(Ekonomist) Jasmil Arilje - Obuka za osvajanje tržišta intimnog rublja i opreme

Ariljska tekstilna kompanija dobila je od EBRD-a kroz TAM program osamnaestomesečnu tehničku pomoć za povećanje produktivnosti proizvodnje i razvoja informatičkog sistema. Cilj je još bolji nastup na svetskom tržištu i izvoz veći od očekivanih milion evra

U Arilju se čak 140 preduzeća bavi se izradom odevnih predmeta. Pažnju Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za sada je skrenuo samo Jasmil.

Naziv firme specijalizovane za izradu intimnog rublja, bade-mantila, peškira, majica, pidžama, posteljine i prekrivača možda nekome od omaćih potrošača i ne zvuči poznato, mada su brendovi koje je stvorila i zaštitila ova firma već prepoznatljiviji. “Jasmil Underwear”, “Extrime intimo”, Danilo Ikodinović i Nataša Vukoja kao promoteri i - to je već dovoljan razlog za odluku EBRD-a da još finansijski pogura već perspektivnu kompaniju. Naime, stručnjaci TAM (Turn Around Managment - zaokret u menadžmentu) programa EBRD-a već su kompletirali tim eksperata koji će narednih godinu i po dana pomagati upravi ovog tekstilnog preduzeća da poveća produktivnost, efikasnost pa time i konkurentnost.

TAM program finansira Evropska unija i on će biti primenjen u 40 srpskih preduzeća. A kako je došlo do toga da ariljska firma konkuriše za ovu vrstu pomoći, za Ekonomist magazin objasnio je Milan Lončarević, zamenik direktora Jasmil-a: “Za TAM projekat saznali smo sasvim slučajno, zatim smo uspostavili kontakt sa ljudima iz projekta i aplicirali za učešće u programu. Posle toga su predstavnici TAM programa bili u poseti našoj firmi i na kraju smo obavešteni da ispunjavamo sve potrebne kriterijume i da ćemo biti učesnici projekta”. A neki od kriterijuma bili su - godišnji obrt od preko milion evra, izvozni potencijal, spremnost menadžmenta da uči...

Pomoć za svetski nastup
TAM program podrazumeva besplatnu, isključivo tehničku podršku kroz koju će menadžment Jasmila naučiti veštine potrebne za nastup na svetskom tržištu. Bazira se na posetama evropskih stručnjaka raznih profila koji imaju višegodišnje iskustvo na vodećim menadžerskim pozicijama na razvijenim zapadnim tržištima. A po proceni šefa projekta i menadžmenta same firme, Jasmilu su najpotrebniji eksperti koji će pomoći menadžerima firme da razviju informatički sistem preduzeća i povećaju produktivnost.

EBRD nije jedina koja je prepoznala potencijal Jasmila. I Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) pre dve godine je u okviru projekta pomoći razvoju srpskog preduzetništva (SEDP) omogućila Jasmilu da zajedno sa Todorom, Azarom i Trikotažom Ivković nastupi na sajmovima mode u Njujorku. To nije bio samo izlet u Ameriku jer je Jasmil naučio kako da u proizvodnji ispuni američke standarde kvaliteta, dizajna i organizacije posla da bi zatim usledio probni izvoz dečijeg rublja u SAD. Čim najavljena pomoć EBRD podigne produktivnost preduzeća, veš iz Arilja redovno će leteti na tržište Amerike. U planu je i osvajanje tržišta Mađarske i Slovačke, kao i zemalja sa kojima je Srbija potpisala sporazum o slobodnoj trgovini. Za sada vlasnici “vladaju” okolnim tržištima i prodajom robe u bivšim jugoslovenskim republikama ove godine se, prema rečima Milan Lončarevića, očekuje izvoz od milion evra.

Jasmilovi peškiri pretekli su starije i poznatije slovenačke proizvođače poput Svilanita i zauzeli im mesto na policama Merkatorovih hipermarketa. “I peškiri i ostali program Jasmila prisutni su u Merkatoru od početka njegovog poslovanja u Srbiji, a rezultat su kvaliteta i ozbiljnog pristupa poslu”.

Lončarević najavljuje znatno ozbiljniji rad na strategiji segmentiranja tržišta, koja treba da rezultira novim širenjem prodajne mreže. Već sada Jasmil ima šest veleprodajnih i sedam maloprodajnih objekata, kao i mogućnost on line kupovine preko dobro odrađenog sajta. Pošto je do sada malo ko od ionako skromne domaće konkurencije ozbiljno shvatio ovu vrstu posla, Jasmil i njegovi brendovi na srpskog tržištu gotovo da nemaju ozbiljnog takmaca.

To je veliki uspeh za firmu koja je 1988. godine krenula kao samostalna zanatska radnja Đurđevak sa pet zaposlenih. U okviru ovog porodičnog biznisa Lončarevićevih uglavnom se proizvodila konfekcija. Pet godina kasnije startovala je proizvodnja pamučnog rublja i u narednim godinama došlo je do izuzetnog porasta proizvodnje. Danas je Jasmil jedna od retkih firmi za proizvodnju rublja u Srbiji, čiji portfolio aktivnosti ne obuhvata samo proizvodnju gotovih konfekcijskih proizvoda i njihovu distribuciju, već i izradu materijala (sirovina) od kojih se ti proizvodi šiju. Kružnopletaće mašine omogućavaju izradu većine materijala potrebnih za proizvodnju svih roba iz asortimana kompanije. Osnovne repromaterijale, poput prediva, likre ili pamuka Jasmil za sada uvozi iz Grčke i Indije.

To je put kojim je mala porodična radionica za dvadesetak godina prerasla u firmu sa 240 zaposlenih i poslovnim prostorom od četiri hiljade kvadrata. Savremena pletiona, zatim šivara, koja poseduje 150 mašina i jedna od najsavremenijih štamparija za sito štampu samo su deo novog poslovnog kompleksa ove firme, koja od 2005. godine poseduje i ISO sertifikat.

Ekstra intimno
Ozbiljne planove na domaćem i svetskom tržištu vodeći domaći proizvođač u ovoj oblasti potkrepio je zapaženom reklamnom kampanjom sa sloganom “Ono što je do Vas”.

(Danilo Ikodinović)

(Nataša Vukoja)

Dača (zvani “milion dolara”) Ikodinović i mlada košarkašica Nataša Vukoja angažovani su da na najbolji način skrenu pažnju na firmu i popularišu robnu marku “Extreme intimo”. Nekome bi se učinilo da je to relativno skup način, pošto je u reklamiranje uloženo deset odsto godišnjeg profita firme. Ispostavilo se, međutim, da je bio veoma isplativ, ako se uzme u obzir uvećanje prepoznatljivosti robne marke.

Već sada u kompaniji smatraju da kvalitetom, modernim dizajnom, pakovanjem, pa i kesom sa kojom se izlazi iz radnje, njihov veš ne asocira potrošače ni na Arilje ni na Srbiju, a što je najvažnije ni na Kinu niti Tursku. Da roba koja kvalitetom i dizajnom podseća na zapadnoevropske ili američke proizvode i na srpskom tržištu ima najbolju prođu, mogu da posvedoče i još neke domaće firme (Džeger ili Beba Kids) za koje mnogi potrošači i dalje veruju da nisu “odavde”.

Pre dve godine Milan Lončarević je objašnjavajući za Ekonomist magazin model borbe protiv sive ekonomije rekao: “Zbog selidbe tekstilne industrije na istok, zbog jeftine radne snage, ovdašnje firme moraju istrajati na kvalitetu i dizajnu kako bi dobile bitku za potrošače izvan domaćih granica”. Sada firma Jasmil, nastala u krugu porodice Lončarević, u praksi primenjuje taj model, ostvarujući milionski izvoz i učeći da bude još više konkurentna na novim tržištima.

Najbolja robna marka

Godine 2004., u okviru akcije Najbolja robna marka Ministarstva trgovine, turizma i usluga Republike Srbije i lista Pregled, promovisana je robna marka “Extreme intimo” za koju je Jasmil dobio priznanje. Tako je počeo uspon novog brenda na globalnom tržištu. Dve srebrne i jedna zlatna košuta uz još jedno zlatno lane nagrade su kojima se od 2001. kiti ova kolekcija veša namenjena uglavnom mladima.

Apel

Početkom 2006. osnovana je Unija proizvođača tekstila, odeće, kože i obuće, u koju je uključena većina najpoznatijih privatnih modnih kuća, kao što su Jasmil, Azaro, Sent Džordž, Stig, Kasaba, Tabu, Planteks, Pasaž grup, Modus i drugi. Jedan od prvih poslova novog udruženja bilo je obraćanje Vladi u kome se, između ostalo, kaže: “Opšti uslovi privređivanja svakodnevno se pogoršavaju i prete da potpuno uruše proizvodnju tekstila, odeće, kože i obuće. Ogroman pritisak sive ekonomije u kojoj se nezakonito obrće preko 400 miliona evra, loša zakonska rešenja kada je izvoz u pitanju, svakodnevno poskupljenje troškova proizvodnje, nedostatak finansijske podrške i stimulansa za zapošljavanje novih radnika i mnogi drugi nagomilani problemi doveli su u pitanje opstanak svih proizvođača tekstila, odeće, kože i obuće”.

pozib na pretplatu na na www.ekonomist.co.yu