Svaka druga godina biće ekstremno sušna

Dolazi vreme u kome će svaka druga godina biti ekstremno sušna, pa su nam potrebne sorte i hibridi prilagođeni ovom području i otporni na klimatske uslove, jer nam je proizvodnja u poljoprivrede pala na nivo od pre tri decenije, istaknuto je u Privrednoj komori Srbije (PKS).

U Srbiji je nauka dala pun doprinos ovoj proizvodnji, ali poslednjih godina kao da se gubi dah, bilo je i dosta upotrebe stranih hibrida i sorti, koji nisu prilagođeni našem podneblju, upozorili su stručnjaci. Kako je istaknuto na tematskom savetovanju "Proizvodnja i dorada semena i merkantilnog zrna u ekstremnim klimatskim uslovima", najbolji dokaz takvog stanja je činjenica da je suša prošle godine nanela štetu veću od milijarde evra.

- Otpornost na sušu i veće prinose dali su usevi, koje je stvorila domaća nauka, jer su bili prilagođeni za ovo podneblje. Primera radi, kukuruz koji je stvoren u domaćim institutima u Zemunu i Novom Sadu, pod zalivnim sistemima dao je rod i od 12 tona po hektaru, a onaj koji nije imao dovoljno vode između dve i tri tone. Uvozni hibridi su bili znatno ispod toga - ukazano je na skupu kome je prisustvovalo više od 100 poslenika iz ove oblasti.

Dr Vuk Đorđević sa novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo istakao je da nas za narednih osam decenija očekuje prosečan rast temperature od 2,8 stepeni , kao i da je ključno da se u ovom periodu očuva biodiverzitet, a u okviru toga da imamo useve koji će biti prilagođeni da daju odgovarajuće prinose u takvim uslovima.

Po rečima dr Živote Jovanovića iz Instituta za kukuruz Zemun polje, usevima najveće štete nanose letnje suše, a narednih decenija možemo očekivati da će svaka druga godina biti sušna. Dakle, pored izgradnje sistema za navodnjavanje, Srbiji su potrebni usevi stvarani specijalno za ovo podneblje koji su prilagođeni ovim agroekološkim uslovima, a u svemu tome potrebno je da se stvori i kultura navodnjavanja, naveo je Jovanović. On je napomenuo da smo po tome poslednji u Evropi, jer primera radi, dok se u svetu navodnjava prosečno čak 17% površina u Srbiji, voda stiže tek na 1,2% njiva.

Govoreći o proizvodnji i doradi semena u uslovima suše, dr Milovan Pavlov iz Instituta Zemun Polje podvukao je da će ova ustanova za narednu setvu kukuruza u Srbiji (koja treba da se obavi na oko 1,2 miliona hektara) ponuditi dovoljno kvalitetnog hibrida kukuruza.

Skup su organizovali Privredna komora Srbije - Grupacija za semenarstvo, Semenarska asocijacija Srbije, Društvo selekcionera i semenara Srbije i Nacionalno društvo za procesnu tehniku i eneergetiku u poljoprivredi, objavljeno je na sajtu PKS.