - samo 8%.

Frojnd je pohvalio zakonsku regulativu u Srbiji o tretiranju hemikalija, koja je najbliža EU, ali i izrazio zabinutost za ekositeme, jer Srbija ima samo 6% zaštićenog zemljišta, dok taj procenat u EU iznosi 20%.