Počela izgradnja prve javne banke matičnih ćelija u Srbiji

U okviru Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije "Dr Vukan Čupić" u Novom Beogradu, počela je da se gradi, dugo najavljivana, prva javna porodična banka krvotvornih matičnih ćelija u našoj zemlji. Ova banka, koja će imati nacionalni značaj, samo je deo velikog projekta "Obezbeđivanje uslova za transplantaciju matičnih ćelija hematopoeze kod dece u Srbiji" koji se od 2008. godine finasira iz budžeta države.

- Započeta je prva faza gradnje, jer nisu obezbeđena sva potrebna sredstva odjednom, a kada će biti završena zavisi od raspoloživih sredstava u budžetu. Ukupna vrednost projekta: planovi, dozvole, gradnja i opremanje je oko 1,3 mil EUR. Sredstva koja su do sada dobijena upotrebljena su za nabavku opreme neophodne da se svi oblici transplantacije rade u Srbiji, potrebne dozvole, plaćanje taksi, izradu projekta i prvu fazu gradnje - kaže za "Danas" Dragana Vujić, načelnica Odeljenja za transplantaciju kostne srži sa laboratorijom za kriobiologiju i koordinator Projekta i transplantacionog tima Instituta.

Prema njenim rečima, formiranje javne nacionalne banke krvi pupčanika, je šansa za bolesnike kojima je potrebno uraditi transplantaciju, a nemaju srodnog ili nesrodnog podudarnog davaoca ili za one kod kojih, zbog prirode bolesti, transplantacija mora hitno da se uradi.

- Nacionalne, javne banke posle dobijanja akreditacije od strane "NetCord"-a postaju deo ove značajne mreže javnih banaka. Cilj je da se svi oblici transplantacije rade u zemlji, smanji odliv novca ka inostranim centrima i time postigne značajna ušteda sredstava - navodi Vujićeva.

Svi kojima je potrebno lečenje matičnim ćelijama moći će besplatno da dobiju odgovarajući uzorak ako on postoji u bilo kojoj svetskoj javnoj banci matičnih ćelija. Davalac nema kontrolu nad uzorkom, tako da on može biti iskorišćen za bilo koga kome je potreban. Davalaštvo funkcioniše na istom principu kao i dobrovoljno davanje krvi i donatori se nikada ne pitaju ko je dobio te ćelije.

Kapacitet banke koja je počela da se gradi kod nas, pravljen je prema važećim svetskim standardima i broju stanovnika u Srbiji. U njoj će moći će da se pohrani minimum 10.000 uzoraka, a kako kaže sagovornica "Danasa", u praksi može da bude i drugačije.

- Sve zavisi od toga koliko će budući roditelji imati želju da doniraju uzorke krvi pupčanika svojih novorođenčadi. Odličan primer je banka u Portugalu, čija je gradnja trajala 17 godina, a od trenutka otvaranja za 12 meseci prikupljeno je 10.000 uzoraka - objašnjava dr Vujić.

U svetu je u javnim bankama matičnih ćelija pohranjeno više od 600.000 uzoraka. Prva transplantacija matičnim ćelijama urađena je 1988. godine, a od tada do danas urađeno je više od 20.000 takvih transplantacija.

Objekat od 600 kvadrata

Prema projektu objekat javne banke matičnih ćelija biće jednospratna zgrada, ukupne površine od 600 metara kvadratnih. Izvođač radova je građevinska firma "Banković". Ugovor je potpisan krajem prošle godine, ali se kasnilo sa radovima zbog dobijanja svih neophodnih dozvola.

Šta sve leče matične ćelije

Kada se govori o lečenju matičnim ćelijama, osnovni problem, ističe Vujićeva je što većina ljudi ne pravi razliku između matičnih ćelija.

- Ćelije koje će biti pohranjene u banci krvi pupčanika su matične ćelije hematopoeze. U uzorcima krvi pipčanika koji su zamrznuti se nalaze samo te matične ćelije i one se koriste za lečenje nekih oblika leukemije, raka limfnih žlezda, nekih urođenih i stečenih slabosti kostne srži, nekih urođenih slabosti imunog sistema i nekih urođenih bolesti. Daleko da je to 80 bolesti kako se ponekada navodi - objašnjava Vujićeva za Danas.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Danas" od 25.04.2013.)