Nastavljen trend pada izvoza hrane

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, spoljnotrgovinsku razmenu Srbije, u poljoprivredno - prehrambenom sektoru, od januara do marta 2013. godine karakteriše nastavak pada izvoza, rasta uvoza i sve značajnije smanjenje suficita, navodi Privredna komora Srbije na svom sajtu.

Bilans razmene poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije s inostranstvom u periodu januar - mart 2013. godine pokazuje da je ostvaren izvoz vredan 509,7 mil USD, što predstavlja pad od 14,6% u odnosu na rezultate iz perioda januar - mart 2012. godine, sa učešćem u ukupnom robnom izvozu od 17%, ocenjuje savetnik predsednika Privredne komore Srbije Vojislav Stanković.

- Istovremeno, vrednost uvoza u visini od 408,3 mil USD je za 20,5% veća od ostvarenog u periodu januar - mart 2012. godine, sa učešćem u ukupnom robnom uvozu od 8,7% - rekao je Stanković i ukazao da suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno -prehrambenih proizvoda u periodu januar - mart 2013. godini, ima pad od 60,8% i iznosi 101,4 mil USD, a stopa pokrivenosti uvoza izvozom je 124,8%.

Kretanja u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije u periodu januar - mart 2013. godine, ukazuju na nastavak pada vrednosti izvoza, dok je dinamika rasta uvoza sve veća. Nepovoljni rezultati u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije, u periodu januar - mart 2013. godine, jesu posledica suše i smanjenog izvoznog obima ponude.

- Istovremeno, nepovoljni izvozni rezultati, evidentni su i zbog pojave aflatoksina i nemogućnosti izvoza mleka, mlečnih prerađevina i merkantilnog kukuruza. Na žalost, problem sa aflatoksinom još nije prevaziđen, što posebno ograničava izvoz merkantilnog kukuruza. Pojedini proizvođači u svojim zalihama imaju kvalitetan kukuruz, roda 2011. godine, koji iz poznatih razloga ne mogu da plasiraju na tržište - ističe Vojislav Stanković.

Prema njegovim rečima, najvažniji proizvodi agrarnog porekla u izvozu, tokom perioda januar - mart 2013. godine, bili su malina, zamrznuta, u vrednosti od 42,2 mil USD, šećer od šećerne repe, rafinisani, u vrednosti od 35,3 mil USD, pšenica, merkantilna obična, u vrednosti od 25 mil USD, kukuruz semenski u vrednosti od 19,3 mil USD, cigarete koje sadrže duvan u vrednosti od 15,6 mil USD, ostali proizvodi za ishranu u vrednosti od 15,4 mil USD, jestivo ulje od suncokreta, rafinisano u vrednosti od 15,18 mil USD, slatki biskviti, vafli i oblande u vrednosti od 12,6 mil USD, pivo od slada u vrednosti od 11,9 mil USD, brašno od pšenice u vrednosti od 10,9 mil USD i duvan, delimično ili potpuno ižiljen u vrednosto od 10,7 mil USD. Posmatrano po odsecima SMTK, u izvozu dominiraju robne grupe: voće i povrće, sa ostvarenim izvozom u vrednosti od 113,9 mil USD i sa učešćem od 3,8% u ukupnom robnom izvozu i žita i proizvodi na bazi žita, u vrednosti od 104,7 mil USD.

Na uvoznoj strani, među agrarnim proizvodima, dominira tradicionalno grupa "nekonkurentnih" proizvoda - sirova kafa u vrednosti od 18,7 mil USD, pomorandže, sveže ili suve, u vrednosti od 13,8 mil USD, banane, sveže ostale u vrednosti od 11,6 mil USD i mandarine, klementine i ostali agrumi u vrednosti od 4,7 mil USD. U uvozu su zastupljene i semenske robne grupe: seme šećerne repe u vrednosti od 12,5 mil USD, kukuruz semenski hibridni u vrednosti od 9,8 mil USD i seme suncokreta u vrednosti od 6,6 mil USD. Od ostalih proizvoda u uvozu potrebno je istaći zbog visoko ostvarene vrednosti i uljane pogače i ostale čvrste ostatke od soje u vrednosti od 20,5 mil USD i cigarete koje sadrže duvan u vrednosti od 9,4 mil USD. Po ostvarenoj vrednosti u uvozu najzastupljeniji su odseci: voće i povrće sa vrednošću uvoza od 86,4 mil USD, sa učešćem u ukupnom uvozu od 1,8% i kafa, čaj, kakao i začini u vrednosti od 49,1 mil USD, sa učešćem u ukupnom uvozu od 1%, navodi Vojislav Stanković.