Viša rudna renta za NIS?

Ministarka energetike Zorana Mihajlović izjavila je u nedelju (27. januara 2013. godine) da postoji mogućnost da rudna renta za Naftnu industriju Srbije (NIS) bude viša od tri odsto prihoda od prodaje, istakavši da je to najniža rudna renta u Evropi.

Eksploatacije nafte u Srbiji je mnogo brža, nego što je u ostalim zemljama oko nas, rekla je Mihajlovićeva za Tanjug i dodala da svakako postoji mogućnost da se ide na to da ta rudna renta bude viša.

- Ne govorim to zato što želim da NIS loše posluje. Naprotiv. Nama je stalo da NIS, u kome država Srbija ima 27% akcija, dobro posluje i da ima dovoljne količine nafte i naftnih derivata i da mi, kao država, budemo bezbedni. Ali, sa druge strane, smatram da mora da postoji obostran zajednički interes i da budu zadovoljeni interesi i jedne i druge strane - istakla je Mihajlovićeva.

- Mešoviti srpsko-rusko komitet kojim predsedava ministar prirodnih resursa Milan Bačević doneo je zaključak, kojim se jasno kaže da mora da se uradi analiza isplativosti investicije koje "Gazprom Neft" ima u NIS-u. I ja očekujem da se nakon te analize donese konačna odluka o tome da li će rudna renta za NIS biti viša od sadašnje - istakla je ministarka, ali nije precizirala kada će ta odluka biti doneta.

Ona je napomenula da u nekim zemljama, kao što je Mađarska, rudna renta nije fiksna, nego je progresivna, što znači da ta naknada raste ako kompanija brže istražuje i eksploatiše naftu.

Ugovor izmedu Rusije i Srbije iz 2009. godine o prodaji većinskog vlasništva NIS-a ruskom "Gasprom njeftu" predviđa da se ne menja visina rudne rente za NIS, koja je tada iznosila tri odsto prihoda od prodaje, do dostizanja isplativosti investicionih projekata te kompanije.

U Srbiji je u međuvremenu, stupanjem na snagu novog zakona o rudarstvu, došlo do povećanja iznosa rudne rente za eksploataciju nafte i gasa sa tri na sedam odsto prihoda od prodaje, ali to ne važi za NIS, jer odredbe međudržavnih sporazuma, u okviru koga je i NIS prodat, imaju prednost nad zakonima Srbije.