Potpisani ugovori za kuvajtski kredit od 25 mil EUR - Novac će biti uložen u izgradnju železničke stanice "Prokop"

Predstavnici Vlade Srbije i kuvajtskog Fonda za arapski ekonomski razvoj (KFAED) potpisali su 10. decembra u Beogradu ugovore kojima je predviđeno da taj fond Srbiji odobri kredit od 25 mil EUR za izgradnju glavne železničke stanice "Prokop" u Beogradu.

Ugovor o garanciji između Republike Srbije i Kuvajtskog fonda za taj projekat potpisali su u Vladi Srbije premijer, Ivica Dačić, i generalni direktor fonda, Abdulvahab al Bader, a ugovor o zajmu između "Železnica Srbije" i Kuvajtskog fonda potpisali su direktor tog preduzeća, Milovan Marković, i al Bader.

Premijer Dačić izjavio je, posle potpisivanja ugovora, da je ovaj kredit samo deo neophodnih sredstava za završetak projekta "Prokop". On nije želeo da precizira rokove za završetak tog projekta, ističući da je u interesu Srbije da on bude završen što pre i da lokacija na kojoj se sada nalazi Glavna železnička stanica u Beogradu može da se iskoristi za mnogo profitabilnije svrhe.

Premijer je napomenuo da je Srbija ovaj kredit dobila pod veoma povoljnim uslovima sa fiksnom kamatom od 3% godišnje, rokom otplate od 18 godina i grejs periodom od četiri godine.

Prema rečima Dačića, ovo je samo prvi deo mogućih projekata u saradnji sa Kuvajtom, jer postoje potencijali za saradnju u oblasti poljoprivrede, građevinarstva i vojne industrije. On je naveo da je obim spoljnotrgovinske razmene Srbije i Kuvajta sada zanemarljiv, čak i za srpske okvire, i da iznosi svega nekoliko miliona dolara.

Al Bader je istakao da taj fond radi u mnogim zemljama sveta koje imaju poteškoće u ekonomskom razvoju i da je srećan što mogu da pomognu i Srbiji.

Na železničkoj stanici "Prokop" treba opremiti preostala peronska stajališta i podići gornji sprat stanice na kome će se nalaziti komercijalni centar. Stanica "Beograd Centar" danas opslužuje prigradsku železnicu "Beovoz" i gradsku železnicu "BG voz", dok međumesni i međunarodni polasci kreću sa Glavne železnicke stanice.

Gradnja "Prokopa" je počela 1977. godine, ali je ubrzo prekinuta zbog nedostatka finansijskih sredstava, zatim je 1990-ih nastavljena i prekinuta ponovo 2000. godine. Na tenderu 2005. je pobedio mađarski "Trigranit" sa kojim su pregovori prekinuti, jer je između ostalog tražio da mu bude ustupljeno pravo gradnje na mestu sadašnje železničke stanice, odnosno u Savskom amfiteatru.

Inače, kroz Beogradski železnicki čvor, čiji je deo "Prokop", prolaze međunarodne magistralne pruge, koje preko Beograda povezuju Pariz sa Istanbulom, Budimpeštu sa Atinom i Bukurešt sa Barom.