Akutno oštećenje bubrega i dalje opasnost u svetu i u Srbiji - Zdrave životne navike najbolja prevencija

Širom sveta pa i u Srbiji u četvrtak 14. marta biće obeležen Svetski dan bubrega sa ciljem da se podigne svest o važnosti organa koji ima ključnu ulogu u održavanju života, kao i o prevenciji i lečenju bolesti koje su često opasne, a ponekad i neizlečive.

Slogan ovogodišnjeg Svetskog dana bubrega biće "Bubrezi za život – sprečite akutno oštećenje bubrega". Fokus ovogodišnje akcije biće na promovisanju prevencije od nastanka akutnih bubrežnih bolesti kroz zdrave životne navike, kao i rano otkrivanje i pravovremeno lečenje.

Statistika ukazuje na to da se u Srbiji 2011. godine, više od 540.000 bolesnika obratilo lekaru zbog oboljenja bubrega i mokraćnih puteva. Prema podacima Instituta za javno zdravlje "Batut" više od 35 hiljada bolesnika bolnički je lečeno zbog ovih bolesti.

Zbog svega toga u pоslеdnjih nеkоlikо gоdinа, prеpоznаtа је pоtrеbа pоvеćаnjа svеsti о tеžini оvоg оbоljеnjа i znаčаја prаvоvrеmеnоg i аdеkvаtnоg lеčеnjа аkutnоg оštеćеnjа bubrеgа.

- Neophodna je široka društvena akcija kako bi se smanjio broj bolesnika sa akutnim oštećenjem bubrega, jer je u pitanju vrlo ozbiljno oboljenje koje, ako se ne dijagnostikuje i ne leči na vreme, ima visok stepen mortaliteta pogotovu u jedinicama intenzivne nege – kaže prof. dr Nada Dimković, predsednica Republičke komisije za nefrologiju i urologiju pri Ministarstvu zdravlja.

Ona objašnjava da je broj hospitalizovanih bolesnika obolelih od akutnog oštećenja bubrega u poslednjih 30 godina i u svetu i u Srbiji uvećan čak 20 puta.

- Ovo je alarmantan podatak jer u poslednjim fazama akutnog oštećenja bubrega, stopa smrtnosti iznosi gotovo 60 posto, što najslikovitije pokazuje koliko je važno bolest prevenirati, dijagnostikovati i lečiti na samom početku - dodaje prof. dr Nada Dimković.

Predsednica Republičke komisije za nefrologiju i urologiju objašnjava da je osim skrininga važno da i građani i zdravstveni radnici vode računa o zdravlju bubrega.

- Građani moraju da brinu o stanju svojih bubrega. Moraju da budu aktivni, da redovno kontrolišu krvni pritisak i šećer u krvi. Važno je da se zdravo hrane i da kontrolišu telesnu težinu, da unose dovoljno tečnosti i ostave pušenje. Korišćenje lekova i čajeva bez saveta lekara može biti vrlo rizično, a oni koji pripadaju rizičnim grupama moraju redovno da kontrolišu bubrege – kaže prof. dr Nada Dimković.

Ipak, naveću ulogu u prevenciji akutnog oštećenja bubrega imaju sami lekari tokom lečenja bolesnika od drugih bolesti. Oni moraju uvek da imaju na umu na koji način određene terapijske i medicinske procedure mogu uticati na bubrege. Naime, akutno oštećenje bubrega je najšešće posledica drugih, najčešće teških oboljenja kao i primenjene terapije.

- U lečenju bolesnika važno je koliko god je moguće izbegavati lekove koji mogu da oštete bubrege ili ih dozirati prema stanju bubrega bolesnika. Posebnu pažnju treba obratiti na nekontrolisanu upotrebu analgetika, diuretika i lekova koji se izdaju bez recepta. Treba izbegavati ponavljana kontrastna snimanja u kratkom vremenskom periodu i uvek obezbediti bolesniku adekvatan unos tečnosti u rizičnim stanjima (infekcije, operacije, snimanja) – objašnjava prof. dr Nada Dimković.

Ona dodaje da je bоlеst bubrеgа mоgućе nа vrеmе diјаgnоstikоvаti ako se na to misli. Prеglеdоm uzоrkа mоkrаćе, krvi i krvnоg pritiskа mоgu sе оtkriti rаni znаci bubrеžnе bоlеsti. Danas postoje na raspolaganju i osetljiviji testovi koji mogu da ‘predvide’ u najranijoj fazi akutno oštećenje bubrega i koji se savetuju u jedinicama intenzivne nege i službama urgentne medicine.

Moderna medicina i medicinske procedure nose sa sobom rizik koji se mora na vreme prepoznati pogotovu kod ugrožene populacije a to su osobe starije životne dobi, oboleli od hipertenzije i dijabetesa, osobe sa prekomernom telesnom težinom i osobe sa podatkom o prethodnoj bubrežnoj bolesti ili bubrežnim oboljenjima kod krvnih srodnika.