David Banjai, direktor "Ball Packaging Europe" - Ne trčim sprint, već maraton

(David Banjai)

Nikada se nije zadovoljavao prosekom. Uvek je ispitivao sopstvene granice. Ne stidi se toga što je karijeru počeo sa metlom u ruci. Ponosni otac, diplomirani inženjer elektrotehnike, prvi čovek kompanije "Ball Packaging Europe", David Banjai i zvanično je najbolji menadžer u Srbiji.

Titulu poslovnog čoveka godine dodelio mu je Klub privrednih novinara Srbije, a u obrazloženju je navedeno da "svaka priča o preduzeću, bilo kom, pa još ako dobro radi i posluje, neizostavno je i priča o njegovom prvom čoveku".

- Te dve sudbine neprestano se prepliću i jedna drugu grade. I teško je razlučiti ko je kome više dao i ko je koga više u sebe ugradio. Upravo takvu priču poslednjih godina ispisuju fabrika limenki u Zemunu, naše čedo američke kompanije "Ball Packaging" i njen direktor David Banjai – naveo je žiri.

U razgovoru za "eKapiju" David Banjai govori o tome zašto se opredelio za rad sa ljudima, a ne sa mašinama, kako je dobio prvi posao, zašto se sa skijanja uvek vraćao u modricama i koji mu je jedini cilj u životu.

Jednostavan i neposredan, ljubazan i profesionalan, o rezultatima i uspehu govori bez imalo nadmenosti, kao da dolaze sami od sebe.

Siguran je u to da dobar tim, doslednost, integritet i očuvanje vrednosti bez kompromisa vode napred u pravom smeru.

Iz Novog Sada do Budimpešte i Beograda

Rođen je u Novom Sadu, odrastao u porodici intelektualaca, univerzitetskih profesora i akademika. Kako su ga roditelji primerom vaspitavali, obrazovanje nikad nije dovedeno u pitanje. Završio je Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu, dok je mlađi brat doktorirao matematiku na Oksfordu.

Karijeru je počeo na univerzitetu, a nastavio u realnom sektoru.

- Iako mi je formalno prvi posao bio na Fakultetu tehničkih nauka, prvi pravi sam dobio u Mađarskoj. Kada sam se domogao pasoša početkom 2000. godine, krenuo sam u Budimpeštu jer mi je mađarski drugi maternji jezik. Imao sam obezbeđen smeštaj na mesec dana. Prvog jutra sam krenuo sa listanjem novina, oglasnog dela – seća se Banjai.

Kako kaže, spletom okolnosti je dobio posao u fabrici elektro-mehaničkih komponenti "Siemens" i to u trećoj smeni sa metlom u ruci.

- Sada smatram da je to ispravan početak karijere. Jer da biste bili uspešni morate doprinositi i polako ulaziti u svaki deo poslovanja. Imao sam odlično okruženje i kolege, koje su mi pomogle da nakon 4 godine stignem do pozicije šefa inženjeringa.

Osim praktičnog znanja, mnogo važnije je, kako kaže Banjai, to što je shvatio šta njemu zaista leži.

- Iako je moje formalno obrazovanje tehničke prirode, ja sam shvatio da je moj doprinos veći u radu sa ljudima. Ja sam uvek više težio širini nego dubini. Mogu da se udubim u rad sa mašinama, ali mi mnogo više prija da se "raširim" u radu sa ljudima.

Mi ne trčimo sprint, već maraton

(Foto: ball packaging)

Iz Beograda je stigla neočekivana ponuda za posao u kompaniji – "Ball Packaging Europe" , seća se Banjai.

- Na prvu loptu nisam prihvatio, međutim, već sledećeg jutra sam odlučio da razmislim, a danas smatram da je konačno "da" opravdalo veliki rizik.

Bliži se desetogodišnjici rada u kompaniji "Ball Packaging". Ističe da je na globalnom nivou prosečni radni vek zaposlenih 25 godina. U Srbiji je fluktuacija zaposlenih na nivou statističke greške. I rezultati kompanije govore da za "Ball Packaging Europe" nema krize.

U ovoj godini prvi put će proizvesti 1,5 milijardi limenki, koliki je i instalisani kapacitet fabrike, a prvi put će izvoziti i na tržište Libije. Prošle godine "Ball Packaging Europe" je izvezao oko 80% ukupne proizvodnje. Iz Beograda se pokrivaju sva regionalna tržišta, od Turske i Grčke, pa sve do Češke, Rumunije, Mađarske, Slovačke.

- Mi poslujemo od 1880. godine i nagledali smo se kriza i kriza. Najvažnije je znati kako funkcionišu industrijski ciklusi i pripremiti se na vreme. Okolnosti su iste za sve, samo je pitanje kako ćete se vi prilagoditi. Međutim, morate znati sa kojim vrednostima nećete praviti kompromis. A ljudi su naša najveća vrednost – navodi Banjai i dodaje da vode računa da zaposleni ne pregore na poslu, jer "Ball Packaging" ne trči sprint, već maraton.

Međutim, pojedinačni dobar rezultat nije veliki uspeh, ako i ostali u okruženju nemaju dobre rezultate. Banjai slikovito objašnjava:

- Ako je vaša bašta divna, a sve ostale komšijske u haosu - korov će sigurno stići i do vas. Zato treba pomoći i komšijama da srede svoje bašte.

Kako bi poboljšao privredno okruženje u Srbiji, aktivan je u Američkoj privrednoj komori, gde je reizabran za člana UO, kao i u Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj (NALED).

Direktor koji "tera" radnike kući

Dan je podelio u četiri dela. Rano jutro posvećuje sebi, dobar deo dana je na poslu, posle podne je rezervisano za sina, a veče za suprugu.

Dan mu počinje već od 6 svakodnevnim ritualom, a to je trčanje pored Dunava. Kaže da mu je to izuzetno važan deo dana kada je sam sa sobom. Dovoljno skoncentrisan da može da planira dan, kreira nove ideje…

- Meni je izuzetno bitan balans između privatnog i poslovnog života. Neretko se dešava da petkom posle 16h "teram" radnike kući.

Naglašava da ne želi da bude onaj otac koji nije imao vremena, pa uživa dok se igra sa sinom, hrani ga, kupa i uspavljuje.

Sa suprugom je ranije puno putovalo, sada su im odmori malo drugačiji, ali jednako zanimljivi. Ono što nikako ne bi propustio je skijanje. Na duže u Austriji, na kraće na Kopaoniku.

Govoreći o skijanju, seća se svog prvog heroja Bojana Križaja i susreta sa njim na Kranjskoj gori.

- Skijam od detinjstva i kad god nešto radim radim svim srcem i trudim se da izguram granice. Smatrao sam da ako sa staze dođem bez modrica nisam dao sve od sebe.

Siguran je u sebe i u šali kaže da nema menadžera kome u skijanju ne bi smeo da stane na crtu.

Sport je svakako bila njegova velika preokupacija, ali ga je oduvek fascinirao, kako ga naziva, veliki srednjoevropski roman i autori - Robert Musil, Milan Kundera, Vitold Gombrovič, Franc Kafka i Tomas Man.

- "Josifa i njegovu braću" čitao sam u gimnaziji. Ta knjiga na mene je ostavila jak utisak, koji me godinama nije puštao. Za mene je ta knjiga savršenstvo u kojoj je opisan ceo svet i svi odnosi među ljudima. Jedva čekam penziju kako bih tu knjigu pročitao i na nemačkom – kaže i dodaje da osim maternjih srpskog, mađarskog, engleskog, sasvim dobro govori i nemački jezik.

Na pitanje gde sebe vidi za desetak godina, odgovara:

- Od kada sam postao otac prioriteti su mi se potpuno promenili. Ja sada ne mogu da govorim o sebi a da ne posmatram kroz prizmu moje porodice. Meni je jedini cilj da mi kao porodica budemo srećni i zadovoljni.

Marija Kambić