Turci predu jeftinije - Više od polovine robe koju uvozimo zapravo je repromaterijal

Nema srpskih šibica, dečijih igračaka, pa ni mnogih elektronskih uređaja. Od svih proizvoda koje poznaje trgovinska praksa, u našoj zemlji se polovina njih ne pravi. I ono što nosi oznaku "proizvedeno u Srbiji" nije mnogo konkurentno na drugim tržištima, pa se od vodećih privrednika čula ideja da bismo uvoz mogli da zamenimo srpskom robom.

Više od polovine robe koju uvozimo, 64%, zapravo je repromaterijal - sirovine i poluproizvodi. U mnogim delatnostima, ipak, ne bi nam se isplatilo da sami pokrećemo proizvodnju. Tako je makar u tekstilu i obući.

- Uvozimo vunu, prediva, tekstil i pamuk - kaže Vesna Vasiljević iz Privredne komore Srbije.

- Posle dve decenije, koliko nismo ulagali u naše pogone, pokretanje proizvodnje bi bilo neisplativo. Oprema je veoma skupa, a Turska se uveliko pozicionirala na svetskom tržištu. Odande, zahvaljujući trgovinskim sporazumima, uvozimo sirovinu bez carina, a naš proizvod bez carina šaljemo dalje u Evropu. Jedina carina na repromaterijal je na određene kontingente sa Dalekog istoka. To je zbog kontrole kvaliteta.

Kako objašnjava ekonomista Miroslav Zdravković, polovina repromaterijala koji ulazi u Srbiju nije opterećena carinom. Jedna trećina podleže carini od jedan odsto, a sedmina - nametu od deset odsto.

- Da bi naša roba bila konkurentna, trebalo bi što više da proizvodimo - kaže Zdravković.

- Sa ovim obimom prolazimo samo na susednim tržištima. Dobar primer je razvoj automobilske industrije u Srbiji i izvoz komponenti za automobile. Kako se proizvodnja povećala, cene su se smanjile, a postali smo konkurentni. Sada smo peti u Evropi po izvozu određenih delova.

Da je što veći izvoz jedina šansa Srbije, smatra i Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta. Razvoj zasnovan na zameni uvoza domaćim proizvodima Srbija je prošla još polovinom prošloga veka, a danas ne bi bio moguć.

- On podrazumeva zaštitu domaćih proizvoda visokim carinama, a to nije moguće u tržišnoj privredi u kojoj se nalazimo već deceniju - kaže Savić.

- To je potpuno anahrono. Suprotno je pravilima Evropske unije i Svetske trgovinske organizacije. A i tržište Srbije je malo i brzo bi se zasitilo. Supstitucija uvoza ima smisla samo za neke proizvode koje bismo mogli da pravimo. Pod uslovom da nisu mnogo skuplji nego u Kini, odakle ih uvozimo.

Treba nam luka i krompira

Pasulj, beli luk i krompir su proizvodi za koje u Srbiji imamo potencijala, ali ih ne proizvodimo dovoljno.

- Iako možemo, i imamo uslova da proizvodimo krompir, ispostavi se da je mnogo jeftinije da ga uvezemo iz Turske, zbog osetno jeftinije radne snage - kaže Milan Prostran, savetnik u Udruženju za poljoprivredu.

- Za neke proizvode, kao što su beli luk i pasulj neophodno je da povećamo proizvodnju, kako bismo postali konkurentniji i mogli da podmirimo i naše tržište. Na najveći deo poljoprivredne robe carine ni nema.

Građevina ima sve

Skoro sav repromaterijal neophodan građevinskoj industriji, proizvodi se u Srbiji. Graditelji uvoze finu keramiku, čelik za mostove i betonsku građu.

- Vrlo malo toga neophodnog građevini se uvozi - objašnjava Goran Rodić iz Privredne komore Srbije.

- Skoro sve sirovine za građevinarsvo se proizvode u Srbiji. Imamo i pesak i šljunak, i prozore, i vrata, i crepove... Zato ulaganja u građevinsku industriju utiču na veliki deo srpske privrede.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Novosti" od 25.10.2012.)