Da li su političarima potrebni naučnici?

U Beogradu je od 24. do 26. maja održana međunarodna naučna konferencija "Društvene, političke i ekonomske promene na Zapadnom Balkanu" koja se organizuje u okviru Regionalnog programa podrške društvenim istraživanjima na Zapadnom Balkanu (RRPP). Konferenciji je prisustvovalo preko 100 istraživača iz regiona ali i drugih delova Evrope i sveta.

Prvi dan konferencije obeležili su govori kako domaćih predstavnika naučnih institucija i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, tako i međunarodnih predstavnika poput Žan-Danijel Ruha, ambasadora Švajcarske i Suzan Zumštajn iz Švajcarske agencije za razvoj i saradnju. Suzan Zumštajn je naglasila da su istraživanja globalno javno dobro i da je potrebno da se istraživačka zajednica otvori prema široj javnosti i predstavi svoje rezultate.

U svom izlaganju, Mihail Arandarenko, direktor Fondacije za razvoj ekonomske nauke (FREN) istakao je da su političke elite u regionu nezainteresovane za vladavinu prava, punu zaposlenost, jednakost i socijalnu koheziju. Takođe, on je napomenuo da naučna zajednica treba da ukazuje na institucionalne greške koje za rezultat imaju podeljenost naših društava.

Drugog dana konferencije, predstavljeni su i diskutovani radovi istraživača i naučnika u okviru pet paralelnih tematskih sesija. Tokom sesija diskutovani su rezultati istraživanja koji daju uvid u postojeće trendove kad su u pitanju društveni, ekonomski i politički problemi u zemljama Zapadnog Balkana (od rodnih diskursa, neformalnih veza, do novih društvenih podela).

Trećeg dana konferencije održan je okrugli sto na temu "Da li su političarima potrebni naučnici?".

Jedno od glavnih pitanja tokom konferencije bilo je da li postoji saradnja između naučnika i donosilaca političkih odluka u zemljama Zapadnog Balkana. Da li se naučna istraživanja koriste prilikom kreiranja javnih politika? U kojoj meri se političke odluke zasnivaju na proverenim podacima i naučnim analizama?

Zaključeno je da u regionu Zapadnog Balkana naučna istraživanja imaju malu primenu u donošenju javnih politika, kao posledica slabe saradnje između istraživača i političara. Nebojša Lazarević iz Centra za evropske politike, naglasio je da se prilikom izrade nacrta zakona i strategija u Srbiji često ne koriste istraživanja koja već postoje i nude rešenja za postojeće probleme u zemlji. Istovremeno, Nermin Oruč iz Centra za ekonomska istraživanja i razvoj iz Sarajeva, smatra da,imajući u vidu izrazito nizak nivo ulaganja države u naučna istraživanja, s te strane i ne postoji potražnja za mišljenjem naučno-istraživačke zajednice o društvenim problemima.

(Atmosfera sa konferencije)

Kako bi se povećala potražnja i svest donosilaca političkih odluka, kao i šire javnosti o značaju istraživačkih rezultata, neophodno je uspostavljanje komunikacije putem medija. Istraživači bi trebalo da svoje nalaze predstave i približe široj javnosti putem medija, kako bi građani bili upoznati sa različitim izazovima i načinima njihovog prevazilaženja i kako bi uticali na donosioce odluka. Istraživači često ne žele da preuzmu odgovornost zalažući se za primenu svojih naučnih rezultata, kako kaže Drini Imami, profesor Ekonomskog fakulteta, Univerziteta u Tirani. Međutim, kritičko razmišljanje istraživača je neophodno u procesu kreiranja javnih politika, jer upravo ukazuje na moguće greške ili poboljšanja u delovanju vlasti, istakao je Gvozden Flego, poslanik iz Hrvatske.

S obzirom na veliku prisutnost međunarodnih donatorskih organizacija koje potpomažu istraživanja čiji rezultati mogu biti primenjeni u praksi, primetan je izvestan napredak u saradnji određenih institucija i istraživačkih organizacija. Istovremeno, jedan od glavnih zaključaka konferencije je da političarima jesu potrebni naučnici, ali je neophodno poboljšati komunikaciju na relaciji istraživači-mediji-donosioci odluka i aktivnije učešće sve tri strane.

Cilj konferencije je bio da obezbedi međunarodnu naučnu razmenu o značajnim društvenim, ekonomskim i političkim pitanjima na Balkanu, te da omogući regionalno i međunarodno povezivanje koje je u regionu i dalje otežano. Konferenciju je organizovao švajcarski Univerzitet u Friburgu u saradnji sa Institutom ekonomskih nauka iz Beograda u okviru "Regional Research Promotion Programme in the Western Balkans" koji u potpunosti finansira Švajcarska agencija za razvoj i saradnju (SDC).