Blago je tu, treba ga otkriti - Izvozna preduzeća već drugu godinu zaredom bolje prolaze od onih koja se fokusiraju samo na domaća tržišta

U svetu u kome je stalno prisutna ekonomska neizvesnost, izvozno orijentisane kompanije imaju znatno veće prihode i profite od onih koje su vezane za domaće tržište.

Polovina (50%) svetskih kompanija koje izvoze izvestila je da im se profit povećao u proteklih 12 meseci, dok je od kompanija koje posluju isključivo u svojoj zemlji samo njih 38% imalo porast profita. U istom periodu, 59% kompanija koje izvoze, prema onome što su same izjavile, imalo je porast prihoda, što važi za samo 47% firmi orijentisanih na domaće tržište.

Razni su razlozi zbog kojih se kompanje teško odlučuju za širenje biznisa na strana tržišta. Stvaranje imidža u inostranstvu, vreme potrebno za pripremu i početak rada, cene nekretnina i papirologija, politička nestabilnost i prirodne katastrofe, kao što su poplave i zemljotresi – sve su to pitanja koja sebi, s razlogom, postavljaju kompanije koje razmišljaju o preduzimanju tog značajnog poslovnog poteza.

To su glavni zaključci izveštaja drugog globalnog istraživanja o izvozu koje je sprovela kompanija "Regus", svetski dobavljač poslovnog prostora. Zaključci odražavaju mišljenje više od 20.000 visokih rukovodilaca u više od 90 zemalja širom sveta.

- Naša istraživanja zaista pokazuju da širenje u inostranstvo donosi značajne poslovne rezultate - kazao je Gari Girtler, potpredsednik kompanije "Regus" za centralnu i istočnu Evropu i dodao:

- Međutim, jasno je da se kompanije koje žele da se prošire u inostranstvu suočavaju sa velikim izazovima. Kada splasne početni entuzijazam, kompanije obično zapnu kod papirologije, ili krutih propisa ili se suočavaju sa drugim objektivnim teškoćama uspostavljanja fizičkog prisustva u stranoj zemlji. Rešenje se može naći u poslovnim centrima kakvi su oni koje vodi kompanija "Regus", locirana u toj zemlji. Ti centri obezbeđuju fleksibilan poslovni prostor, poznavanje lokalnog biznisa i administrativne usluge po razumnoj ceni i tako kompanijama omogućavaju da uspostave fizičko prisustvo u drugoj zemlji bez finansijskog rizika koji se tradicionalno povezuje sa širenjem u inostranstvo.

Glavni zaključci i statistički podaci

• Preduzeća koja prodaju na stranim tržištima već drugu godinu zaredom bolje prolaze od onih koja se fokusiraju samo na domaća tržišta. Ona će verovatnije prikazati povećanje prihoda i/ili zarade.
• Ako se uzme u obzir pozitivan uticaj izvoza na rast preduzeća, anketa pruža analizu koje geografske oblasti se vide kao one na kojima se ostvaruje najveća zarada prilikom izvoza. Anketa je među novim tržištima prepoznala i Evropu.
• Pored domaćeg rasta, preduzeća su se posebno usmerila na Kinu (48%), Evropu (41%) i Severnu Ameriku (36%), ali Indija (31%) i Južna Amerika (31%) ih prate u stopu.
• Nemačka potvrđuje svoju ulogu ključnog izvoznika u Kinu (56%) odmah iza Japana (60%).
• Meksičke kompanije se ističu pristupom koji je mnogo više geografski ograničen i prednost za dugotrajnije širenje daju SAD-u. One su takođe najmanje zainteresovane za širenje u Kinu (28%).
• Ispitanici su naveli administraciju i cene nekretnina (60%) kao najveće izazove prilikom uspostavljanja prisustva u inostranstvu. Upravljanje rizikom (44%), lokalni porezi i propisi (43%) i izgradnja imidža u inostranstvu (42%) predstavljaju sledeće najveće prepreke.
• Indijske (80%) i nemačke (78%) kompanije posebno brinu zbog administracije i cena nekretnina.
• Izgradnja imidža u inostranstvu predstavlja posebnu prepreku za meksičke (54%), britanske i brazilske kompanije (po 50%), a najmanju za japanske firme.
• Nestabilna tržišta, verovatnoća prirodnih katastrofa, politički rizik, loši zakoni i zaštita, kao i lokalni protekcionizam doprinose da upravljanje rizikom bude prepoznato kao druga najveća prepreka (44%) koju je otkrila anketa.
• Kineske (66%) i japanske (65%) kompanije najčešće smatraju da upravljanje rizikom predstavlja izazov planovima za širenje na strana tržišta.
• Manja preduzeća više brinu o upravljanju nekretninama i administracijom (63%) nego velika preduzeća (55%), pri čemu se ističe da su početni troškovi za obezbeđivanje prostorija i administracije veći teret za manje sisteme.
• Suprotno od toga, mala preduzeća manje brine upravljanje rizikom (42%) nego velike firme (48%), što može da ukaže na to da je manji uvid u ovaj problem na nivou malih preduzeća, odnosno da mala preduzeća smatraju da to ne mogu da priušte, pa stoga nije primenljivo.
• Izvoz je jasno povezan sa većim rastom prihoda i zarade preduzeća u celom svetu.
• Međutim, uspostavljanje prisustva u inostranstvu suočava velika i mala preduzeća sa određenim brojem teških izazova.
• Da bi prevazišla te izazove, preduzeća treba da traže razne dobavljače usluga poslovne podrške koji imaju mreže u ključnim geografskim oblastima za širenje u inostranstvo i koji mogu da pruže fleksibilni radni prostor, usluge izgradnje imidža i administracije, a koje su pristupačne i mogu da se prilagode rastu poslovanja u inostranstvu.

Srbija

• Dve trećine firmi u Srbiji (66%) tvrdi da su papirologija i cene nekretnina najveće prepreke za uspostavljanje prisustva u inostranstvu.
• Slede izgradnja imidža u inostranstvu (51%) i upravljanje rizicima (46%) – kako političkim, tako i rizicima koji prete od prirodnih katastrofa (zemljotresi, tajfuni ili poplave).
• Vreme potrebno za pripremu i početak rada izaziva zabrinutost kod više od trećine ispitanika - 42%.
• Mnoge kompanije kao značajan problem vide i pronalaženje operativnog osoblja i viših rukovodilaca.

Metodologija istraživanja

Tokom septembra 2012. anketirano je više od 24.000 ispitanika - poslovnih ljudi iz više od 90 zemalja. Kao izvor podataka korišćena je baza kompanije Regus, koja sadrži kontakt podatke više od milion poslovnih ljudi lociranih širom sveta. Ovom bazom kontakata su na reprezentativan način obuhvaćeni viši rukovodioci i vlasnici kompanija širom sveta. Učesnici ankete pitani su šta je po njihovom mišljenju najveći izazov u pogledu produktivnosti u slučaju rada kod kuće. Istraživanje je vodila i administrirala nezavisna organizacija, MindMetre, www.mindmetre.com

Izvor: www.regus.com

(Napomena: Tekst je u potpunosti preuzet iz magazina"InStore", februar 2013.)