Već obukli novog "fiću" - "Autostil" iz Novog Sada proizvodi presvlake za vozila i prati trendove

(Olivera Kastratović)

Otisnuti se u vode privatnog biznisa posle godina i godina provedenih na birou rada nije lako. Na to se odlučila Olivera Kastratović iz Novog Sada.

Njena radionica "Autostil" proizvodi autopresvlake i uspešno radi već duže od pet godina. Da se snađe u kriznim vremenima najviše je doprinelo poznavanje tržišta ali i činjenica da domaći potrošači sve više prihvataju onu englesku izreku: "Nisam dovoljno bogat da kupujem jeftine stvari".

Na ideju da počne da šije naterale su je mušterije koje su dolazile u radnju njenog supruga:

– Devedesete godine prošlog veka bile su teške za sve, pa i za nas – kaže ona.

- Suprug je prodavao polovne automobile i bio je to posao koji je donosio zaradu. Naravno, polovno nije novo a mušterije su se žalile ako im nešto smeta. To "nešto" najčešće nije bilo vezano za samo vozilo već za prateću opremu. Baš je kvalitet presvlaka za automobile, koje smo nabavljali da bi vozila bila privlačnija mušterijama, bio predmet reklamacija. Po mišljenju kupaca, prebrzo su se habale čak i cepale. Pored onih koje su bile šivene na Dalekom istoku i gde je cena i tada bila povoljna, nabavljali smo i skuplje. Najčešće su to bile mađarske presvlake. Pokazalo se da je reklamacija bilo i dalje mnogo. Istina, u prodaji automobila nismo bili odgovorni za kvalitet presvlaka, ali jesmo za celo vozilo. Zato smo bili jedina adresa za reklamaciju. Nije bilo prijatno sve to slušati, ali mi je to dalo ideju kako da pokrenem novi posao – priča Olivera za "Ekonometar".

Sagovornica "Ekonometra" je, inače, provela trinaest godina na birou rada sa diplomom prehrambenog tehničara. Posao nije dobila. Smatrala je da će teško naći posao u struci te da je prekvalifikacija najbolje rešenje. Sa druge strane, ideja o otvaranju radionice za šivenje autopresvlaka joj se činila toliko privlačnom i isplativom da je odlučila da poradi na otvaranju. Konkurisala je za programe samozapošljavanja, dobila 120.000 dinara i krenula da gradi sopstveni posao. Seća se, kao da je bilo danas, da je krajem 2007. dobila dozvolu za rad od Agencije za privredne registre. Počela je da radi 8. januara 2008. Sa njom je od prvog dana i radnica koja je takođe imala dugogodišnji staž na birou. Za to što je nju zaposlila dobila je beneficije kod plaćanja doprinosa. Posrećilo im se obema.

– Želela sam da ponudim mušterijama ono što traže – kvalitetan proizvod. Brzo sam shvatila da ću to moći samo ako sve u lancu izrade bude kvalitetno. Znači: konac, materijal i kroj. Mi šijemo presvlake od tkanine koja se u Nemačkoj koristi za tapaciranje sedišta vozila. Konac mora biti jak i prvoklasan, sva roba koju koristimo je uvozna, uglavnom iz Nemačke. Brzo sam razumela da su i kvalitetnije presvlake kratkog veka, jer se šiju univerzalne. Kvalitet se dobija kada se za svako sedište vozila određenog tipa, sašiju presvlake po meri. Zato treba uzeti precizno meru, a ja sve krojeve radim precizno – kaže Olivera.

Posao ju je naterao da prati trendove u autoindustriji. Kaže da su se pre nekoliko godina najviše tražile presvlake za "punto". Može da se pohvali da je već šila presvlake i za novi "fiat 500L". Međutim, automobil koji u Srbiji nikada ne izlazi iz mode je – "golf".

– Danas bih za bilo koji tip vozila, pa čak i da je avion, znala da sašijem presvlake za sedište. Kao i svaki posao i ovaj ima svoje trendove. Žao mi je što ne mogu da ih pratim. Volela bih da mogu barem jednom godišnje da posetim bilo koji sajam automobilske opreme. Najbolje bi bilo da to bude u Nemačkoj jer su oni veoma jaki ne samo u automobilskoj industriji već i kod opreme. Želela bih da vidim šta je novo kod materijala, krojeva. Zanima me kakve su mogućnosti mašina koje oni danas nude. Ja još uvek koristim mašine koje sam kupila polovne, na odloženo plaćanje, od trgovačke kuće iz Stare Pazove. U radnji su tri radnika i ne nameravam da širim posao dok kriza ne prođe – procenjuje sagovornica.

Roba iz "Autostila" prodaje se u samostalnim trgovačkim radnjama ili šije po narudžbini. Sa velikim trgovačkim sistemima još nisu sarađivali. Preduzetnici su oprezni pa i Olivera.

- Danas je bitno naći način za plasman robe a gotovo isto toliko obezbediti sigurnost plaćanja. Tek kada novi zakon koji predviđa skraćenje rokova plaćanja na 45 i 60 dana u pravom smislu te reči počne efikasno da se primenjuje u praksi, šanse za plasman uz manje rizika biće znatno veće.

Zadovoljni taksisti

Ono što ohrabruje sagovornicu to je da su njene mušterije zadovoljne. Vraćaju se kada kupe novi automobil ili kada menjaju presvlake. Nije im žao što su dali bar 3.500 dinara, koliko košta najjeftinija presvlaka za ceo auto, jer su mirni godinama. Najdraže joj je što su njene stalne mušterije postali taksisti. To o kvalitetu govori više od svih sertifikata.

Neravnopravni na tržištu

Olivera očekuje da će uskoro moći da poveća proizvodnju i proširi tržište:

– Ne tražim ja od države pomoć niti da mi prašta dugove. Očekujem da obezbedi iste uslove poslovanja za sve. Ako nas teraju da izdajemo fiskalne i sve druge račune, što je normalno, onda bi to trebalo da važi i za radnje koje imaju strani državljani kod nas. Nažalost, često primetim da za njih ovo kao da ne važi. Čak su se i kupci pomirili sa tim pa od nas traže račun, a u tim radnjama ne.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Ekonometar". Poziv na pretplatu www.nirapress.com )