Srpsko tržište kapitala nikad u težoj situaciji

Tržište kapitala u Srbiji možda se nalazi u najtežoj situaciji u novijoj istoriji, a to se ogleda u padu aktivnosti i entuzijazma učesnika na tom tržištu, izjavila je danas direktorka Beogradske berze Gordana Dostanić.

Iako je Beogradska berza dobila poverenje učesnika i radi na unapređenju transparentnosti i novim proizvodima, to je ipak nedovoljan podsticaj za razvoj tržišta kapitala, čija je uloga minimizirana u strateškom pristupu ekonomskim reformama u zemlji, rekla je Dostanić na otvaranju 11. Međunarodne konferencije Beogradske berze.

- Rezultat je plitko i nedovoljno likvidno tržište, nesigurnost i uzdržavanje investitora od ozbiljnijih ulaganja - ocenila je Dostanić.

Podsećajući da u Srbiji do sada nije sprovedena nijedna inicijalna javna ponuda (IPO), ona je dodala da poznate privatne srpske kompanije pokušavaju da izdejstvuju povoljnije kreditne uslove, sa predlaganjem korekcija u monetarnoj politici.

Sa direktorkom Berze složio se i predsednik Komisije za hartije od vrednosti Zoran Ćirović da je tržište kapitala u Srbiji u krizi, napomenuvši da je situacija takva i u celom regionu.

On je ukazao na novi Zakon o tržištu kapitala, koji je stupio na snagu prošle godine, istakavši da je to moderan i kvalitetan pravni akt, koji doprinosi boljoj zaštiti investitora i obezbeđuje efikasno i transparentno tržište.

- Imamo Zakon koji je dobar, ali je tržište mrtvo. Tržišni učesnici rade na rubu egzistencije i mnoge mogućnosti Zakona ne mogu da se iskoriste, jer je nivo usluga vrlo skučen i ograničen - objasnio je Ćirović.

Ističući da imamo nerazvijeno tržište, sa malim brojem hartija od vrednosti, on je dodao da je napravljen pomak na tržištu korporativnih i municipalnih obveznica.

Ćirović je podsetio da su sa emisijom municipalnih obveznica počeli Novi Sad i Pančevo i izrazio očekivanje da će još neke lokalne samouprave krenuti u tom pravcu.

Viceguverner Narodne banke Srbije (NBS) Veselin Pješčić rekao je da su emitovanje municipalnih obveznica i dugoročnih hartija od vrednosti prvi koraci ozbiljnijeg razvoja tržišta kapitala i zamajac daljeg tržišnog razvoja.

On je naveo da su tri poželjna pravca razvoja tog tržišta - dalji razvoj primarnog i unapređenje sekundarnog tržišta kapitala, proširenje kruga emitera i investicione baze dužničkih hartija od vrednosti i razvoj dinarskih instrumenata duga kako bi se pozitivno uticalo na veću upotrebu dinara i stabilnost domaćeg finansijskog sektora.

Pješčić je napomenuo da su Societe Generale banka i Erste banka prve koje su emitovale dužničke dugoročne hartije od vrednosti i izrazio očekivanje da će i druge banke slediti taj primer.

- To je pokazalo da se na tržištu investira i u dužničke hartije od vrednosti - dodao je viceguverner.

On je ukazao da veće učešće dinarskih izvora finansiranja podrazumeva veći potencijal dinarskog kreditiranja i manje učešće deviznog rizika, što za NBS znači veću finansijsku stabilnost.

Uporedo sa konferencijom održava se i Investitorska konferencija, na kojoj će se susresti predstavnici 12 listiranih kompanija i profesionalnih investora.