Slovenija izlazi iz krize bez pomoći EU - Hoće li bivša jugoslovenska republika privatizovati svoja preduzeća?

Zaduženost Slovenije u ovom trenutku je na nivou 50% BDP, što znači da imamo još 10% prostora do dozvoljene granice, a to je dovoljno da se do 2015. ostvari konsolidacija javnih finansija, odnosno da se troši onoliko koliko se stvara, rekao je slovenački ministar za ekonomski razvoj i tehnologiju, Radovan Žerjav.

On je, govoreći o merama Vlade Republike Slovenije za izlazak iz ekonomske krize, na 98. po redu sastanku Slovenačkog poslovnog kluba, 4. oktobra u Beogradu, rekao da Slovenija neće tražiti pomoć EU da bi rešavala svoje probleme, i da će paketom mera, čija je realizacija planirana do kraja godine, Slovenija uspeti sama da izađe iz krize.

- Nismo previše zaduženi. Zaduženost Austrije je čak 80% BDP-a a niko ne govori o tome da bi Austrija mogla da ima ozbiljne probleme. Zašto bi onda Slovenija morala da bude problem? Istina je da moramo sprovesti zadatke koje smo postavili, a to i radimo. Velikim koracima idemo napred i ja sam optimista - rekao je Žerjav.

Kako je objasnio slovenački ministar, u toku su reforme i pregovori sa sindikatima u domenu radnog prava i penzionog sistema, a radi se i na sanaciji bankarskog sektora.

Kreće li Slovenija sa privatizacijama?

Naime, polovina finansijskog sektora Slovenije u rukama je javnog sektora, a za tri najveće banke - NLB, Novu kreditnu banku Maribor i Abanku, neophodna je dokapitalizacija.

- Bankama je potrebna dokapitalizacija, a da li će to napraviti država ili ćemo tražiti strateškog partnera još nije izvesno. U prvom planu je da se nađe strateški partner, a ukoliko to ne bude moguće videćemo šta dalje - kaže Žerjav za "eKapiju".

Stručnjaci smatraju da je za stabilizaciju slovenačke privrede od velike važnosti i povlačenje države i jačanje privatnog sektora, a u slovenačkim medijima spekuliše se o prodaji "Telekoma", osiguravajućeg društva "Triglav" i energetske kompanije "Petrol".

(Radovan Žerjav)

- Stvari su otvorene – kaže sagovornik "eKapije".

- Zbog toga se i pristupilo formiranju holdinga koji će upravljati svom državnom imovinom, odnosno svim firmama koje su u državnom vlasništvu. Ovo nije trenutak pogodan za prodaju bilo čega pa i državnih preduzeća, te ćemo od primera do primera i ponude do ponude odlučivati šta da radimo.

Gornji dom slovenačkog parlamenta međutim, stavio je krajem prošle nedelje veto na zakon o državnom holdingu uz ocenu da je to neprimeren oblik upravljanja državnim vlasništvom. Donji dom, koji je usvojio predlog tog zakona, sada će morati opet da glasa, ali će za prevazilaženje veta gornjeg doma morati zakon da izglasa apsolutnom većinom.

Da li će ovakav holding za prodaju državne imovine u Sloveniji biti osnovan ili ne, trebalo bi da bude poznato do kraja godine. Za to vreme, potencijalni kupci za pomenuta slovenačka preduzeća već se naziru. Kako prenose mediji u Sloveniji, kao kupac "Telekoma" pominje se "Deutche Telekom", za "Triglav" je zainteresovana američka finansijska kompanija AIG i "Swiss Re", a za "Petrol" ruski "Gazprom" i mađarski "Mol".

Žerjav potvrđuje da zainteresovanih ima, ali ne želi da otkriva detalje.

- Ima više zainteresovanih, ali pitanje je koliko su spremni da plate.

Na pitanje po kojoj ceni je slovenačka Vlada spremna da proda ova preduzeća, Žerjav kroz smeh kaže:

- Za mnogo...

Uspešno partnerstvo

Da je, uprkos krizi, ekonomska saradnja Slovenije i Srbije veoma dobra, potvrdio je i sam ministar Žerajev.

(Sa 98. Slovenačkog poslovnog kluba)

Ukupan izvoz iz Slovenije u Srbiju godišnje iznosi oko 600 mil EUR, dok Srbija u Sloveniju izvozi robu vrednu 400 mil EUR.

Žerjav je podsetio da se trenutno realizuje sedam slovenačkih investicija u našoj zemlji, dodavši da su slovenačke investicije na nivou od 1,5 mlrd EUR. On je rekao i da je Slovenija otvorena za investicije iz Srbije, jer je važan reciprocitet, i pozvao srpske kompanije da ulažu na to tržište.

Za vreme boravka u Beogradu, slovenački ministar za ekonomski razvoj i tehnologiju Radovan Žerjav sastao se i sa ministrom finansija i privrede Srbije Mlađanom Dinkićem i ministrom za trgovinu Rasimom Lajićem, sa kojima je razgovarao o zajedničkom nastupu srpskih i slovenačkih preduzeća na trećim tržištima.

Saradnja je, kako je rekao, moguća u oblasti prehrambene, drvne, auto i vojne industrije, a posebno bi bio interesantan nastup na trzištu Rusije.

- Slovenija i Srbija imaju još mnogo potencijala za saradnju i zato smo sa predstavnicima Vlade razgovarali o zajedničkom izlasku na treća tržišta, firmi iz oblasti drvne, prehrambene i vojne industije, kao i kompanija u domenu energetike - kazao je ministar za ekonomski razvoj Slovenije Radovan Žerjav.

On je kazao da tu pre svega misli na tržište Ruske federacije, ali i na druge zemlje, kao i da će u narednom periodu povezati slovenačka i srpska preduzeća kako bi našli zajednički interes.

U saopštenju Ambasade Slovenije se navodi da je Srbija deseti najvažniji partner, uzimajući u obzir robnu razmenu, koja je u 2011. zabeležila rast od 9,1% u poređenju sa 2010. godinom.

U prvoj polovini ove godine zajednička vrednost robne razmene Slovenije i Srbije iznosila je 498,9 mil EUR što je smanjenje od 1,5% u poređenju sa prošlom godinom.

I.B.