Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
(Ekonomist) Invest Expo ’06, Kragujevac - Gledaju, ali još uvek ne ulažu
Nedelja, 17.09.2006.
16:25
Komentari
Stranim investitorima ponuđeno je više od 300 projekata, štandove je obišlo tridesetak ekonomskih savetnika stranih ambasada, ali je sklopljeno malo ugovora
Na tek završenom Sajmu investicija u Kragujevcu potencijalnim ulagačima predstavljeno je više od 300 projekata, ali je potpisano samo nekoliko konkretnih ugovora. Jedan od vrednijih poslova zaključili su kompanija Hermes Softlab iz Ljubljane i Virtual Team iz Kragujevca, kojim je slovenačka kompanija preuzela većinski paket akcija kragujevačke firme i postala jedini vlasnik preduzeća.
(Gregor Smrekar)
Prema rečima Gregora Smrekara, člana Upravnog odbora ljubljanske kompanije, cilj Hermes Softlaba u Srbiji je povećanje izvoza programskih rešenja, kroz povećanje broja zaposlenih, i značajan porast obima proizvodnje.
„Naša firma izvozi 80 odsto na tržišta Nemačke, Austrije, SAD-a i Irske. Sa partnerom iz Kragujevca zajedno radimo već pet godina. Sada firma u Kragujevcu ima 20 razvojnih inženjera, a mi planiramo da se taj broj do kraja 2007. godine poveća na 50 programera. Inače, kompanija u Ljubljani, Sarajevu, Mariboru, Kragujevcu, SAD-u, Nemačkoj, Francuskoj, Irskoj ukupno ima 700 zaposlenih, kazao je Smrekar.
Direktor Virtual Team-a Vladan Atanasijević najavio je da će izvoz kragujevačke firme uskoro dostići vrednost od oko 400.000 evra.
(Vladan Atanasijević)
Još jedan vredan ugovor potpisali su Vulović transport i firma Auto GAZ iz Zagreba. Zagrebačka firma postala je subdiler kragujevačke kompanije za izvoz MAZ-ovih kamiona, koji se sklapaju u proizvodnim halama Zastava kamiona.
(Zoran Vulović)
Poslovna klima
Pridošli potencijalni ulagači još jednom su pokazali da se i dalje snebivaju da u značajnoj meri ulažu u Srbiju, posebno u njen centralni i južni deo. Prema rečima predsednika Regionalne privredne komore Kragujevac Dušana Puače državi nedostaju bolja organizovanost i centralizovan način privlačenja stranih investicija.
(Dušan Puača)
„Beograd je sam po sebi regija jer ima dva miliona ljudi, Vojvodina je zaokružena celina, a ispod Dunava i Save, osim Agencije za privlačenje stranih investicija, na regionalnom nivou nema ni jedne institucije, niti organizacione celine koja može da bude nosilac potencijalnih ulaganja. Najviše nam smeta veliki broj malih opština, jer za stranog investitora broj od 10.000, 20.000 ili 50.000 ljudi tržišno nije atraktivan. Bilo bi bolje da je centralna Srbija jedna regija u kojoj živi oko dva miliona građana, jer bi tako bila ekonomski isplativija sa stanovišta tržišta”, uverava Puača.
Stabilnost
Prema rečima direktora Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije (SIEPA) Jasne Matić strane investicije su najlakši i najbrži put do brzog oporavka i brzog rasta ekonomskog prosperiteta. Sve zemlje koje su doživele brz porast ekonomije to su ostvarile zahvaljujući prilivu stranih investicija.
(Jasna Matić)
„Broj zainteresovanih stranih investitora je sve veći, priliv je ohrabrujući i ako se ovako nastavi brzo ćemo dostići nivoe stranih investicija po glavi stanovnika kao što to imaju zemlje u okruženju, a koje su u tu bitku krenule pre petnaestak godina”, procenila je Jasna Matić.
Srbija, tvrdi ona, ima šta da ponudi, jer je trenutno možda poslednje “nezasićeno” tržište u Evropi. Prema njenim rečima investitori to vide i znaju da je trenutak da se sada uđe u Srbiju, dok su profiti još relativno visoki, a rizik dovoljno nizak.
Državni sekretar u Ministarstvu za ekonomske odnose sa inostranstvom Vlatko Sekulović kaže da ohrabruje podatak da ćemo u 2006. godini prevazići sva očekivanja kada su direktne strane investicije u pitanju.
(Vlatko Sekulović)
„Mi smo se već u ovom trenutku približili iznosu od skoro tri milijarde dolara, što je duplo više nego što smo imali 2005. godine. U 2007. godini očekuju nas dodatne privatizacije u oblasti energetike, ali akcenat u godinama koje dolaze biće na grinfild investicijama”, rekao je Sekulović.
Iluzija
Potpuno drugačije sliku Srbije i njenih mogućnosti u privlačenju stranih investicija vidi ekonomski ekspert iz Nemačke i savetnik predsednika Regionalne privredne komore Kragujevac Uwe Corn, koji tvrdi da su ekonomski indikatori u Srbiji loši, jer tržište, zbog veoma niske kupovne moći stanovništva, za najveći deo investitora nije interesantno.
(Uwe Corn)
„Najgore je to što se srpska privreda nije promenila kad se sedamdesetih godina menjala svetska privreda. Ovde smo osamdesetih godina imali pogrešnu industrijsku strukturu i neefikasna preduzeća. Tokom devedesetih godina stvarana je iluzija da srpska privreda samo treba da se vrati u osamdesete godine i da će sve biti kao pre. To nije moguće jer srpska privreda i osamdesetih godina nije bila efikasna i konkurentna”, kategoričan je Corn.
Nemački ekspert procenjuje da je Srbija posle šest godina tranzicije ušla u tipičan scenario Bugarske i Rumunije iz devedesetih godina i u takozvanu cik-cak tranziciju.
On kaže da je ovoga trenutka pravni i administrativni okvir za strana ulaganja u Rumuniji bolji nego u Srbiji. Ova zemlja će uskoro postati članica Evropske unije, a to znači da će strani ulagači u njoj imati veću pravnu sigurnost, nego što je sada imaju u Srbiji.
„U Srbiji postoje problem makroekonomske stabilnosti. Na prvi pogled ona je dobra, ali u pozadini, ako se prave prognoze na tri-četiri godine, ona je veoma krhka. Poseban problem je privatizacija. Kad sam prvi put došao u Srbiju Goran Pitić (tadašnji ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom) mi je rekao da će privatizacija biti okončana 2004. godine, a da će preduzeća koja nisu privatizovana otići u stečaj. Sada je 2006. godina, a privatizacija još nije završena”, skenira Corn stanje u Srbiji.
Prema njemu u Srbiji je veoma interesantan razvoj privatnih preduzeća. Njegov lični utisak je da profit privatnog sektora, preko budžeta odlazi u komplekse društvenih preduzeća, koji ga potroše i nastavljaju da prave gubitke.
“To možda može da se održi neko vreme, ali na duži rok to vodi u nestabilnost koja odvraća investitore. Zbog velike potrošnje u javnom sektoru Srbija može da doživi slična iskustva kao Rumunija i Bugarska krajem devedesetih godina”, kaže Corn.
Na sajmu je bilo izloženo više od 300 investicionih i razvojnih projekata. Grad Beograd i Privredna komora Beograda nastupili su sa 40 projekata, Privredna komora Kraljevo sa 36 projekata, komora iz Požarevca prezentirala je potencijal Braničevskog i Podunavskog okruga, a nastupile su komore iz Niša, Novog Sada, kao i izlagači iz Svilajnca, Paraćin, Novog Sada, Bečeja... Prema rečima učesnika gotovo je izvesno da će inostrani investitori učestvovati u projektima lakog šinskog metroa (Beograd), industrijskim zonama Smederevo, Pirot, Paraćin i Kragujevac, upravljanja komunalnim čvrstim otpadom (Čačak), projekima koje su ponudile kragujevačke firme Virual team i Vulović transport.
Ceneći zainteresovanost investitora, vreme realizacije projekta, profitabilnost i vreme vraćanja uloženog kapitala za najbolje projekte proglašeni su geotermalne vode Bečej (zainteresovani Slovenci i Kinezi), industrijska zona Servis dva Kragujevac (Italija i Nemačka), laki šinski metro, Beograd (više investicionih fondova) i Virtual tim iz Kragujevca (Slovenci i Amerikanci). Grad Kragujevac predstavio je 39 projekata i ostvario 26 kontakata, od čega 11 sa predstavnicima stranih ambasada
poziv na pretplatu na na www.ekonomist.co.yu
EMG Beograd
Grad Kragujevac
Privredna komora Srbije- RPK Kragujevac
Regionalna agencija za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja doo Kragujevac
Šumadija sajam d.o.o. Kragujevac
HERMES SoftLab Kragujevac
ComTrade Slovenia (HERMES SoftLab)
Vulović transport d.o.o. Kragujevac
Industrija kamiona MAZ Minsk Belorusija
Zastava kamioni d.o.o. Kragujevac
Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza SIEPA
Ministarstvo privrede Republike Srbije
Grad Beograd
Privredna komora Srbije
Privredna komora Beograda-PKB Beograd
Regionalna privredna komora Kraljevo- RPK Kraljevo
Regionalna privredna komora Požarevac RPK
Regionalna privredna komora Niš
Regionalna privredna komora Južnobačkog upravnog okruga
Privredna komora Rasinskog okruga Kruševac
Grad Smederevo
Opština Svilajnac
Opština Paraćin
Grad Pirot
Grad Požarevac
Grad Kraljevo
Opština Bečej
Grad Čačak
JP Gradac Čačak
Direkcija za izgradnju, urbanizam i građevinsko zemljište Smederevo
