Zaboravljen sitniš "košta" nas pločicu zlata svake godine

Istraživanje o potrošačkim navikama kompanije "Visa Inc." otkrilo je da godišnje u proseku izgubimo 365 USD.

Novac uglavnom ostane zaboravljen ili izgubljen u automobilu, kod kuće, u kancelariji, a "rasipamo" se i čuvanjem sitniša u stranoj valuti koji vratimo sa odmora ili poslovnog puta.

Kada bismo tu naizgled malu količinu novca redovno ubacivali u kasicu prasicu, na kraju godine mogli bismo da kupimo 6,5 grama zlata.

Među najvećim svetskim "gubitnicima" sitnog novca su Japanci – čak 337 USD, na koje zaborave i ne iskoriste ih, dok su ljudi u Indoneziji znatno štedljiviji, jer kod kuće izgube samo 21 USD.

Gde nestaje keš?

U automobilu, kod kuće i u kancelariji prosečno izgubimo 80 USD, a svima nam je poznato i zveckanje stranih valuta u čepovima po povratku sa puta. Taj sitniš uglavnom nas čeka za buduća putovanja, dok samo jedan od petoro ispitanika "Visa" istraživanja strani novac promeni u domaću valutu. Istraživanje najveće svetske kompanije za platne usluge pokazalo je da se potrošači vraćaju iz inostranstva sa neiskorišćenih 285 USD u stranoj valuti.

Među turistima "rasipnicima" prednjače stanovnici Singapura koji po povratku sa putovanja "gube" čak 625 USD. Sa druge strane, stanovnici Indonezije, Južne Koreje ili Tajvana dosta su obazrivi pri korišćenju novca u inostranstvu, pa tako tokom godine na putovanjima ostanu "kratki" za samo jedan dolar.

- Kontrola nad potrošnjom gotovine koju imamo kod sebe može biti gnjavaža – posebno uz današnji ubrzani tempo života, koji zahteva siguran, jednostavan i brz način korišćenja novčanih sredstava. Svima nam je poznato koliko nošenje keša može biti nezgodno i nepraktično, a istraživanjem smo otkrili koliko su potrošači na gubitnku usled korišćenja gotovine - objasnio je James Lim, direktor Odeljenja ključnih proizvoda "Visa Wordwide"-a za područje Azije, Pacifika, srednje Evrope, Bliskog istoka i Afrike .

Plastika se ne rasipa

Većina ispitanika "Visa" istraživanja (54%) kaže da debitnu karticu koristi prevashodno jer je plaćanje lagodnije, jednostavnije i sigurnije nego kada koriste keš, a elektronske transakcije pomažu im i prikasnijoj kontroli finansija. Više od polovine ispitanika (53%) kaže da im je korišćenje kartica dobro za finansijsko upravljanje, a isto tako znaju da se prilikom plaćanja novac odmah podiže sa računa u banci.

Istraživanje je pokazalo da prosečan potrošač poseduje dve debitne kartice, ali je takođe otkrilo i činjenicu da se one ne upotrebljavaju u svim slučajevima. Samo 42% ispitanika svesno je da svoju debitnu karticu može da koristi u celom svetu. Debitne kartice, a posebno "Visa" debitne kartice široko su prihvaćene širom sveta, u više od 200 zemalja i teritorija, gde se koriste u prodavnicama, za kupovinu preko Interneta, kao i zapodizanje novca sa inostranih bankomata, ukoliko je gotovina u nekom trenutku potrebna.