"Vruć krompir" u rukama Vlade - I radnici i poslodavci sa nestrpljenjem čekaju informaciju o ceni minimalne zarade april-decembar 2013

Cenu minimalne zarade za 2013. godinu odrediće Vlada Srbije možda već na sutrašnjoj sednici jer ističe rok od deset dana za odluku o visini minimalca. Na poslednjem sastanku Socijalno-ekonomskog saveta, održanom 28. marta, nije doneta odluka o minimalcu zbog različitih stavova poslodavaca, sindikata i Vlade. Minimalna cena zarade prošlog meseca se nije menjala i bila je 115 dinara po satu, uprkos tome što je novi iznos trebalo da stupi na snagu 1. marta 2013. godine.

Informaciju o tome da li će minimalna zarada biti povećanja 12,2% na 130 dinara, koliko su predložili sindikati, sa nestrpljenjem čekaju i zaposleni i poslodavci.

Prema procenama Republičkog zavoda sa statistiku 6,5% radnika prima minimalnu zaradu (na osnovu prikupljenih podataka za oko 1.500.000 zaposlenih), kojima bi povišica svakako mnogo značila. Međutim, poslodavci su jednoglasni da bi povećanje minimalne cene rada ugrozilo mnoga preduzeća.

Dragoljub Rajić, direktor Unije poslodavaca Srbije, kaže da privrednici nisu uspeli da amortizuju ni prethodno povećanje sa 102 na 115 dinara.

- Minimalna cena rada je na istorijskom maksimumu, jer nikada ranije radni sat nije bio veći od 1 EUR. Minimalac u našoj zemlji je veći od minimalne cene rada u Crnoj Gori, Makedoniji, Bugarskoj i Rumuniji – navodi Rajić i dodaje da su Rumunija i Bugarska mnogo konkurentnije za strane investitore.

Prvo, manja im je cena rada, kaže naš sagovornik, a drugo članice su Evropske unije.

- Tako da će investitori pre kod njih doći. Osim toga, po odluci Vlade Srbije, obaveza kompanija koje uzimaju subvencije za zapošljavanje je minimalna plata plus 20%. Povećanjem minimalca bi im se praktično smanjile subvencije – navodi Rajić.

Kako kaže, nisu poslodavci protiv većih plata, već prvo moraju taj novac da zarade.

- Problem je i kod zaposlenih u javnom sektoru. Povećanje plate nije planirano u budžetu za 2013, pa bi se dodatna sredstva morala nabaviti ili zaduživanjem ili štampanjem para.

On predlaže kompromisno rešenje – uvođenje formule, kakva postoji u Hrvatskoj, koja bi uzimala u obzir godišnji rast privrede (ali u realnom sektoru), kao i inflaciju.

Sindikati, sa druge strane, upozoravaju da minimalna zarada ne pokriva ni polovinu potrošačke korpe. Čak i uz povećanje cene minimalca za 2.610 dinara, neće mnogo novih artikala stati u korpu. Naime, samo za jednu veknu hleba dnevno, treba izdvojiti mesečno 1. 440 dinara, a za litar mleka za isti period oko 2.460 dinara.

Povećanje cene rada moglo bi da ugrozi mnoga preduzeća

U anketi agencije Tanjug privrednici su ocenili da bi povećanje minimalne cene rada ugrozilo dosta preduzeća, i da je bolje da plate ostanu na istom nivou, a da se više radi na jačanju konkurentnosti privrede i rastu izvoza, kako bi u budućnosti one mogle da se povećaju.

Generalni direktor "Knjaz Miloša", Mihailo Jankovć, rekao je Tanjugu da bi povećanje minimalne cene rada ugrozilo mnogobrojne privredne subjekate u ovom trenutku, što dovodi u pitanje i opstanak radnih mesta.

- U ljudskoj je prirodi da se uvek traži bolje, ali treba da budemo realni i treba pogledati istini u oči, i sagledati postojeće okolnosti u kojima radimo - kaže Janković i ocenjuje da je ishod sastanka Socijalno-ekonomskog saveta bio očekivan.

Preduzetnik i osnivač "Biomelema", Zoran Ilić, voleo bi da može da poveća plate zaposlenima, ali smatra da pošto je srpska privreda veoma slaba i zadužena, bolje je da plate ostanu na istom nivou, a da se više poradi na jačanju konkurentnosti i povećanju izvoza.

- Važno je da radimo na povećanju konkurentnosti i izvozu, i da privreda malo ojača, a onda možemo i da povećamo plate. Ja bih voleo da možemo da damo duplo veće plate zaposlenima - rekao je Ilić.

Generalni direktor "Metalca" Petrašin Jakovljević naglasio je da je normalno da sindikati traže što veće nadnice s jedne strane, ali da, s druge strane, poslodavci smatraju da realnije sagledavaju situaciju.

- Sad ostaje da se vidi kako treba dalje napraviti dogovor - rekao je Jakovljević.

Kazne i do milion dinara

Zakonom o radu utvrđeno je pravo svih zaposlenih u Srbiji na zaradu najmanje u visini minimalne zarade, ako su ostvarili standardni učinak i puno radno vreme, odnosno radno vreme koje se izjednačava sa punim radnim vremenom, kažu nam u Ministarstvu rada.

Minimalna zarada po radnom času za period april 2012. do februara 2013. iznosi 115 dinara po radnom času (neto-bez poreza i doprinosa). Na mesečnom nivou od 174 sata rada minimalna zarada iznosi 20.010 dinara (neto), odnosno 31.883,25 dinara (bruto) sa porezima i doprinosima.

Imajući u vidu da "zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni učinak i puno radno vreme", proizilazi da samo zaposleni koji su u toku meseca radili kraće od punog radnog vremena ili nisu ostavarili standardni radni učinak, mogu da imaju manju zaradu od minimalne zarade.

Zaposleni koji prima minimalnu zaradu ima pravo na sva uvećanja zarade koja su uređena Zakonom, opštim aktom (kolektivni ugovor ili pravilnik o radu) i ugovorom o radu. Znači, minimalna zarada se u tom slučaju tretira kao osnovna zarada i kao takva se uvećava po osnovu "minulog rada", prekovremenog rada, rada na dan praznika koji je neradan dan, noćnog rada, rada u smenama i po drugom osnovu utvrđenom opštim aktom ili ugovorom o radu. Takođe, zaposleni pored minimalne zarade ima pravo i na naknadu troškova za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora, u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu.

Prema Zakonu o radu, predviđena je mogućnost da se u prekršajnom postupku izrekne novčana kazna poslodavcu u iznosu od 600.000 dinara do 1.000.000 dinara ukoliko nije isplatio zaradu ili minimalnu zaradu zaposlenom.

Kako su "eKapiji" rekli u Ministarstvu rada i socijalne politike, radnici čija je plata manja od minimalne, mogu da se obrate Inspektoratu za rad koji vrši nadzor nad primenom zakona i ako nije isplaćena zarada uopšte nalaže poslodavcu isplatu.

- Međutim, ako je isplaćena manja zarada od minimalne, za razliku do minimalne ili pune zarade pretežno se zaposleni upućuje da ostvari svoja prava u sudskom postupku, s obzirom na to da najčešće postoji spor oko toga koliki iznos zarade je poslodavac dužan da isplati zaposlenom (npr. spor oko ostvarenog radnog učinka i sl.).

Marija Kambić