Iako kvalifikovanije, manje zarađuju - Žene u Srbiji slabije plaćene od muškaraca za 11%

Rodni jaz u zaradama između žena i muškaraca u Srbiji iznosi u proseku 3,3% u korist muškaraca, međutim, kada se u obzir uzmu lične osobine vezane za tržište rada, jaz ide i do 11%, pokazalo je istraživanje Fondacije za razvoj ekonomske nauke iz Beograda (FREN) i Univerziteta Amerikan koledž iz Skoplja.

Rezultati pokazuju da su žene u Srbiji kvalifikovanije, ali da uprkos tome zarađuju manje od muškaraca.

- Muškarac zarađuje 100 dinara po satu rada, a žena 96,7 dinara. Kada govorimo o toj razlici od 3,3%, reč o takozvanom "nekorigovanom rodnom jazu", jer se u razvijenim privredama razlika u platama javlja zbog razlika između ličnih osobina muškaraca i žena vezanim za tržište rada, poput nivoa obrazovanja, radnog iskustva, izbora zanimanja... Kada se u obzir uzmu lične osobine vezane za tržište rada, odnosno to da profil zaposlenih žena nije isti kao profil muškaraca, jaz se povećava na 11% i to je "korigovani jaz" - objasnila je na predstvaljanu rezultata istraživanja 22. februara u hotelu "Metropol" Sonja Avlijaš, istraživačica FREN-a.

"Korigovani jaz" obično se tumači kao posledica diskriminacije, pogotovo one koje deluje tako da se ženama manje vrednuju isti nivo obrazovanja ili stepen kvalifikacija, ili se manje vrednuju zanimanja u kojima su one više zastupljene. Analizom je utvrđeno da se u Srbiji prisustvo "korigovanog" odnosno stvarnog jaza u zaradama, ne može objasniti ovom vrstom diskriminacije, već da on postoji uglavnom usled razlika u vrednovanju takozvanih "neopazivih" osobina.

- Kada je reč o "neopazivim" osobinama mislimo, između ostalog, na ponašanje žena i muškaraca na tržištu rada, koje poslodavci nagrađuju kod muškaraca, odnosno "kažnjavaju" kod žena. Na primer, žene mogu biti manje fleksibilne u pogledu radnog vremena ili službenih putovanja zbog obaveza u porodici. Postoje i druge promenljive vezane za trud i sposobnost koje se ne mogu izmeriti - napomenula je istraživačica FREN-a.

Istraživač na projektu Marko Vladisavljević rekao je da je "nekorigovani jaz" širi u privatnom nego javnom sektoru.

Istraživanje je pokazalo da je u privatnom je prosečna zarada žene 9,4% manja od zarade prosečnog muškarca.

Vladisavljević je naveo da je razlika u zaradama u javnom sektoru mnogo skrivenija nego u privatnom, jer žene koje rade u javnom sektoru imaju bolje obrazovanje i kvalitetnija radna mesta.

Dr Marija Babović, vandredna profesorka na Odeljenju za sociologiju Filozofskog fakulteta, osvrnula se na barijeru koja postoji na tržištu rada odnosno ukazala da žene moraju da imaju veče kvalifikacije od muškaraca da bi dobile posao.

- Podaci koji su dobijeni ovim istraživanjem, ukazuju na manje učešće žena niskih kvalifikacija na tržištu rada. Kada manje obrazovane žene vagaju da li da se zaposle ili da ostanu posvećene porodičnoj sferi, često zaključuju da im je bolje da ostanu u ekonomiji domaćinstva. Da bi se odlučila da izađe na tržište rada žena treba da raskine sa uvreženim obrascem rodnih uloga odnosno mišljenjem da je ženi mesto kod kuće, a osim toga treba da dobije tu bitku sa mužem, roditeljima, decom, a to joj oduzima dodatnu energiju i volju da nađe posao - objasnila je profesorka Babović i dodala da ovim istraživanjem nije meren neplaćeni kućni rad.

Asja Varbanova, šefica Kancelarije UN Women za Srbiju, rekla je na skupu da istraživanje treba da posluži detaljnijoj analizi, odnosno da se ispitaju i detaljnije sagledaju visine zarada muškaraca i žena u privatnom i javnom sektoru u Srbiji.

- Tek smo na početku diskusije o rezultatima ovog istraživanja. Mere smanjenja diskriminacije u ovom polju, koje postoje u EU, nisu adekvatne za Srbiju. Donosioci odluka i poslodavci trebalo bi da utiču na smanjenje razlika u zardama i u kreiranju novih politika u narednom period – rekla je Varbanova.

Istraživački projekat "Rodni jaz u platama u zemljama Zapadng Balkana: nalazi iz Srbije, Crne Gore i Makedonije" sproveli su Fondacija za razvoj ekonomske nauke (FREN), Univerzitet Amerikan koledž Skoplje, u okviru Regionalnog programa podrške istraživanjima u oblasti društvenih istraživanja na Zapadnom Balkanu.

S.O.