Zašto propadaju pivare u Srbiji?

Prosečna godišnja potrošnja piva u Srbiji je oko 500 miliona litara ili oko 73 litra po stanovniku. Iako je to i do 10 puta manje nego u Nemačkoj ili Holandiji, oko četiri odsto budžetskih prihoda dolazi od akciza i poreza na dobit na pivo.

Kad već volimo pivo, postavlja se pitanje, zašto u Srbiji uspešno rade samo tri pivare koje su privatizovale multinacionalne kompanije, dok je preostalih pet ili propalo, ili je pred gašenjem.

Strane investitore su, posle petog oktobra, interesovale samo telekomunikacione i kompanije u pivskoj, duvanskoj i industriji cementa. Taj interes je ostvaren u konkurentskim uslovima i dao je rezultate jer to su sada i najveći generatori profita.

Apatinska pivara zapošljava 900 radnika i drži oko 40 odsto tržišta piva u zemlji.

- Prošle godine smo izvezli 30 miliona evra, što nas čini jednim od najvećih izvoznika u zemlji robe široke potrošnje. Zanimljiv je i podatak da smo u budžet Srbije uplatili preko 70 miliona evra kroz takse, akcize i poreze - navodi direktor "Apatinske pivare" Ilija Šipka.

Na drugoj strani, nekada uspešna "Niška pivara" sa 140 zaposlenih, posle privatizacije, nalazi se u bezizlaznoj situaciji.

- Najbolje rešenje za "Nišku pivaru" bi bilo da se ta privatizacija na neki način raskine, pa da li da država postane većinski vlasnik, da li našla kupca, i da pivara stane da radi - kaže predsednik ASNS-a Miljan Damjančević.

Druga nekada uspešna pivara, "Valjevska pivara", brzo je privatizovana, ali za izlazak iz stečaja posle privatizacije bila joj je potrebna skoro decenija.

- Ne dugujemo više poveriocima. Pivara nema kredite, radi uspešno, osvaja tržište polako, ali sigurno i primer je dobre saradnje. Primer kako treba raditi sa lokalnom samoupravom i državom - ističe direktor "Valjevske pivare" Zoran Božić.

Iako velike kompanije u Srbiji drže 95 odsto tržišta, eksperti kažu da prostor za male pivare postoji.

Vladimir Krulj, konsultant u firmi "Kreb and Anderson", kaže da su multinacionalne kompanije dužne da prate određene tehnološke prilike, određen sistem kvaliteta koji ide uz to i da odskaču kvalitetom u svakom smislu, u odnosu na male pivare.

Krulj, s druge strane, navodi primer belgijskih malih pivara ili Austrije i Češke, gde se jedno selo ili jedna regija razlikuju po tome što imaju pivaru koja može da ponudi ono što upućeni na ekonomiju obima ne mogu, a to je ekstrakvalitet.

Iz predpristupnih fondova Evropske unije podstiče se podizanje vinograda. Zasadi ječma i hmelja za proizvodnju piva za sada se ne subvencionišu jer je posao isplativ i bez dotacije.