Da odbiješ to ne vredi, da se kuma ne uvredi

Slave, proslave, praznici, kalendarski se protežu puna dva meseca. Nastavak ću pisati u prošlom vremenu, jer su svi to već više puta iskusili i scenario je poznat unapred. Možda ćemo ove godine zajedno uspeti da ga promenimo, samo u tom pravcu da vam kasnije ne presednu.

Znate i sami da na neke slave idete više dana ili pak na više mesta u istom danu. Centralni događaj su bogate trpeze i, daleko bilo, da uvredite domaćina i odbijete gozbu. Taman se od jedne slave odmorite, kad dođe sledeća, odmah tu je i Nova godina, novi povod za brdo hrane, pa Božić ... a gde je Sveti Jovan... Ako ste ispoštovali sve domaćine, verovatno je organizam na kraju zvao upomoć.

Ako bismo analizirali većinu tih prazničnih menija, nutritivne vrednosti im se ne bi mnogo razlikovale od onih u brzoj hrani, dakle sastavljeni su uglavnom od zasićenih, odnosno loših masti. U tom smislu ću skrenuti pažnju na novu studiju koja ponovo i ponovo potvđuje štetnost brze hrane, a može se primeniti i u ovoj našoj prazničnoj priči.

Da bi što vernije prikazali direktne posledice konzumiranja loših masti, neophodno je bilo uporediti te rezultate s rezultatima nakon konzumiranja dobrih masti. Dakle, analizirana je unutrašnjost krvnih sudova nakon konzumiranja brze hrane i tipičnog mediteranskog obroka. Ispitanicima je mereno koliko lako će doći do širenja krvnih sudova nakon ove dve različite vrste obroka. Pre prvog ultrazvuka krvnih sudova nisu jeli uopšte, a nakon toga su testirali efekte mediteranskog obroka sastavljenog od lososa, kuvanog povrća, badema, maslinovog ulja u kome je 50 % kalorija iz dobrih omega 3 masti. Drugi tip obroka je bio masno meso, kobasice, jaja u kojima je više od 50 odsto kalorija iz loših masti.

Merenje nakon konzumiranja hrane pokazalo je da samo unošenje obroka poput mediteranskog može da rezultira normalnim proširivanjem arterija i održavanjem dobrog protoka krvi posle obroka.

Ako razmislimo koliko na dnevnom, nedeljnom i mesečnom nivou imamo takvih obroka, jasno je da ono što najviše jedemo usko povezano sa dugoročnim rizikom od srčanih oboljenja.

Opet ste pomislili kako ste to već znali, pa je možda bilo korisnije pozabaviti se problemom sa psihološke strane, odnosno zašto je teško reći NE svemu što znamo da je štetno po zdravlje.

Ako ne možete tako drstično da presečete, pokušajte u narednim prazničnim danima da budete barem umereni.

Piše: Marija Savić Srećković