Više od četvrtine preduzeća poslovalo u sivoj zoni - USAID studija pokazala kako za tri godine povećati poreske prihode za 33 milijarde dinara

Obim "sive ekonomije", u kojoj preduzeća izbegavaju plaćanje poreza i zaobilaze propise, u Srbiji je opao manje nego u bilo kojoj od 11 ispitanih zemalja centralne i istočne Evrope, pokazala je najobimnija studija ove vrste sprovedena u Srbiji u poslednjih 15 godina.

Siva ekonomija je u Srbiji i dalje ozbiljan privredni i politički izazov, navode autori studije, Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) i Fondacija za razvoj ekonomske nauke (FREN). Njihovim istraživanjem otkriveno je da se siva ekonomija u Srbiji smanjila za tek tri odsto, sa 33,2% BDP-a godine 2001. na 30,1% u 2010. godini.

- Siva ekonomija je jedan od najvećih izazova sa kojima je suočena srpska privreda - rekao je profesor Fridrih Šnajder, jedan od stručnjaka koji su za USAID Projekat za bolje uslove poslovanja sproveli ovo istraživanje.

- Posledice rada u sivoj zoni su utaja poreza, distorzija tržišta, nelojalna konkurencija i neefikasna raspodela resursa. U mnogim zemljama u tranziciji, pa tako i u Srbiji, siva ekonomija je velika prepreka razvoju snažnog privatnog sektora i funkcionalne tržišne privrede.

Više od 85% preduzeća obuhvaćenih ispitivanjem navelo je da u njihovom sektoru rade i firme iz sive zone, što im otežava poslovanje. Poslovanju u sivoj ekonomiji sklonije su nove firme, građevinska preduzeća, preduzetnici, kao i preduzeća iz centralne Srbije, rekla je profesorka Gorana Krstić, jedan od koautora studije.

- Suzbijanje sive zone donosi jasnu ekonomsku korist - rekao je Li Licenberger, otpravnik poslova Ambasade SAD.

- Na primer, u studiji se procenjuje da bi Srbija smanjenjem obima poslovanja u sivom sektoru mogla da poveća prihode od poreza za oko 1% bruto domaćeg proizvoda, odnosno približno 33 milijarde dinara, u naredne tri godine.

U studiji su navedene i brojne preporuke za borbu protiv sive ekonomije, suzbijanje poreske utaje, reformu sistema parafiskalnih nameta i smanjenje troškova legalnog poslovanja. Takođe se predlažu mere za unapređenje finansijskog sektora u Srbiji i poslovnog okruženja za njegov rad.

- Ova studija pruža dodatan podsticaj za sprovođenje mnogih reformi koje je Vlada Srbije već prepoznala kao prioritete, a među njima su radno zakonodavstvo, pristup izvorima finansiranja, poreska politika, inspekcije i građevinske dozvole - rekao je Licenberger.

- Iz nje se mogu videti kontekst i značaj ovih reformi; ona je dokaz da je ne učiniti ništa loš potez - zaključio je otpravnik poslova Ambasade SAD.