Pojilice sa Rudnika uspešan biznis - Inovator Boško Dmitrović jedinstvenim proizvodima znatno olakšava posao poljoprivrednicima

(Boško Dmitrović)

Ljudi bogati idejama i sa izraženim radnim navikama, pa ako su uz to svestrano talentovani i poseduju smisao za inovacije, ni u najtežim vremenima ne posustaju u nameri da osmisle biznis koji će uspeti i osigurati egzistenciju njima i mnogima koji ih okružuju. Jedan od takvih je i pedesetogodišnji Boško Dmitrović, mašinski tehničar po zanimanju, koji je pre deceniju i po u Rudničkom bregu odlučio da se bavi malo poznatim biznisom u našoj zemlji – pravljenjem pojilica i sisaljki za domaće životinje.

– Kada mi je ujak poklonio staru kuću u Rudničkom bregu, stotinak metara udaljenu od magistralnog puta Beograd – Bar, odlučio sam da napravim novu, u čijem prizemlju će se nalaziti mala fabrika za izradu i montažu pojilica i sisaljki koje su sve neophodnije našem
seoskom stanovništvu u odgajanju krava, konja, ovaca, koza i svinja – kaže za "Ekonometar" Boško Dmitrović, rođen u obližnjem Šivopeju, gde poseduje nekoliko hektara nasleđene imovine, i nastavlja:

– Radio sam petnaest godina kao mašinski tehničar u Vazduhoplovno-remontnom zavodu "Moma Stanojlović" u Beogradu, ali nisam bio zadovoljan ni platom ni profesionalnim statusom. Kada sam u "Muta Gorenje" video kako prave pojilice i sisaljke i koliko interesovanje vlada za ovu vrstu proizvoda, i pošto sam od ujaka dobio na poklon staru kuću, odlučio sam da se upustim u samostalne vode i posvetim biznisu koji u našoj sredini može da postane unosan.

Rad od jutra do mraka

Kada je počeo da proizvodi automatske pojilice i sisaljke, Boško Dmitrović je angažovao nekoliko radnika i ljudi su ubrzo počeli da se interesuju za proizvode "Rudnik metala", što je naziv male fabrike ovog izuzetnog inovatora, čiji rad počinje u jutarnjim satima i traje do ponoći.

– Sve pravim od materijala koji ne rđa i mora da bude dobro zaštićen. Godinama taj materijal nabavljam u Požegi i kupujući mašine, jednu za drugom, uspeo sam da pojilice i sisaljke danas proizvodim simultanim radom i da na vreme snabdevam svoje stalne klijente. Najviše radim s firmom "Sava kop" iz Novog Sada koja se bavi veleprodajom. Međutim, u poslednje dve godine sve je veći broj pojedinaca koji su zainteresovani za moje proizvode, jer znatno olakšavaju posao oko negovanja domaćih životinja.

Boško Dmitrović smatra da je cena jedne automatske pojilice za krave i konje sasvim realna (10 EUR), odnosno da se jednom pojilicom, čija je cena niža, može napojiti 20 ovaca ili koza. Ali ima problem sa ljudima koje bi želeo da angažuje kao saradnike:

– Ovaj posao zahteva upornost i strpljenje, ali i izvesnu kreativnost, mada sve konce u rukama držim ja. Teško je pronaći ljude koji mogu da ispune takve zahteve. Zato mi danas u poslu pomaže jedino sin Ivan kada o vikendu iz Beograda dođe u Rudnički breg. Još kao dečak je zavoleo ovaj posao, nije izlazio iz proizvodnih prostorija. Danas on snima savremene modele za pojilice i sisaljke, jer se kao učenik četvrte godine Srednje elektrotehničke škole bavi i fotografijom. Tek mu je 18 godina, ali je već ušao u sve tajne ovog zanimljivog i zahtevnog zanata. Želeo bih da me jednog dana potpuno odmeni u proizvodnji.

Priznanje iz Singapura

Boško Dmitrović ne teži velikoj zaradi preko noći, ali smatra da je proizvodnja automatskih pojilica i sisaljki za domaće životinje jedan od biznisa budućnosti.

– Koliko sam upućen, još se samo jedan preduzetnik, iz Aleksandrovca, bavi ovim poslom ozbiljno. Ima ih desetak u Inđiji, ali njihove pojilice i sisaljke nisu kvalitetne. To potvrđuje i činjenica da ih nema na tradicionalnim poljoprivrednim sajmovima, sa kojih se, posebno novosadskog, uvek vraćam sa diplomama, medaljama i drugim priznanjima.

Kako je ovaj inovator iz Rudničkog brega uopšte došao na ideju da se, kao mašinski tehničar, bavi baš proizvodnjom ovih predmeta od metala sa otpada koji sam prerađuje i pretvara u korisne predmete, a koji su, kako kaže, bili specijalnost Slovenaca?

– Upravo od Slovenaca sam i dobio ideju za ovu proizvodnju. Dogodilo se, međutim, da su baš Slovenci, vremenom, postali moji najsigurniji kupci! Zahvaljujući njima, moje automatske pojilice i sisaljke se danas, i u sve većem broju, mogu naći i u Austriji. Solidni
kupci su i Rumuni i Makedonci, duže vreme sam sarađivao i sa nekim albanskim firmama. Najveće priznanje, ipak, stiglo je iz dalekog Singapura. Nezadovoljni kvalitetom kineskih pojilica, Singapurci su mi odmah uplatili novac i javili da su zadovoljni mojim proizvodima.

Za kraj ove priče iz Rudničkog brega i zanimljiva najava: vredni i skromni inovator Boško Dmitrović ne zadovoljava se dosad postignutim, već namerava da uskoro izađe na tržište i sa proizvodom kojim će se pojiti pčele!

Vitrine prepune trofeja

Boško Dmitrović je ponosan na svoju ćerku, 25-godišnju Jasminu koja radi i završava studije na Ekonomskom fakultetu, ali još više na 18-godišnjeg sina Ivana, koji takođe radi u Beogradu, u jednoj dečijoj igraonici, bavi se fotografijom a vikendom svesrdno pomaže ocu:

– Ivan je pun ideja za ovaj posao i mnoge njegove predloge usvajam. Osim toga, od svoje šeste godine bavi se moto-krosom. Pobedio je na nekoliko državnih šampionata i međunarodnih turnira. Zahvaljujući njemu i ja sam poslednjih godina obišao Evropu. Ove brojne medalje i pehari u vitrini potvrđuju koliko je uspešan u moto-krosu. Na pravom putu je da postane i majstor fotografije.

Kamate istopile kredit

Kada je pre nekoliko godina odlučio da izgradi malu fabriku, u prizemlju svoje kuće, za izradu i montažu svih vrsta pojilica i ventila, Boško Dmitrović je morao da uzme 20.000 EUR kredita od banke.

– Uzeo sam kredit na sedam godina. Rate su u početku bile povoljne, ali sam, kako je vreme odmicalo, ulazio u sve veće probleme. Danas sam sasvim siguran da ću na kraju banci isplatiti 40.000 EUR za uzeti kredit, što je neshvatljivo. Mislim da bi država morala da interveniše u korist svih onih koji žele da se bave retkim, a izuzetno potrebnim biznisom kakav je i ovaj za koji sam se ja odlučio.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Ekonometar". Poziv na pretplatu www.nirapress.com )