Kada padnu cene, pašće i kamatne stope - Od polovine 2013. očekuju se povoljniji uslovi kreditiranja

Sve dok inflacija bude visoka, neće biti mogućnosti da krediti u Srbiji budu jeftiniji. Trenutno je ona među najvećim u Evropi, ali su očekivanja da će početi da pada, što bi pokrenulo i pad kamatnih stopa na zajmove.

Niža inflacija je ključ za obaranje kamatnih stopa za dinarske kredite. Za one vezane za evro bitno je to što je Evropska centralna banka snizila svoju kamatnu stopu, pa sva su očekivanja da bi i ovi zajmovi mogli biti jeftiniji.

Nebojša Savić, predsednik Saveta guvernera Narodne banke, za "Blic" kaže da je Srbija ušla u fazu obaranja inflacije, da će stopa opadati iz meseca u mesec i da ćemo tako ući u zonu jednocifrene inflacije do kraja godine.

- Najvažnije je da obaranje bude održivo, a ne da imamo skokovite promene u oba pravca. Jedini u Evropi imamo dvocifrenu inflaciju. Sa njenim padom doći će i do pada kamatnih stopa - ističe Savić.

I bankari dele isto mišljenje.

- Pad kamatnih stopa mogao bi da se očekuje pod uslovom da NBS vodi manje restriktivnu politiku, kao i da cene na malo budu u okviru projektovanog. Dinar je već mesecima na vrlo uravnoteženom nivou.

Ako se ovakav trend nastavi, trebalo bi očekivati da dođe do smanjenja referentne kamatne stope, što će direktno uticati na snižavanje cene kredita sa promenljivim kamatnim stopama, a posredno i na pojeftinjenje izvora u dinarima u drugoj polovini godine - kaže za "Blic" Miroslav Rebić, član IO Societe Generale banke.

I u banci Intesa ističu "da će se, ukoliko se nastavi sa stabilizacijom makroekonomskih prilika i ekonomskim oporavkom, steći i neophodni uslovi koji će omogućiti povoljnije zaduživanje, odnosno snižavanje kamatnih stopa".

Bankari već duže o ovome razgovaraju sa NBS u okviru Saveta za privredni preporod. Dogovor je da NBS, od momenta stabilizacije cena, smanji i obaveznu rezervu bankama, što će uticati i na pad kamata.

Privreda traži više

Od toga da li će NBS i dalje držati visoku referentnu kamatnu stopu koja trenutno iznosi 11,75% i visoku stopu obavezne rezerve, stav je Zorana Grubišića, profesora Beogradske bankarske akademije, zavisi da li će kamate za kredite biti niže.

- U drugoj polovini godine inflacija bi trebalo da uđe u planirani okvir i da tako blago pojeftine dinarski zajmovi. Nažalost, nema prostora da krediti budu povoljniji baš onoliko koliko želi privreda - ističe Grubišić.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Blic" od 14.5.2013.)