Uskoro i "svemirsko rudarstvo"

Potraga za metalima "retke zemlje", od kojih zavise pojedine moderne tehnologije, mogla bi uskoro da podstakne slanje rudarskih robota u svemir, saopšteno je na prvoj svetskoj konferenciji posvećenoj ovoj tematici koja se održava u Sidneju.

Itrijum, lantan i 15 drugih minerala koji čine grupu elemenata poznatu kao "retke zemlje", od vitalnog su značaja za mnoge tehnologije, od turbina na vetar preko krstarećih raketa do hibridnih automobila i pametnih telefona.

Sa napretkom tehnologije raste i potražnja za ovim elementima čija je ekspoatacija prilično komplikovana i zahtevna.

Zato naučnici razmatraju mogućnost da nove zalihe minerala "retke zemlje" potraže u svemiru.

Istraživači okupljeni u Sidneju na prvom "Forumu rudarstva van Zemlje" (Off-Earth Mining Forum), smatraju da razvoj rudarstva na Mesecu i asteroidima najviše obećava.

Rene Fradet iz NASA Laboratorije za mlazni pogon - organizacije koja stoji iza misije "Kjurioziti" na Marsu, veruje da će svemirsko rudarstvo biti moguće i ekonomski isplativo za 20 do 30 godina. Pojedine njegove kolege su, međutim, ubeđene da će do toga doći ranije.

- Već imamo dobar deo potrebne tehnologije, ali je neophodno da postoji i zainteresovanost tržišta - objašnjava za AFP Endru Dempster sa Australijskog centra za svemirski inženjering.

Nisu samo izazovi veliki, već i troškovi. Prevoz samo jednog kilograma do Meseca košta 100.000 dolara, ne računajući cenu automatizovane tehnologije koja bi se slala u orbitu.

Ne treba zaboraviti ni da su iskopavanja obavljena u svega malom broju svemirskih misija. Za celo trajanje NASA programa "Apolo" iskopano je tek 382 kilograma, dok se iskopavanja u okviru programa na Marsu svode na grame.

Gravitacija, temperature, atmosferski pritisak, radijacija i konsistentnost samih površina predstavljaju jedinstvene probleme koje dodatno otežava činjenica da bi sve operacije u svemiru morale da budu znatnim delom automatizovane i kontrolisane sa daljine.

Bušenje stena u svemiru postavlja i neka druga pitanja kao što je pitanje vlasništva mesečevih resursa.

Više od 100 zemalja, uključujući SAD, potpisalo je 1967. Ugovor o svemiru po kojem se "na svemir ne može polagati pravo suvereniteta, ni boravkom ni bilo kakvim drugim načinom".

- Nema ničeg naučno-fantastičnog u ovome. Dobar deo tehnologije već postoji i ne verujem da će nam biti potrebna nova naučna dostignuća - optimističan je Dempster.