Greška u zakonu zaustavila eksploataciju kamena bigar

Zbog administrativne greške u formulaciji zakona, u Srbiji skoro dve decenije nije dozvoljena eksploatacija bigra, ili sige - prirodno dekorativnog kamena, sve traženijeg u arhitekturi.

To je razlog zašto Srbija uvozi, umesto da izvozi kamen od koga su sagrađene sve srpske srednjevekovne crkve, od koga se prave freske i danas grade crkve i manastiri, i koga traže kupci iz Austrije, Nemačke, Francuske, Švajcarske i susednih zemalja.

Direktor udruženja "Kamen Srbije" Zoran Đajić objašnjava za Tanjug da se pre 20 godina "neko dosetio" da u zakonu o prirodnim dobrima napiše da bigar ne može da se eksploatiše jer je prirodno dobro, iako je u pitanju mineralna sirovina.

- To što tog kamena u većini ima na mestima gde su izvori, vodopadi, vrela, koji su proglašeni za zaštićeno prirodno dobro, ne znači da je bigar nadrugim mestima prirodno dobro - dodaje Tanjugov sagovornik.

Uglavnom, zbog te greške u zakonskoj formulaciji, već 20 godina Srbija ne samo da ne može da uvozi bigar, već ne može da ga izvozi.

- Ta greška mora da se ispravi - poručuje Đajić. - Ako je država dozvolila eksploataciju kamena, peska, šljunka, olova, cinka i bakra, treba da dozvoliti i eksploataciju bigra na mestima gde nema prirodno zaštićenih dobara.

Dešavalo se, kaže, da građanin Srbije koji na svom imanju imaju bigar, žele da ga eksploatišu, ali kada zatraže dozvolu od Zavoda za zaštitu prirodnih dobara dobiju zabranu uz obrazloženje da je kamen proglašen za prirodno dobro.