Gordan Petrić, fudbalski trener - Krenuo sam novim putem, kao i moj Rendžers

Gordan Petrić (Foto: mozzart sport)

- Ja sam na početku trenerske karijere i nisam opterećen velikim ciljevima. Volim fudbal i to je način da mu se opet približim. Prihvatio sam poziv Bežanije, jer nisam hteo da budem lenj i sebičan i sa strane posmatram srpski fudbal. Ideja je da pomognem i praktično – kaže čuveni as Partizana, škotskih policajaca, Dandija, OFK Beograda...

Gordan Petrić je jedan od omiljenih junaka srpskog fudbala. Njegovu igračku karijeru svakako je obeležio veliki uspon još u omladinskom dobu, kada je bio značajna odbrambena karika u zlatnom lancu kojim se "čileanska generacija" privezala za svetski tron 1987. godine. Gordan je tada, iz malog OFK Beograda, zadužio "plavu peticu" moćne Jugoslavije, u generaciji Bobana, Prosinečkog, Šukera, Jankovića, Mijatovića, Lekovića, Jarnija, Pavlovića, Mijucića, Brnovića i ostalih dečaka koji su putem Miljana Miljanića i stazama Mirka Jozića stigli do mesta odakle se, jednostavno, više nije moglo dalje...

Posle 25 godina priča je u osnovi ostala ista. Ipak, biologija i sudbine poređali su pasuse kako je njima odgovaralo. Petrić je, na sreću, ostao u fudbalu. Kratka epizoda na funkciji u Partizanu, onda odmor od svega i svakojakih, pa nastavak u trenerskim vodama.

Za početak razgovora - Čile... Nezaboravni Čile!

- Mi smo bili drugovi u onom pravom i punom, sada možda i zaboravljenom smislu te reči. Ja sam, eto, masirao i Peđu i Davora, jer fizioterapeuta nismo imali. Sumnjam da bi danas to moglo da se ponovi... Bilo gde na svetu.

Petrić je u toj generaciji bio nešto posebno. Koji god igrač da se priseti Čilea, uvek pomene Gordana. Jednoglasno kažu da je njegova harizma bila važan deo opšteg fudbalskog uspeha...

- Ma, ne - skromno će Petrić. - Svako od nas uneo je u tim svoj mentalitet i svoj karakter, pa otud to zajedništvo koje se, prosto, uklopilo. Evo, Piplica, na primer: on je jedini koji nije odigrao ni minut na turniru, Lekac (Dragoje Leković, prim. aut.) je branio u svim utakmicama... Ali, koliko je taj divni momak iz Bugojna širio pozitivnu energiju - to, vala, ne može ni da se prepriča.

Od Čilea je prošlo mnogo. Igračka karijera i još više. Gordan se posle OFK Beograda preselio u Partizan, gde je igrao četiri godine, do 1993. Potom je otišao tamo gde mu je po fudbalskom mentalitetu i shvatanju i mesto...

Britanija, ostrvo, snaga, srčanost i odanost! Za dve godine u škotskom Dandiju naterao je slavni Renedžers da "ne škrtari". Ipak, ljubav se ne meri novcem. Gordanu je Glazgov uvek u mislima: i zbog tri titule i četiri kupa, ali i zbog trenutne situacije u kojoj se nalazi najtrofejniji i najmalerozniji klub na planeti.

- Potajno sam se nadao da Rendžers neće završiti skroz u Trećoj diviziji, u četvrtom rangu, ali eto… Morao je da krene od najniže tačke. Žestok je to udarac i za takvu veličinu. Ovo je definitivan dokaz da u ozbiljnim zemljama postoje ozbiljni sistemi funkcionisanja u kojima nema popusta ni za najveće.

Škoti su gord narod. Odanost Rendžersu, čini se, nikad nije bila veća. Na svakoj utakmici na legendarnom "Ajbroksu" skupi se 50.000 duša. Škotskih duša...

- Zbog navijača mi je mnogo žao što se sve dogodilo, ali znao sam da će tribine biti i dalje pune i da će svi dolaziti iz inata i zbog iskrene želje da pomognu klubu kada mu je najteže. Ovde je reč o tradiciji, o vrednostima koje se prenose s kolena na koleno, pa je zato nemoguće pronaći bilo kakvu ulaznicu za utakmice na "Ajbroksu". Godišnje karte su stvar nasleđa, jer se prenose s oca na sina. Kada sam igrao za Rendžers, dobijali smo po četiri karte i pamtim kakve su bile reakcije ljudi kojima bih ih poklanjao - prijateljima svojih prijatelja. Mnogi su plakali od sreće...

I kad je loše, ume dobro da krene. Rendžers je ubedljivi lider na tabeli: ima 45 bodova iz 18 kola (14 pobeda, tri remija i jedan poraz)! Prati ga neki Piterhed, ali nije mu ni blizu (28 bodova). Dakle, prvi stepenik je već preskočen...

- Preskakaće moj Rendžers svake godine po jedan rang, ali veliko je pitanje kakav će biti klub posle svega i koliko će mu biti potrebno vremena da dostigne vrhunski nivo. Jasno je da će Seltik iskoristiti sve resurse - okupiti sve moćne sponzore u Škotskoj oko sebe, stvoriti ekipu, pošto će mu u naredne tri godine titula biti nadohvat ruke... Neće imati ozbiljnu konkurenciju i biće mu otvoren put do Lige šampiona. To je prilika da ojačaju Harts, Aberdin, Madervel i ostali koji su uvek bili pod senkom Rendžersa.

Glazgov će ponovo biti podeljen na dva fudbalska dela... To nije sporno. I Gordan Petrić je krenuo novim putem. Možda im se nekad opet ukrste.

- Ja sam na početku trenerske karijere i nisam opterećen velikim ciljevima. Volim fudbal i to je način da mu se opet približim. Prihvatio sam poziv Bežanije, jer nisam hteo da budem lenj i sebičan i sa strane posmatram srpski fudbal. Ideja je da pomognem i praktično. Postao sam jedan od trenera prve ekipe, prolaziću ponovo kroz sve ono što sam radio kao igrač, samo što ću sada biti u poziciji nekoga ko prenosi znanje mladima. U klubu su ljudi koje poznajem već 20 godina. Od kancelarija do terena vlada prava porodična atmosfera, a moj mentalitet savršeno se uklapa u takav ambijent.

Kakav je takmičarski ambijent?

- Želimo da se pružimo koliko smo dugački, da ostanemo u okvirima realnih mogućnosti Bežanije. Čeka nas mnogo težak posao na proleće. Borba za opstanak u Prvoj ligi Srbije će biti velika.

A šta kažu u Bežaniji?

- Gordan je svojim ljudskim kvalitetima zaslužio naše poverenje. Po prirodi je pobednik, pa će, nadam se, i na trenerskoj klupi da pokaže koliko vredi. Sa njim imamo vetar u leđa, igrači će da rade motivisaniji za 200 odsto - tvrdi Nedeljko Ostojić, sportski direktor Bežanije.

Lavovi iz Vojvođanske ulice izabrali su Gordana Petrića - lava koji se i u životu, i u fudbalu vazda pronalazio u iskrenom i neustrašivom sloganu...

Ili jesi, ili nisi!

Piše: Grada Branković

izvor :