Predah od posla u domaćinskoj atmosferi - Zašto je "Zlatnik" drugačiji od ostalih beogradskih hotela?

Napokon da i moj grad dobije nešto tako dobro i tako luksuzno, tako savršeno stilski odrađeno da vam prosto bude drago da uputite nekog stranca tamo i da onda slušate kako vam se zahvaljuje na savršeno odabranom smeštaju koji ste mu preporučili – ovako jedna Beograđanka na "Trivagu," jednom od najvećih internet sajtova za ocenu hotelskog smeštaja, opisuje hotel "Zlatnik" u Zemunu.

Da bi se uverila u reči naše sugrađanke, "eKapija" je tragom ove poruke odškrinula vrata hotela u srcu Zemuna, ušuškanog među porodične kuće u ovom delu Beograda.

Hotel "Zlatnik" spolja liči na veliku sremačku kuću, koja se gotovo besprekorno uklapa u ambijent, pa tek unutrašnjost odaje njegovu istinsku posebnost. Već sa ulaza jasno je da hotel odiše jedinstvenim stilom, neuobičajenim za ovdašnje hotele. Velike stepenice, prostran hol obasjan svetlošću, diskretna muzika i stilizovan nameštaj daju bajkovitu notu prvoj impresiji. Sve je u prirodnim materijalima – dominiraju mermer, drvo, kovano gvožđe, obilje prirodnih biljaka i cveća, slike poznatih autora i brižljivo birani detalji. Atmosfera je topla i domaćinska. Na ulazu nas dočekuje vratar, ljubazan i više nego spreman da nas ugosti kako valja. Već je jasno da je komunikacija osoblja sa gostima izvanredna. Pokušavaju da saznaju svaku sitnicu i navike o njima kako bi im boravak učinili što udobnijim.

Poput hola, hodnici na svakom od tri sprata su prostrani i svetli, i svaki ima kutak za odmor - stilizovan sto i stolice gde gost može da se opusti, porazgovara sa nekim ili održi sastanak. Zbog crvenih tepiha, ova boja dominira hodnicima, koji zbog velikog broja umetničkih slika, kojih je kako čujemo oko stotinak u hotelu, liče na mini galerije.

Da sve odiše komforom i izvesnom dozom stila potvrđuju i sobe – prostrane, svetle, besprekornog enterijera u toplim bojama kojima dominira bež. Krevet deluje neodoljivo udoban. Setismo se komentara devojke sa "Trivaga" da je soba veličine njenog devojačkog stana i da ima osećaj da "kad gost legne da spava mali patuljci sređuju i najsitniju neravninu da bi sve bilo sređeno za ujutru". Svaka soba ima mini bar, fen, kablovsku koja omogućava gostu da primi program iz zemlje iz koje dolazi i bežični internet. Ceo hotel je tehnički opremljen po najvišim standardima, ima konferencijsku salu i mini biznis centar.

Devedeset i pet odsto gostiju su stranci, uglavnom poslovni ljudi. Ušuškani u prijatan ambijent hotela, da bi se upoznali sa srpskom tradicijom ne moraju daleko. Već u hotelskom restoranu u prizemlju čekaju ih specijaltiteti domaće kuhinje i veliki izbor kvalitetnih srpskih vina. Osim ovog internacionalnog, hotel ima još jedan restoran- "Zlatnik kej" na zemunskom keju.

U hotelski restoran stižemo tačno na doručak - pravi domaćinski. Kiflice, lepinje, pite pravi žena po imenu Mila, kojoj radni dan počinje u 4 ujutru. Sve što je moguće napraviti u ovom prostoru, ovde se i pravi: peciva, kompoti, džemovi i preko 1000 kg ajvara godišnje. Uz kafu nam služe i domaće kolače, kao iz mamine kuhinje.

Opuštamo se u toploj atmosferi hotelskog restorana. Ne žuri nam se, ovde je zaista kao kod kuće. Ne brinemo da bismo mogli da zakasnimo negde, hotel je na samo 6 km od grada. Blizu je i zemunski kej i centar ove beogradske opštine, ali tišinu i mir domaće atmosfere ne remeti ništa. Čuje se lagana muzika, miris peciva se širi restoranom, konobar se osmehuje. Doručak samo što nije.