Neslaganje oko poreskih olakšica - Može li se ukidanjem naknade za korišćenje građevinskog zemljišta do boljeg poslovnog okruženja?

Da je naknada za korišćenje građevinskog zemljišta prevaziđen, ekonomski neefikasan i nepravedan instrument "ubiranja" prihoda slažu se i država, i stručnjaci, i privreda, a i lokalne samouprave. Međutim, nisu svi saglasni da je veći porez na imovinu preduzeća, što je predvidelo Ministarstvo finansija izmenama Zakona o porezu na imovinu, najbolja zamena te "dažbine".

Lokalne samouprave nisu sigurne da će im nove mere koje predviđa država nadoknaditi eventualni gubitak prihoda od oko 15 milijardi dinara godišnje, dok su privrednici uvereni da će plaćati više.

Na juče održanom okruglom stolu "Ukidanjem naknade za korišćenje građevinskog zemljišta do boljeg poslovnog okruženja" u hotelu "Metropol" u organizacijI Srpske asocijacije menadžera (SAM) okvir diskusije bila je publikacija koju je SAM pripremio u saradnji sa Centrom za liberalno-demokratske studije (CLDS), kao i najave izmene dosadašnjih zakonskih rešenja.

Autor studije prof. dr Boško Mijatović je ukazao da je svojinskim promenama na zemljištu, ova naknada izgubila razlog postojanja.

- Naknada za korišćenje građevinskog zemljišta je izgubila smisao privatizacijom parcela i nestankom društvene svojine. Naplata ove dažbine nema smisla u sistemu sa novim okolnostima, pošto nije logično naplaćivati naknadu od privatnog vlasnika zemljišta ili od zakupca državnog zemljišta koji već plaća zakupninu, a tim pre što postoji porez na imovinu koji takođe tereti zemljište.

Mijatović je izneo druge mnogobrojne razloge za ukidanje naknade za korišćenje građevinskog zemljišta i istakao da je prednost ove "dažbine" veliki prihod opštinama.

- Naknada za korišćenje građevinskog zemljišta ne donosi veliki prihod državi, ali je važan izvor prihoda nekih lokalnih zajednica koje samostalno odlučuju o visini rente. Učešće ove naknade se kreće od 5 do 10% u ukupnim prihodima – ukazao je autor studije.

Takođe, studijom su predviđena i neka od mogućih rešenja koja bi lokalnim zajednicima donele kompenzaciju prihoda nakon ukidanja naknade za korišćenje građevinskog zemljišta.

- Jedna od realnih mogućnosti je uvođenje iste ili slične dažbine pod drugim imenom kao što je komunalna naknada, međutim, rešio bi se problem imena ali bi ostali drugi problemi. Drugo rešenje je jačanje pravednosti poreza na imovinu uz procenu fer vrednosti pojedinačne imovine. Kao najrealnija metoda kompenzacije prihoda za lokalne zajednice je reforma finansija lokalne samouprave – naveo je Mijatović.

Pošto ubiranje ove naknade važi do 1. januara 2014. Ministarstvo finansija priprema izmene i dopune Zakona o porezu na imovinu, kako bi obezbedilo finansiranje lokalne samouprave.

Učestvujući na okruglom stolu Milica Bisić, savetnica u Ministarstvu finansija i privrede, rekla je da naknade za korišćenje građevinskog zemljištra nisu dobro poresko rešenje, a posebno što se njihova visina višestruko razlikuje od opštine do opštine.

- Ključne promene u izmenama tog zakona odnose se ne utrvrđivanje osnovice poreza na imovinu, a to će na lokalu biti tržišna vrednost zemljišta, koja će se utvrđivati na osnovu procene lokalne samouprave - najavila je Bisić.

Opštine će imati obavezu da jednom godišnje objave tržišnu vrednost zemljišta po zonama na svojoj teritoriji, i na osnovu toga će pravna lica sama obračunavati i plaćati porez na imovinu, objasnila je Bisić.

Što se tiče poljoprivrednog zemljišta, Bisić je rekla da će i za tu kategoriju imovine biti primenjen koncept tržišne vrednosti zemljišta što do sada nije bio slučaj, napominjući da će opštine u Vojvodini imati veće prihode od primene novog zakona o porezu na imovinu, nego do sada.

Kada su u pitanju fabričke hale i druga imovina pravnih lica, osnovica za porez na imovinu biće tžišna vrednost zemljišta uvećana za knjigovodstvenu vrednost te hale, zgrade, magacina.

Bisić je predočila da će, kada na snagu stupe izmene i dopune zakona o porezu na imovinu, lokalne samouprave biti u obavezi da jednom godišnje javno objave tržišnu vrednost zemljišta po zonama u opštini, a ako to ne učine na vreme primenjivaće se knjigovodstvena vrednost zemljišta kao osnovica za porez.

Da bi se kompenzovo gubitak od naplate naknade za korišćenje građevinskog zemljišta, koja se ukida od 1. januara 2014. godine, osnovica za plaćanje poreza na imovinu morala bi da bude dvostruko veća nego ove godine, procenila je Bisić.

Lokalne samouprave nezadovoljne rešenjem ministarstva

Iz Stalne konferencije gradova i opština (SKGO) upozoravaju da su opštine ostale bez parafiskalnih naknada, dela poreza na zarade, a dobile su nove nadležnosti. Zadužene su za održavanje regionalnih puteva, vaspitačicama u vrtićima su povećane zarade, a i njima na "pleća" pada sve veći deo troškova domova zdravlja.
Saša Paunović, predsednik opštine Paraćin i Stalne konferencije gradova i opština, predlaže da se uvede komunalna naknada, u okviru poreza na imovinu, čiji bi se iznos utvrđivao na osnovu stvarnih troškova komunalnih usluga.

- Paraćin ima 33 sela u kojima nema parkova i ne možemo mi da od poreza na imovinu, koji plaćaju svi, da finansiramo parkove u gradu - kaže Paunović. - Potrebna su sredstva za komunalne usluge koje nemaju krajnjeg korisnika, a to je zaprašivanje komaraca, javno osvetljenje, održavanje zelenila. On bi trebalo da bude u visini sredstava koje opštine troše za te namene i da bude dobrovoljan. Ako neko neće da zaprašuje komrace i ne želi parkove, i ne mora.

Privreda strepi od novih troškova

Dušan Vasiljević iz USAID-a je rekao da je naknada za korišćenje građevinskog zemljišta u proteklim godinama iznosila i do 80% svih dažbina pravnih lica, a naknada za korišćenje građevinskog zemljišta je povećana 54% u periodu od 2008. do 2010 . godine, i to u vreme najveće ekonomske krize.

- Za privredu nije dovoljno da se ta naknada samo ukine, već treba smanjiti zahteve za novim porezima na lokalu, jer bi se tada čitav proces vratio na početak- smatra on.

Generalni direktor "Metalca" iz Gornjeg Milanovca, Petrašin Jakovljević, rekao je da nije siguran da će privreda sutra plaćati manji porez na imovinu, kada novi zakon o porezu na imovinu stupi na snagu.

- Privrednik koji je redovno izmirivao obaveze prema državi ubuduće će plaćati i više, a oni koji to nisu činili i dalje neće plaćati ništa. Od dosadašnjih oslobađanja nismo osetili ni dinara koristi – istakao je Jakovljević.

Direktor "Metalca" tvrdi da privreda nije osetila nikakav boljitak od ukidanja parafiskalnih nameta i ograničavanja pojedinih naknada i taksi, jer su opštine uglavnom iskoristile zakonsku mogućnost i uskladile cene ovih dažbina prema maksimalno propisanim iznosima. Tako da će prema njegovom mišljenju ukidanje naknade za korišćenje građevinskog zemljišta i njeno pripajanje porezu na imovinu za privrednike značiti samo jedno – veće izdvajanje prema državi.

S.O.