Alhemičari srpske hrane - "IHIS Nutricionizam" lider u savetovanju prehrambenih kompanija kako da im proizvodi budu bolji

(Danica Zarić)

Svi su saglasni da dobar deo Srbije živi od poljoprivrede i prehrambene industrije. Kažu i da je to naša privredna niša. Samo niko ne kaže, zašto onda i zakonska regulativa ne prati razvoj te oblasti. Pogotovu kada je reč o deklarisanju proizvoda. Da više ne možemo biti sigurni šta jedemo, čak ni na osnovu deklaracija na pakovanju, odavno je postalo jasno. Naši zakoni nisu usklađeni sa zakonima EU i danas je proizvođačima hrane izuzetno teško da deklarišu prehrambene proizvode, a naročito izvozne artikle. U našim pravilnicima ne postoji zdravstvena izjava, ali zato svaki drugi proizvod je ima na sebi.

Da je u Srbiji glavno pravilo da je dozvoljeno sve što nije zabranjeno, objasnila nam je i direktorka kompanije "IHIS Nutricionizam", doktorka tehnoloških nauka Danica Zarić.

Inače, "IHIS Nutricionizam" je članica "IHIS Naučno Tehnološkog Parka" Zemun a.d. koji je osnovan još daleke 1971. godine. Kompanija "IHIS Nutricionizam" ima više delatnosti, ali je zajednička crta svih, da u krajnjoj liniji pomažu prehrambenim kompanijama da obogate svoje proizvode, te da ih posavetuju da pre lansiranja, u skladu sa zakonom, sve ispravno deklarišu. Dr Danica Zarić je osnivač Instituta za nutricionizam i dugogodišnji je direktor razvoja nekoliko najvećih domaćih prehrambenih kompanija. U poslednjih nekoliko godina, sarađivala je sa nogobrojnim međunarodnim prehrambenim kompanijama, gde je usavršila svoje stručno poznavanje tehnoloških procesa u proizvodnji hrane, kao i poznavanje domaće i evropske regulative u toj oblasti.

Tako iz ove kompanije dolaze inovativna istraživanja u oblasti funkcionalnih prehrambenih proizvoda, formulacije funkcionalnih proizvoda, a posebno su specijalizovani za primenu zakonodavne regulative Srbije i Evropske unije, kao i primenu nutritivnih i zdravstvenih izjava na prehrambenim proizvodima.

- Pružamo kompanijama stručnu pomoć pri odabiru funkcionalnog sastojka kojim će unaprediti postojeće proizvode. Indirektno pomažemo u podizanju svesti potrošača o značaju zdravlja. Pomažemo i u tome kako funkcionalan proizvod dobro približiti potrošaču i odvojiti ga od sličnih tradicionalnih proizvoda – pojašnjava sagovornica "eKapije".

Nije zdravo sve što piše

Tako "IHIS Nutricionizam" vrši deklarisanje svih prehrambenih proizvoda, izbor zdravstvenih i nutritivnih izjava koje će biti jasne potrošaču, ali koje će, sa druge strane, biti i u skladu sa zakonodavstvom pre svega naše zemlje, ali i zemlje u koju se taj proizvod izvozi. To konkretno znači da ne može na svakom proizvodu da stoji "da je dobar za imuni sitem", "za zdravlje", da "pospešuje probavu" ili da je probiotik, ako u proizvodu ne postoji bar jedan sastojak koji može poneti tu zdravstvenu izjavu. Takođe, na proizvodu može stajati izjava da nešto sadrži, na primer, lavandu, ali ne sme pisati da "lavanda ima umirujuće dejstvo".

- Često sam razočarana kada vidim reklame. Sve mogu da razumem, pa i to da prehrambena industrija mora da pronađe način da plasira svoj proizvod na tržište, ali ne mogu da razumem reklame za dečje proizvode. Danas postoje ograničenja za dečje proizvode, zato na mnogim artiklima više ne možete videti oznaku da su "dečji", ali zato je ambalaža za ovu kategoriju potrošača sve šarenija, iscrtana, sa deminutivima u nazivu robnih marki – kaže direktorka "IHIS Nutricionizma".

Ona objašnjava da i kada ne napišu, ambalaža jednostavno govori da je to proizvod za decu, a unutra je često namirnica sa velikom količinom zasićenih masti i šećera.

- Volela bih kada bi se uveo semafor za označavanje barem dečjih proizvoda, pa da ukoliko namirnica sadrži više od 15g šećera na 100g, nutritivnu tablicu u koloni ’šećeri’ proizvođač mora obojiti u crveno. Žutu oznaku nosio bi sadržaj od 5 do 15g šećera, a proizvodi sa manje od 5g šećera na 100g namirnice, bili bi označeni zeleno.

Naša sagovornica napominje i da joj je žao kada vidi da proizvođač koji ima dobar, zdrav proizvod to nije i istakao, niti nutritivnom niti nekom zdravstvenom izjavom na ambalaži, jer je automatski svom proizvodu tako umanjio vrednost.

- A najviše se rastužim kada dobar, zdrav proizvod bez adekvatne izjave na ambalaži stoji na polici pored proizvoda koji ima veoma siromašan i nezdrav sastav, ali zato ima 3-4 izjave na ambalaži koje su nam primamljive za oko i samim tim nas navode da ih kupimo - napominje Danica Zarić.

Regulativa

Pravilnik o deklarisanju u Srbiji izrađen je 2005. godine, za to vreme je bio dobar, ali se do sada ništa konkretno nije radilo na pravilnicima o deklarisanjima prehrambenih proizvoda. U međuvremenu, Evropa je uradila izmenu 2006, 2008. i 2011. i u svoju regulativu unela šta su nutritivne, a šta zdravstvene izjave. U Evropi je 14. decembra prošle godine na snagu stupila regulativa kojom su usvojene samo 222 izjave. Sve što nije među te 222 izjave, ne može da se nađe na ambalaži.

U Srbiji se sada radi na nacrtu Pravilnika o deklarisanju, ali da bismo se uskladili sa EU i zemljama iz okruženja i time stavili domaće proizvođače u ravnopravan položaj sa inostranim, naše zakonodavstvo mora sve izmene raditi mnogo, mnogo brže.

Sa druge strane, s obzirom na to šta piše na mnogim deklaracijama u Srbiji, pojedine proizvode bi pre bi trebalo svrstati u lekove, a ne u hranu.

Ako je jedan "Ferrero" mogao da sa "kinder" čokolade skloni da od nje deca rastu, kompanija "Danone" da skine sa "actimela" da je taj jogurt dobar za probavu, a da svi veliki svetski proizvođači sa crnog čaja skinu izjavu da je on dobar za koncentraciju, onda i mi možemo da uvedemo bar neki red – kaže sagovornica "eKapije".

Takođe, jedna od izjava koja ne sme da stoji je i da je "proizvod bez transmasnih kiselina", zbog toga što je Evropska unija izdala novu regulativu koja kaže da će o tim kiselinama zauzeti konkretan stav tek 13. decembra 2013. i do tada se o njima ne može govoriti ni u pozitivnom ni u negativnom smislu.

Reference

"IHIS Nutricionizam" radi sa proizvođačima iz svih grana prehrambene industrije. Najčešće je to obogaćivanje proizvoda.

- Ukoliko, na primer, kompanije žele da svoj proizvod prikažu kao proizvod koji pojačava imunu funkciju, onda ćemo, u zavisnosti od sastava, dodati neki od vitamina: vitamin A, D, B6, folnu kiselinu, B12, ili neki mineral - bakar, gvožđe, selen, cink. Možemo obogatiti i čokoladu probiotičkim bakterijama mlečne kiseline, uz malu izmenu u tehnološkom postupku. Svi proizvodi kao što su žitarice za doručak, ekstrudirane pahulje, testenine i slični proizvodi od brašna (dvopek, keks, hleb i drugi pekarski proizvodi) mogu se obogatiti beta-glukanima iz ječma. Kliničke studije su pokazale da 3g beta glukanskih rastvornih vlakana dnevno, smanjuje ukupni i LDL holesterol. Rastvorna vlakna su korisna i za umanjivanje apsorpcije šećera i smanjivanje rizika od dijabetesa tipa 2. Nerastvorna vlakna iz ječma učestvuju u pražnjenju creva, produžavaju osećaj sitosti i dobra su za prevenciju gojaznosti.

Doktorka Zarić pojašnjava da i bezalkoholna pića mogu obogatiti antioksidansima i folnom kiselinom, đus obogatiti kalcijumom za čvrste kosti ili biljnim sterolima koji povoljno deluju na nivo holesterola.

- U Srbiji se Q10 isključivo vezuje za kozmetiku, a njegova upotreba i u prehrambenoj industriji može biti velika. On utiče na energetske metaboličke procese, na sagorevanje masti i na fleksibilnost ćelijske membrane. Usporava procese koji dovode do oštećenja i starenja ćelija i tkiva. Sa godinama se proizvodnja koenzima Q10 u ljudskom organizmu smanjuje čak do 80% i zbog toga je pogodan za obogaćivanje proizvoda. Ukoliko želimo da naši proizvodi budu konkurentni na tržištu EU, potrebno je pratiti trendove u prehrambenoj industriji, tako da ako proizvođačima ponestanu ideje, mogu nam se obratiti za pomoć. Zajedno sa njima ćemo poboljšati njihove proizvode, a pomoćićemo im i u pravilnom deklarisanju.

J.Đ.