Podela malog kolača - Zašto je srpskom tržištu osiguranja neophodna konsolidacija i ima li šansi za "brze" akvizicije?

Čak 28 osiguravajućih kuća tiskalo se prošle godine oko premije koja je na srpskom tržištu jedva domašila pola milijarde evra. Malo, u poređenju sa hrvatskom milijardom, i slovenačke skoro dve.

Sa druge strane, malo je onih koji za 2013. godinu ne najavljuju ambiciozne planove i žeju da – porastu. Kolač je mali, a da li je tržište prezasićeno? U situaciji gde svako hoće svoje parče, ima li zaista mesta za konkurenciju i gde?

Premija može i mora da bude veća, ali je konsolidacija koja očekuje srpski bankarski sektor, neophodna i tržištu osiguranja, zaključak je okruglog stola "Budućnost osiguranja: uloga države i interesi građana", održanog nedavno u PKS-u.

Ko će kupovati, a ko prodavati? Među bankarima se o promenama vlasništva odavno javno govori, a sada su se, istina samo u pola glasa, prve priče o potrebi ukrupnjavanja tržišta pojavile i među osiguravajućim kućama.

Javnost je nedavno zaintrigirala i najava najvećeg svetskog osiguravača – "AXA grupacije", koja očekuje da se u narednih pet godina probije na neku od prvih pet pozicija u Srbiji. Iako je novi direktor te grupe u Srbiji, Adamantios Hadžistilis, objasnio da im je prvobitna namera organski rast, poznato je da su akvizicije "duša" "AXA grupacije", koja se zapravo oduvek tako širila. I sam Hadžistilis nije isključio mogućnost kupovine nekog od kokurenata.

- Uvek razmatramo prostor za akvizicije, i tražimo dobre prilike. Iako nam ovo nije primarni cilj u Srbiji, ako tržište pokaže da je ovo dobro, ne isključujem mogućnost da se to i dogodi.

"Pritegnuti" pravila igre

Okrugli sto u Privrednoj komori Srbije okupio je predstavnike najznačajnijih osiguravača u Srbiji, predstavnike Ministarstva finansija, Narodne banke Srbije i Komore. Zajednički stav države i struke - da premija treba da raste, a tržište da se uredi, ali ne baš sasvim zajedničke ideje o tome kako će do toga doći.

Zemlja sa 28 osiguravajućih kuća i premijom od pola milijarde evra, jednostavno ne može biti konkurentna, smatra Andrea Simončeli, predsednik i generalni direktor "Delta Generali Osiguranja". Osim činjenice da premija mora biti veća, i pravila igre u Srbiji, smatra Simončeli, moraju biti stroža.

- Sa sadašnjim pravilima igre, nema pravih naznaka da će doći do konsolidacije. Nemam informaciju da neka osiguravajući kuća želi da prestane da radi u Srbiji, ili da će biti prodata nekom. Treba razmisliti o strožim kriterijumima solventnosti, pa će se iskristalisati situacija – ko može i sme da se bavi ovim biznisom – kaže Simončeli.

Ista meta, oštra borba

Jasno je da Srbiju nedostaju mnogobrojni proizvodi odavno prisutni na evropskim tržištima. Zdravstvo, poljoprivreda i autoodgovornost, samo su neki od sektora gde postoji veliki slobodan prostor. Prema podacima PKS, čak 60% malih i srednjih preduzeća u Srbiji nema nikakvu vrstu imovinskog osiguranja. Tu je i prostor – za borbu.

- Ne verujem da u Srbiji ne postoji konkurencija. Potreba za konsolidacijom tržišta osiguranja ne znači i nedovoljnu konkurenciju – smatra Franc Veler, predsednik IO "Uniqa osiguranja".

Pa ipak, u zemlji sa niskim BDP-om, gde se na osiguranje i dalje gleda kao na trošak, situacija je takva da je najčešća strategija - međusobno obaranje cene i "otimanja" klijenata.

(Sa okruglog stola "Budućnost tržišta osiguranja")

- Umesto da se na tržište donese nešto novo, mi se međusobno – napadamo – smatra Marko Ćulibrk, v.d. generalnog direktora "Dunav osiguranja".

Kvasac koji bi pomogao da premija naraste, a kome se struka nada, svakako su nove poreske olakšice. Stimulansi za poslodavce koji uplaćuju dobrovoljna osiguranja, u kase osiguravača doneli bi još novca, koji bi se ponovo mogao preliti u investicije na lokalnom tržištu, smatra Vladimir Medan, predsednik UO "Basler osiguranja". I ne samo to – smanjio bi se i pritisak na državni penzijski fond, koji se katkad čini na granici podnošljivog. Za državu, ovo bi mogao da bude win-win model.

Ipak, prostor za ovakav manevar jasno je omeđen – potrebama punjenja budžeta.

- Upoznati smo sa svim ovim predlozima i sa većinom se čak, u teoriji, i slažemo. Ali, realnost je ipak nešto drugo. Mora se napraviti računica i dobro promisliti – kako bi se sve to odrazilo na punjenje budžeta – kaže pomoćnik ministra finansija, Zlatko Milikić.

Postoji mnogo prostora za rast osiguranja u Srbiji, ali da na tome moraju da porade i same osiguravajuće kuće, kao što to čine banke koje posluju na domaćem tržištu, smatra viceguverner Đorđe Jeftić.

(Adamantios Hadžistilis)

- Pre svega, oni moraju da rade na boljem marketingu i većoj prepoznatljivosti na tržištu – veli Jeftić.

On naglašava i da se i dalje radi na predlogu novog zakona o osiguranju, koji se željno iščekuje.

- Nismo zatvorili vrata ni za jedan stav, ali zasad ne mogu da kažem ništa više o tome.

Očekuje se da će novi zakon, koji bi prema najavama iz NBS mogao da ugleda svetlost dana do kraja ove godine, rešiti mnogobrojne nejasnoće u odnosu kompozitnih kuća i odvojenih životnih i neživotnih osiguranja, što je često uzrok neravnopravne konkurencije zbog različitih uslova poslovanja, koji za njih važe.

Do nove regulative, "bitka" se nastavlja pod postojećim kriterijumima.

I za kraj, britko podsećanje iz vlasti – ni u budućnosti neće im biti mnogo lakše.

- Ako mislite da je ovo teška situacija, pripremite se dobro. Kada Srbija uđe u Svetsku trgovinsku organizaciju, otvoriće se nov prostor i za prekograničnu saradnju i za još veće zaoštravanje konkurencije – zaključuje pomoćnik ministra finansija, Zlatko Milikić.

M.S.